PrijemKalendarFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Zadnje teme
Naj bolji poslanici
Nina
 
Sirijus
 
Rin Tin Tin
 
anja_x
 
SAN-ANA
 
Beba
 
DONAU
 
grujica
 
vasko
 
JelaS
 
Decembar 2016
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 
KalendarKalendar
Statistike
Imamo 496 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je OglasnikAS

Naši korisnici su poslali ukupno 43837 članaka u 1221 teme
Ko je trenutno na forumu
Imamo 4 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 4 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 182 dana Čet Mar 17, 2011 1:57 pm

Share | 
 

 Dogodilo se na današnji dan...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 11, 12, 13  Sledeći
AutorPoruka
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Uto Avg 11, 2015 6:23 pm

Mahanje 11. AVGUST

1456. - Umro je ugarski vojskovođa Janoš Hunjadi (Janos Hunyadi). Kao erdeljski vojvoda uspešno je ratovao protiv Turaka, a 1456. doprineo je razbijanju turske opsade Beograda. Neposredno posle toga umro je od kuge u Zemunu. U srpskim narodnim pesmama spominje se kao Sibinjanin Janko.
1707. - Švedska i Pruska potpisale su sporazum "Večna alijansa" kojim su se obavezale na međusobnu vojnu ispomoć u slučaju napada treće zemlje.
1712. - Ugovorom u Argauu, kojim je garantovana dominacija protestantskih nad rimokatoličkim kantonima, okončan je građanski rat u Švajcarskoj.
1858. - Rođen je holandski lekar Kristijan Ajkman (Christiaan Eijkman), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu je dobio za otkriće vitamina B.
1863. - Uspostavljen je protektorat Francuske u Kambodži.
1919. - Umro je američki industrijalac škotskog porekla Endru Karnegi (Andrew Carnegie, koji je veliko bogatstvo uložio u dobrotvorne svrhe, većinom u osnivanje javnih biblioteka u SAD i Velikoj Britaniji. Karnegijeva zadužbina je 1926. sa 100.000 dolara pomogla izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu.
1935. - U Nemačkoj su počele masovne demonstracije nacista protiv Jevreja.
1935. - Princ Husein (Hussein) proglašen je za kralja Jordana pošto je njegov otac Talal svrgnut s prestola zbog senilnosti.
1954. - Formalnim proglašnjem mirovnog sporazuma, u Indokini je okončan rat koji su više od sedam godina protiv francuske kolonijalne vlasti vodili Vijetnam, Laos i Kambodža. Francuska i SAD su potom u Savetu bezbednosti UN vetom sprečile prijem Severnog i Južnog Vijetnama u svetsku organizaciju.
1956. - U automobilskoj nesreći poginuo je američki slikar Džekson Polok (Jackson Pollock), začetnik i najistaknutiji predstavnik apstraktnog eksresionizma.
1960. - Afrička država Čad stekla je nezavisnost od Francuske.
1966. - Sporazumom potpisanim u Džakarti okončana su trogodišnja neprijateljstva Indonezije i Malezije.
1969. - Predsednik Zambije Kenet Kaunda (Kenneth) nacionalizovao je rudnike bakra, ključnu privrednu delatnost, koja je donosila više od 50 odsto nacionalnog prihoda.
1990. - Partija Slobodnih demokrata (FDP) zapadno nemačkog ministra inostranih poslova Hansa Ditriha Genšera (Hans Dietrich Genscher) ujedinila se sa istočnonemačkim liberalima, formirajući prvu svenemačku političku partiju od podele Nemačke posle Drugog svetskog rata.
1996. - Umro je češki dirigent i kompozitor Rafael Jeronim Kubelik (Jeronym) koji je sa 20 godina, 1934, debitovao kao dirigent Češke filharmonije. Otišao je u izbeglištvo kada su komunisti došli na vlast 1948, a u domovinu se vratio 1990. da bi dirigovao koncertom kojim je otvoren Praški prolećni muzički festival.
1999. - Potpuno pomračenje sunca videlo se u delovima Evrope, Bliskog istoka i Azije. Videlo se i iz Srbije.
2000. - Banka Japana je po prvi put za 10 godina podigla kamate i time bez presedana odbila vladin zahtev da povećanje odloži.
2000. - Mađarski zarobljenik iz II svetskog rata Andraš Tamaš (75), koji je bio zatvoren u ruskoj psihijatrijskoj bolnici i zaboravljen 50 godina, vratio se u domovinu.
2002. - Katolički nadbiskup Emanuel Milingo od Zambije koji se u maju venčao sa Marijom Sung u Crkvi ujedinjenja, pristao je da poništi brak, uprkos upozorenju Vatikana da će biti ekskomuniciran iz katoličke crkve.
2003. - Pod pritiskom SAD predsednik Liberije Čarls Tejlor (Charles Taylor) podneo je ostavku i napustio zemlju, zatraživši azil u Nigeriji. Tu zemlju već 14 godina potresa građanski rat.
2003. - NATO je preuzeo komandu nad 5.000 vojnika međunarodnih mirovnih snaga u Kabulu (Avganistan). To je prva akcija Alijanse izvan Evrope od osnivanja NATO 1949. godine.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sre Avg 12, 2015 11:14 am

Mahanje 12. AVGUST

1450. - Englezi su u Stogodišnjem ratu predali Francuzima lučki grad Šerbur čime je francuski kralj Šarl VII (Charles) završio osvajanje Normandije.
1503. - Rođen je danski kralj Kristijan III (Christian). Na presto je došao 1534. tokom građanskog rata protestanta i katolika. Kao pobornik Reformacije, ustanovio je Luteransku crkvu u Danskoj.
1687. - Austrijska i mađarska vojska pod komandom Ludviga Vilhelma Badenskog (Ludwig Wilhelm von Baden) pobedila je u odlučujućoj bici kod Mohača tursku vojsku Mohameda IV (Mohammed).
1759. - Ruske trupe generala Saltikova i austrijske pod Landonom porazile su u bici kod Kunersdorfa u Sedmogodišnjem ratu prusku armiju, koju je predvodio kralj Fridrih II Veliki (Friedrich). Drezden je pao u austrijske ruke.
1813. - Austrija je objavila rat Napoleonu.
1827. - Umro je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk (William Blake), pesnik intuicije i mašte. Književnu slavu stekao je zbirkama "Pesme iskustva" i "Pesme nevinosti", a kao slikar poznat je po 21 ilustraciji za "Knjigu o Jovu" i ilustracijama Čoserovih (Chauser) "Kanterberijskih priča".
1848. - Umro je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson (George Stephenson). Razvio je i unapredio konstrukciju parne lokomotive, a njegova lokomotiva "Rokit" vukla je 1825. prvi putnički voz u svetu na pruzi Stokton-Darlington. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.
1849. - Austrijska vojska uz pomoć Rusije ugušila je Mađarsku revoluciju, a nacionalni lider Lajoš Košut (Lajos Kossuth) napustio je zemlju.
1881. - Rodjen je Sesil B. de Mil (Cecil B. De Mille), holivudski filmski producent i režiser.
1887. - Pronalazač Tomas Edison snimio je po prvi put ljudski glas.
1898. - Potpisivanjem protokola, kojim je Španija ustupila SAD-u Kubu i Portoriko, završen je Špansko-američki rat. SAD su istovremeno anektirale Havaje.
1900. - Umro je austrijski velemajstor Vilhelm Štajnic (Wilhelm Steinitz), prvi zvanični svetski šampion u šahu. Titulu svetskog prvaka osvojio je 1886. pobedom nad Johanesom Cukertortom (Johannes Zukertort) rezultatom 10:5, uz pet remija. Objavio je 1889. "Udžbenik modernog šaha".
1914. - Velika Britanija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj.
1914. - Počela je Cerska bitka, završena 20. avgusta pobedom srpske vojske nad austrougarskom. To je bila prva srpska i prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu.
1922. - Umro je irski političar Artur Grifit (Arthur Griffith), jedan od osnivača nacionalnog republikanskog pokreta Šin Fejn 1905. Godine 1921. predvodio je delegaciju koja je sa Velikom Britanijom zaključila sporazum o nezavosnosti Irske, a 1922. izabran je za prvog predsednika Irske Republike.
1925. - Rođeni su britanski blizanci Noris i Ros Mekverter (Norris, Ross McWhirter), koji su osnovali Ginisovu knjigu rekorda. Rosa je 1975. ubio pripadnik Irske republikanske armije.
1944. - Proradio je prvi naftovod pod morem kojim je ispod Lamanša nafta isporučivana savezničkim snagama u Francuskoj. Kroz naftovod je dnevno prolazilo 700 tona nafte.
1949. - Rodjen je Mark Nofler (Knopfler), rok guitarista, osnivač grupe Dajr Streits (Dire Straits).
1954. - Rodjen je Pat Meteni (Metheny), džez gitarista.
1955. - Umro je nemački pisac Tomas Man (Thomas Mann), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. Po dolasku nacista na vlast u Nemačkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u SAD ("Čarobni breg", "Budenbrokovi", "Doktor Faustus", "Smrt u Veneciji").
1955. - Umro je Ian Flemming, engleski pisac koji je stvorio lik Džejmsa Bonda (James Bond) u svojim romanima o 'najvećem svetskom agentu', na osnovu njih su snimljeni prvi filmovi o Bondu.
1969. - SAD su lansirale u svemir Echo, prvi svetski telekomunikacioni satelit.
1970. - U okviru "nove istočne politike" nemački kancelar Vili Brant ((Willy Brandt) potpisao je u Moskvi sporazum kojim su se Zapadna Nemačka i SSSR odrekle sile u međusobnim odnosima i priznale postojeću granicu između dve nemačke države.
1976. - Pripadnici libanske desnice, nakon jednomesečne opsade i žestokih borbi, osvojili su palestinski logor Tel-El Zatar.
1978. - Japan i Kina potpisali su u Pekingu sporazum o miru i prijateljstvu.
1982. - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Henri Fonda (Henry). Igrao je u više od 80 filmova, a Oskar je dobio za ulogu u svom poslednjem filmu "Na zlatnom jezeru".
1984. - U Los Anđelesu su završene 23. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 140 zemalja. Reprezentacija SFR Jugoslavije osvojila je sedam zlatnih medalja, četiri srebrne i sedam bronzanih.
1985. - U avionskoj nesreći "Boinga 747" japanske kompanije "Jal" na planini Osutaka u blizini Tokija, preživelo je samo četvoro od 524 putnika i članova posade.
1992. - SAD, Kanada i Meksiko postigli su sporazum o stvaranju jedinstvene zone slobodne trgovine, čime je stvoren najveći svetski trgovinski blok.
2000. - U Barencovom moru je potonula ruska nuklearna podmornica Kursk, nakon dve eksplozije prouzrokovane kvarom. U ovoj nesreći poginulo je svih 118 članova posade.
2001. - Kralj Kambodže Norodom Sihanuk parafirao je zakon kojim je ustanovljen specijalni kambodžanski sud "međunarodnog karaktera" za suđenje bivšim vođama Crvenih Kmera za zločine protiv čovečnosti, koje su počinili tokom vladavine od 1975. do 1979.
2001. - Više od 11.000 stanovnika japanskog ostrva Okinava evakuisano je pre demontiranja američke bombe teške 36 kilograma, preostale iz II svetskog rata.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sub Avg 15, 2015 1:06 am

Mahanje 15. AVGUST

1057. - Ubijen je škotski kralj Magbet (Macbeth), koji je 17godina ranije osvojio presto ubivši tadašnjeg škotskog kralja Dankana (Duncan). Magbetova vladavina inspirisala je Šekspira (Shakespeare) da napiše jednu od svojih najpoznatijih drama
1534. - Španski monah Ignasio de Lojola (Ignacio, Loyola) osnovaoje u Parizu rimokatolički jezuitski red, kojeg je papa Pavle III priznao šest godina kasnije.
1688. - Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm (Friedrich Wilhelm), koji je tokom vladavine (1713-40) centralizovao administraciju i formirao jaku i disciplinovanu vojsku, pa se smatra utemeljivačem pruskog militarizma.
1769. - U Ajačiju, na Korzici, rođen je francuski vojskovođa icar Napoleon Bonaparta (Bonaparte), čiji su ratni uspesi omogućili političku i ekonomsku prevlast Francuske nad većim delom Evrope. Nakon poraza kod Vaterloa 1815. prognan je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu gde je umro 1821.
1771. - Rođen je škotski pisac Volter Skot (Walter Scott), autoristorijskih romana "Rob Roj", "Ajvanho", "Veverli". Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom prevodu i srpsku narodnu pesmu "Hasanaginica".
1834. - Britanski parlament usvojio je zakon o kolonizaciji Južne Australije.
1888. - Rođen je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens (Thomas Edward Lawrence), arheolog, istraživač, pisac i ratnik. Postao je poznat kao "Lorens od Arabije", kada je u Prvom svetskom ratu (1917-18) poveo Arape u rat protiv Turske.
1914. - Prolaskom broda "Ankon" otvoren je Panamski kanal, prokopdug 81,6 kilometara, koji u najužem delu srednje Amerike spaja Atlantski i Tihi okean. Kanal je zvanično otvoren tek u julu 1920.
1916. - U Bici na Somi u Prvom svetskom ratu prvi put je upotrebljen britanski tenk poznat kao "Veliki Bili".
1918. - SAD su prekinule diplomatske odnose sa Rusijom, nakon uspostavljanja boljševičke vlasti.
1944. - Iskrcavanjem savezničkih trupa u južnoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu počela je operacija "Dragon", čime je otvoren drugi front nakon iskrcavanja saveznika u Normandiji u junu.
1945. - Koreja je oslobođena od japanske kolonijalne vlasti nakon kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu. Poluostrvo je zatim podeljeno na komunistički sever i kapitalistički jug.
1947. - Stupio je na snagu akt o nezavisnosti Britanske Indijekojim su, posle 180 godina kolonijalne vladavine Velike Britanije, formirane Indijska Unija i Pakistan.
1948. - Južna Koreja je postala nezavisna država pod nazivom Republika Koreja, a za predsednika je izabran Singman Ri (Syngman Rhee).
1950. - U zemljotresu u severoistočnoj indijskoj državi Asampoginulo je više od hiljadu ljudi.
1960. - Proglašena je nezavisnost afričke države Kongo-Brazavil, koji je od 1886. bio francuska kolonija pod nazivom Srednji Kongo.
1962. - Probijen je drumski tunel ispod Mon Blana, kojim jefrancuski grad Šamoni povezan sa italijanskom dolinom Aoste.
1965. - Koncert Bitlsa u Njujorku okupio je 55.600 ljudi, čime jepostavljen svetski rekord u broju posetilaca i zaradi na pop koncertu.
1971. - Bahrein je stekao nezavisnost nakon 150 godina britanske kolonijalne vlasti.
1975. - U vojnom puču je ubijen predsednik Bangladeša šeik Mudžibur Rahman (Mujibur), prvi premijer nakon sticanja nezavisnosti u januaru 1972.
1990. - Predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov vratio jesovjetsko državljanstvo Aleksandru Solženjicinu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost, koji je 1974. pod pritiskom vlasti prinuđen da emigrira na Zapad.
1994. - U Sudanu je uhapšen i izručen Francuskoj jedan od najpoznatijih svetskih terorista Iljič Ramires Sančes (Illich Ramirez Sanchez), poznat kao "Karlos Šakal" (Carlos).
1995. - Japan je, 50 godina nakon završetka Drugog svetskog rata,prvi put jasno izrazio žaljenje zbog ratnih akcija u regionu.
1996. - Nakon četiri godine ponovo je otvoren sarajevski aerodromza komercijalne letove. Na aerodrom su tokom rata u Bosni (1992-95) sletali samo službeni avioni i avioni sa humanitarnom pomoći.
1998. - U jednom od najtežih terorističkih napada u Severnoj Irskoj tokom gotovo 30 godina nasilja, u eksploziji automobila-bombe u mestu Omag, poginulo je 29 ljudi.
2000. - Američki predsednik Bil Klinton svečano je predao rukovodeću funkciju u Demokratskoj partiji potpredsedniku Alu Goru.
2001. - Potpukovnik Vojske Republike Srpske Dragan Jokić dobrovoljno se predao Međunarodnom sudu za ratne zločine koji ga je osumnjičio za ratne zločine počinjene nad Muslimanima u Srebrenici u julu 1995.
2001. - Makedonski parlament odobrio je dolazak 3.500 vojnika NATO u cilju razoružanja albanskih ekstremista.
2002. - Policija u Zimbabveu počela je da hapsi bele farmere kojisu se oglušili o vladino naređenje da napuste svoju zemlju kako bi ona bila dodeljena crncima bezemljašima.
2005. - Posle 38 godina izraelske okupacije zvanično je počelaevakuacija jevrejskih naselja u pojasu Gaze, što će omogućiti formiranje palestinske države.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Čet Avg 20, 2015 1:03 am

Mahanje 20. AVGUST

1741. - Ruski moreplovac danskog porekla Vitus Jonas Bering otkrio je Aljasku.
1854. - Umro je nemački filozof Fridrih Vilhelm Šeling (Friedrich Wilhelm Shelling), jedan od tvoraca nemačkog idealizma ("Ideje za filozofiju prirode", "Filozofija mitologije", "Filozofija i religija").
1860. - Rođen je francuski državnik Rejmon Poenkare (Raymond Poincare), predsednik Francuske od 1913. do 1920, član Francuske akademije nauka. Bio je premijer i ministar inostranih poslova 1912-13. i ponovo premijer 1922-24 i 1926-29.
1872. - Prestao je da izlazi list "Danica", najznačajniji književni časopis srpskog romantizma, koji je od februara 1860. tri puta mesečno štampan u Novom Sadu. List, koji je okupljao mlade srpske pesnike romantičare, Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića, pokrenuo je i uređivao pisac i pravnik Đorđe Popović.
1877. - Rođen je srpski književni kritičar i istoričar književnosti Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije.
1884. - Nakon četiri godine gradnje, svečano je otvorena zgrada Beogradske železničke stanice sa koje je u narednim danima krenuo prvi voz tek izgrađenom prugom Beograd-Niš.
1901. - Rođen je italijanski pesnik Salvatore Kvazimodo (Quasimodo), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959. ("Vode i zemlje", "Dati i imati", "Miris eukaliptusa", "Život nije san").
1940. - U Meksiko Sitiju smrtno je ranjen ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštajn, poznat kao Lav Trocki, jedan od vođa Oktobarske revolucije. Ubistvo je planinarskim pijukom (cepinom) izvršio španski komunista Ramon Merkader, po Staljinovom nalogu. Trocki, koji je po dolasku Staljina na vlast bio njegov blizak saradnik, a potom žestok protivnik, podlegao je ranama narednog dana.
1941. - U Požarevcu je rođen Slobodan Milošević, od 1997. do 2000. predsednik SR Jugoslavije. Bio je predsednik Srbije u vreme raspada bivše SFR Jugoslavije i krvavih ratova koje je taj raspad izazvao u Hrvatskoj i Bosni (1991-1995). Juna 2001. isporučen je Međunarodnom sudu za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu.
1944. - Rođen je indijski državnik Radživ Gandi (Rajiv Gandhi), premijer Indije od 1984. do novembra 1989. kada je izgubio na izborima. Ubijen je 21. maja 1991. u atentatu tokom predizborne kampanje, podelivši tako sudbinu majke Indire koja je kao indijski premijer ubijena u atentatu 1984. godine.
1949. - Mađarska skupština prihvatila je sovjetski model državnog uređenja i promenila naziv države u Narodna Republika Mađarska.
1968. - Trupe SSSR i drugih članica Varšavskog pakta ušle su u Čehoslovačku da bi onemogućile sprovođenje reformi Aleksandra Dubčeka ("Praško proleće").
1975. - SAD su lansirale iz Kejp Kanaverala vasionski brod "Viking I" na Mars, gde je stigao u julu 1976.
1980. - Italijanski alpinista nemačkog porekla Rajnhold Mesner (Reinhold Messner) je prvi uspeo da se sam popne na najviši vrh sveta Mont Everest bez upotrebe kiseonika. Mesner je jedan od retkih alpinista koji je osvojio svih 14 vrhova viših od 8.000 metara - koliko ih ukupno ima na svetu.
1983. - Umro je Aleksandar Ranković, nekadašnji potpredsednik SFRJ, šef službe Državne bezbednosti i član najvišeg državnog i partijskog rukovodstva. Ranković je do Brionskog plenuma (1. jula 1966) kada je smenjen sa svih funkcija, bio jedan od najbliskijih saradnika Josipa Broza Tita.
1988. - U Titogradu (Podgorici) i Kolašinu počeli su masovni mitinzi protiv tadašnjeg komunističkog rukovodstva Crne Gore. Narednih meseci masovni protesti zahvatili su celu republiku, partijsko i republičko rukovodstvo podnelo je ostavke u januaru 1989, a na vlast su došli Momir Bulatović, Milo Đukanović i Svetozar Marović.
1988. - Stupio je na snagu sporazum o prestanku osmogodišnjeg rata između Irana i Iraka, koji su posrednici UN postigli sa zaraćenim stranama 8. avgusta.
1991. - U Moskvi je uveden policijski čas, Boris Jeljcin ukazom je preuzeo komandu nad oružanim snagama SSSR lociranim u Rusiji, nakon što su antireformske snage pokušale da u noći između 19. i 20. avgusta izvrše državni udar i obore s vlasti poslednjeg lidera SSSR Mihaila Gorbačova.
1991. - Baltička republika Estonija proglasila je nezavisnost od SSSR.
1994. - U Parizu je umro poznati jugoslovenski reditelj Aleksandar Saša Petrović (65) dobitnik specijalne nagrade Kanskog festivala 1967. za film "Skupljači perja". Sedamdesetih godina 20. veka pripadao je grupi umetnika "crnog talasa" koji su bili pod snažnim pritiskom tadašnjeg komunističkog režima.
1994. - Na Palama, Republika Srpska i Republika Srpska Krajina proglasile su ujedinjenje i usvojile dokument o prisajedinjenju SR Jugoslaviji.
1996. - Ruske trupe opkolile su Grozni, hiljade izbeglica napustile su glavni grad Čečenije. Rat u Čečeniji počeo je u decembru 1994. kada je Boris Jeljcin poslao trupe da uguše pokret za nezavisnost te bivše sovjetske republike.
1996. - U udesu transportnog aviona "Iljušin 76" ruske kompanije "Sper erlajnz" blizu piste beogradskog aerodroma u Surčinu, poginulo je svih 12 ljudi u letelici. Prethodno je avion, koji je iz Beograda poleteo ka Malti, zbog otkazivanja navigacione opreme i sistema radio veza, kružio nad gradom oko tri sata, pokušavajući da se oslobodi goriva, ali je prilikom prinudnog sletanja promašio pistu.
1998. - SAD su bombardovale jednu fabriku u Sudanu i nekoliko poligona za vojnu obuku u Avganistanu, tvrdeći da su mete povezane sa terorističkim napadima na ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji 13 dana ranije u kojima je poginulo najmanje 226 ljudi.
1998. - U bolnici u Minsteru u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija umrla je Raisa Gorbačov, supruga poslednjeg lidera SSSR Mihaila Gorbačova.
2003. - Argentinski Senat poništio je amnestije vojnim oficirima koji su mučili i ubijali levičare u periodu od 1976-1983.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pet Avg 21, 2015 5:37 pm

Mahanje 21. AVGUST

1690. - Austrijski car Leopold I doneo je ukaz, poznat kao "Privilegij" kojim su Srbi na teritoriji Austrije dobili određene povlastice. "Privilegij" je garantovao slobodu vere, upotrebu Julijanskog kalendara i pravo izbora arhiepiskopa i drugih sveštenika.
1780. - Rođen je slovenački slavista Jernej Bartol Kopitar. Za srpsku kulturu značajan je kao pomagač i zaštitnik Vuka Stefanovića Karadžića kojeg je podstakao da skuplja narodne umotvorine i da napiše gramatiku i rečnik srpskog jezika.
1897. - Engleski lekar Ronald Ros (Roš) otkrio je vrstu komaraca koji prenose malariju što je bilo presudno za suzbijanje bolesti koja je uzrokovala smrt miliona ljudi. Ros je jedan od prvih dobitnika Nobelove nagrade za medicinu (1902).
1911. - Italijanski konobar Vićenco Peruđa (Vicenzo Perruggia) ukrao je iz pariskog muzeja "Luvr" sliku "Mona Liza" Leonarda da Vinčija. Slika je pronađena i vraćena u muzej 1913. godine.
1941. - Umro je Rabindranat Tagore (Rabindranath), indijski pisac i filozof, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. ("Gradinar", "Gitandžali").
1944. - U Dambarton Ouksu kod Vašingtona počela je konferencija predstavnika SSSR, SAD, Velike Britanije i Kine o osnivanju četiri glavna organa UN - Saveta bezbednosti, Generalne skupštine, Međunarodnog suda pravde i stalnih sekretarijata.
1958. - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stevan Hristić, jedan od osnivača Muzičke akademije u Beogradu, šef Beogradske filharmonije, dirigent u Narodnom pozorištu, direktor Opere, član Srpske akademije nauka i umetnosti i prvi predsednik Savez kompozitora Jugoslavije (balet "Ohridska legenda", opera "Suton", scenska muzika).
1959. - Bagdadski pakt, vojno-politički savez između Turske, Velike Britanije, Irana i Pakistana, pod vodstvom SAD, koji je stupio na snagu 1955, promenio je naziv u CENTO pakt (Central Treaty Organizasion) nakon što se Irak povukao iz saveza.
1960. - Džomo Kenijata (Jomo Kenuyatta), nacionalni lider Kenije pušten je iz zatvora nakon devet godina robije na koju su ga osudile britanske vlasti pod optužbom da je vođa nacionalističke organizacije Mau Mau. Po povratku u Najrobi postao je predsednik Kenijske afričke nacionalne unije, a nakon proglašenja nezavisne Republike Kenije (12. decembra 1964) postao je predsednik i premijer.
1964. - Umro je italijanski političar Palmiro Toljati (Togliatti), jedan od osnivača Komunističke partije Italije 1921. i njen generalni sekretar od 1927. do 1964. godine. Koncepcijom "italijanskog puta u socijalizam" radikalno je raskinuo sa staljinističkom verzijom socijalizma.
1968. - Trupe članica Varšavskog pakta, izuzev Rumunije, okupirale su Čehoslovačku. Oko 200.000 vojnika zauzelo je sve značajne punktove u zemlji. Time je ugušeno "Praško proleće", pokušaj Komunističke partije ČSR sa Aleksandrom Dubčekom na čelu da reformiše sistem. Ovom okupacijom ustoličen je princip "ograničenog suvereniteta" istočnoevropskih komunističkih zemalja.
1975. - SAD su ukinule 12-godišnju zabranu izvoza na Kubu, ali je embargo na direktnu trgovinu Kube i SAD ostao na snazi.
1983. - Vođa filipinske opozicije Benjino Akino (Benigno Aljuino) ubijen je po izlasku iz aviona na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD. Ubistvo je organizovao filipinski diktator Ferdinand Markos uklonivši tako najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984. godine.
1990. - Na centralnom gradskom trgu u Pragu 100.000 ljudi prvi put je slobodno obeležilo godišnjicu invazije Varšavskog pakta na Čehoslovačku (1968).
1991. - Masa demonstranata sukobila se u Moskvi sa specijalnim jedinicama koje su napale zgradu ruskog parlamenta. Demonstranti su razbijali prozore na zgradi KGB, Ljubjanki i srušili spomenik Feliksu Đeržinskom. Nakon 60 sati provedenih u kućnom pritvoru na Krimu, sovjetski predsednik Mihail Gorbačov vratio se u Moskvu i preuzeo kontrolu nad državom nakon neuspelog državnog udara pristalica tvrde struje sovjetskih komunista.
1991. - Latvija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.
1991. - Hrvatske vlasti počele su blokadu kasarni JNA u Hrvatskoj i uskratile im snabdevanje strujom, hranom i vodom. U narednim danima eskalirali su sukobi između JNA i hrvatske vojske u mnogim delovima Hrvatske.
1993. - Mirovne snage UN ušle su, prvi put nakon dva meseca, u muslimanski deo Mostara (BiH), gde su zatekle 55.000 ljudi na ivici gladi. Borbe između hrvatskih i muslimanskih snaga u Mostaru počele su u maju 1993. godine.
1999. - Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general armije Dragoljub Ojdanić izjavio je da su u agresiji NATO-a na SR Jugoslaviju živote izgubila 524 pripadnika VJ, a da se 37 vode kao nestali.
2000. - Slovenački plivač Martin Strel, koji je pod motom "Za mir, prijateljstvo i čiste vode" plivao Dunavom od izvorišta u Nemačkoj do ušća u Crno more, oborio je rekord i ušao u Ginisovu knjigu sa više od 2.900 preplivanih kilometara. Strel je u taj pohod krenuo 25. juna.
2000. - Predsednik Demokratske Republike Kongo, Loran Kabila proglasio je privremenu skupštinu, prvo zakonodavno telo od kad je on preuzeo vlast, u maju 1997. godine.
2001. - Arhiva Nacionalne bezbednosti, istraživačke organizacije sa sedištem u SAD, objavila je dokument koji pokazuje da su zvaničnici SAD znali za umešanost vlade Ruande u genocid 1994. godine, kada su Huti ubili oko 800.000 Tutsija. Mnoge zapadne zemlje su tada odbile da intervenišu.
2002. - Nekada najtraženiji palestinski terorista na svetu, Abu Nidal, izvršio je samoubistvo u Iraku, gde je u poslednje vreme ilegalno boravio.
2003. - Specijalno tružilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv 44 lica koja su direktno ili indirektno povezana sa ubistvom srpskog premijera Zorana Đinđića.
2005. - Bivši poljski predsednik general Vojčeh Jeruzelski izvinio se, prvi put posle gotovo četiri decenije, što je naredio poljskim vojnicima da učestvuju u intervenciji Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968. godine.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sub Avg 22, 2015 11:10 pm

Mahanje 22. AVGUST

1485. - U bici sa trupama Henrija VII (Henry) kod Bosvorta poginuoje engleski kralj iz dinastije Jork, Ričard III (Richard). Time je okončan "Rat dveju ruža", a Henri VII postao je prvi kralj dinastije Tjudor (Tudor). Ričard III je glavni junak istoimene Šekspirove (Shakespeare) tragedije.
1567. - Španski vojvoda od Albe Fernando Alvares de Toledo(Alvarez) započeo je, kao vojni namesnik Holandije, vladavinu poznatu kao "Albin teror", čime je rasplamsao oslobodilački rat, okončan oslobađanjem od Španije (1581) i potom osnivanjem Holandije.
1642. - U Engleskoj je počeo građanski rat između pristalica krune i parlamenta, posle izjave kralja Čarlsa I Stjuarta (Charles Stuart) da su članovi parlamenta izdajnici. Rat je okončan 1645. porazom kralja, koji je na osnovu presude revolucionarnog suda pogubljen 1649.
1854. - Rođen je Milan Obrenović, srpski knez (1872-82) i kralj(1882-89). Za vreme njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje (na Berlinskom kongresu 1878). U spoljnoj politici oslanjao se na Austro-Ugarsku sa kojom je sklopio Tajnu konvenciju 1881. Zapamćen je kao autokrata, a za njegovu ličnost vezani su brojni skandali po evropskim prestonicama koje je posećivao.
1859. - Zbog ratnih neuspeha, finansijskog sloma i policijskognasilja u svim krajevima Habsburške monarhije, car Franc Jozef (Franz Josef) smenio je svemoćnog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Baha (Alexander Bach), poznatog po sprovođenju apsolutističke i centralističke politike ("Bahov apsolutizam").
1862. - Rođen je francuski kompozitor Klod Debisi (Claude Debussy), tvorac muzičkog impresionizma i jedan od utemeljivača moderne muzike ("Popodne jednog fauna", "Nokturno").
1864. - Potpisana je Ženevska konvencija o zaštiti ranjenika za vreme trajanja ratnih dejstava, koja je bila uvod u osnivanje Međunarodnog crvenog krsta.
1883. - U Parizu je umro ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana "Očevi i deca", "Lovački zapisi", "Uoči novih dana", "Prolećne vode".
1904. - Rođen je kineski državnik Deng Sisijan (Xixian), poznat kao Deng Sjaoping (Xiaoping), pokretač privrednih reformi i ekonomskog uspona Kine krajem 20. veka. Na čelu Kine bio je od 1978, povukao se 1990. zadržavši presudan uticaj na kinesku politiku do smrti u januaru 1997.
1910. - Japan je anektirao Koreju nakon pet godina protektorata nad tom zemljom.
1914. - Austro-Ugarska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Belgiji.
1941. - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu počele opsadu Lenjingrada. Bitka za grad je okončana u februaru 1944. pobedom Crvene armije. Tokom opsade poginulo je ili umrlo od gladi 620.000 stanovnika Lenjingrada.
1942. - Umro je ruski baletski igrač, koreograf i pedagog Mihail Mihajlovič Fokin, koji je novim izrazom značajno uticao na reformu klasičnog baleta u 20. veku.
1958. - Umro je francuski pisac Rože Marten di Gar (Roger Martindu Gard), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937. ("Žan Boroa", "Porodica Tibo" (11 knjiga, objavljenih između 1922. i 1940).
1971. - Predsednika Bolivije generala Huana Hosea Toresa Gonsalesa (Juan Jose Torres Gonzalez) u vojnom udaru oborio je pukovnik Ugo Banser Suares (Hugo Banzer Suarez).
1978. - Umro je predsednik Kenije Džomo Kenijata (Jomo Kenyatta), jedan od najistaknutijih afričkih boraca protiv kolonijalizma, predsednik Kenijskog afričkog saveza koji je 1963. izborio nezavisnost zemlje od Velike Britanije, zatim premijer, a od 1964. šef države.
1991. - Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov ukinuo je vanredno stanje i smenio članove pučističkog komiteta. Ministar unutrašnjih poslova Boris Pugo izvršio je samoubistvo. Predsednik Rusije Boris Jeljcin dobio je dopunska punomoćja od vanredne sednice Vrhovnog Sovjeta Ruske Federacije.
1991. - Nakon što je 25. juna Hrvatska proglasila nezavisnost od jugoslovenske federacije, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman uputio je pismeni zahtev Predsedništvu SFR Jugoslavije da se JNA povuče u kasarne najkasnije do 31. avgusta.
1995. - Parlament Etiopije je izabrao Negasa Gidadu za šefadržave pod novim imenom Savezna Demokratska Republika Etiopija.
1996. - Konferencija 61 države u Ženevi o razoružanju okončana je neuspešno pošto je Indija blokirala sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.
2001. - Umro je britanski astronom i matematičar Fred Hojl(Hoyle), jedan od najvećih naučnika 20. veka. S Tomasom Goldom (Thomas) i Hermanom Bandijem postavio je teoriju o konstantnoj gustoći svemira (steady-state theory, 1948). Pored naučnih dela namenjenih popularizaciji astronomije, pisao je i romane naučne fantastike ("Crni oblak", "A kao Andromeda").
2002. - Slika venecijanskog majstora Ticijana, vredna više od petmiliona funti (7,6 miliona dolara) pronađena je u plastičnoj kesi na ulici u Londonu, sedam godina nakon što je ukradena iz kuće Longlit u zapadnoj Engleskoj.
2003. - U 91 godini umro je Džon Lensdejl (John Lansdale), bivši šef bezbednosne i obaveštajne službe Projekta Menhetn, koji je tokom Drugog svetskog rata, u Los Alamosu (SAD) napravio prvu atomsku bombu.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Ned Avg 23, 2015 1:19 am

Mahanje 23. AVGUST

1305. - U Londonu je obešen Vilijam Volas, vođa Škota u borbi protiv Engleza.
1514. - Turski sultan Selim I pobedio je u bici kod Čaldirana persijskog šaha Ismaila, potom je osvojio Siriju (1516).
1754. - Rođen je Luj XVI (Louis), francuski kralj od 1774. Nakon izbijanja Francuske revolucije 1789. doveden je sa porodicom iz Versaja u Pariz. U septembru 1792. Žirondinski konvent svrgnuo ga je sa prestola, u decembru iste godine osuđen je na smrt pod optužbom za izdaju. U januaru 1793. je pogubljen na giljotini.
1775. - Kralj Engleske Džordž II (George) proglasio je američke koloniste, koji su u aprilu počeli borbe za nezavisnost američkih država, pobunjenicima i unajmio 20.000 nemačkih plaćenika da se obračunaju s njima. Američki rat za nezavisnost završen je pobedom kolonija 1783.
1821. - Meksiko je proglasio nezavisnost od Španije.
1839. - Na početku Opijumskog rata sa Kinom, Velika Britanija je zauzela Hongkong.
1863. - Umro je ruski glumac Mihail Semjonovič Ščepkin, najznačajniji umetnik tadašnjeg ruskog i svetskog pozorišta, koji je bio uzor generacijama glumaca.
1864. - Rođen je grčki državnik Elefterios Venizelos (Eleutherios). Kao premijer (1910-33) reformisao je radničko i agrarno zakonodavstvo i reorganizovao kopnenu armiju i ratnu mornaricu. Sklopio je Balkanski savez i ušao u Prvi balkanski rat protiv Turske 1912.
1912. - Rođen je američki filmski glumac, režiser i baletski igrač Džin Keli, jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji mjuzikla. Uspešno je spajao klasični balet sa modernom igrom ("Amerikanac u Parizu", "Ples na kiši", "Poziv na igru" i "Helo, Doli!").
1914. - Japan je objavio rat Nemačkoj u Prvom svetskom ratu.
1926. - Umro je američki glumac italijanskog porekla Rudolf Valentino, najpopularnija filmska zvezda početkom 20. veka. Njegova iznenadna smrt u 31. godini izazvala je masovnu histeriju, posebno ženske publike. Proslavio se u nemim filmovima ulogama zavodnika, stekavši milione obožavateljki ("Četiri jahača apokalipse", "Dama s kamelijama", "Šeik", "Šeikov sin", "Krv i pesak", "Mladi radža").
1939. - Ministri inostranih poslova Nemačke i SSSR Joahim fon Ribentrop (Joachim von Ribbentrop) i Vjačeslav Mihajlovič Molotov potpisali su u Moskvi sporazum o nenapadanju, kojim je Hitleru otvoren put da napadne Poljsku.
1942. - Počela je bitka za Staljingrad, najveća bitka u Drugom svetskom ratu. Završena je 2. februara 1943. katastrofalnim porazom Nemaca i njihovih saveznika, koji je označio prekretnicu Drugog svetskog rata na evropskom ratištu.
1944. - Rumunija je, u Drugom svetskom ratu, prekinula savezništvo sa Hitlerovom Nemačkom i pridružila se Saveznicima. Kralj Mihail I objavio je rat Nemačkoj i naredio da se uhapsi pronacistički lider Jon Antonesku (Ion Antonescu).
1944. - Savezničke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile francuski grad Marsej.
1945. - Privremena Narodna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije donela je Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji, kojim je oduzet "višak" zemlje i poljoprivredne imovine seljacima, crkvama i manastirima i tzv. nezemljoradnicima.
1962. - Američki telekomunikacioni satelit "Telstar" emitovao je prvi televizijski prenos između SAD i Evrope.
1973. - Pljačkaš banke u Stokholmu uzeo je četvoro ljudi za taoce. Tokom šest dramatičnih dana između pljačkaša i zarobljenika razvilo se prijateljstvo koje je kasnije opisano i analizirano kao "Stokholmski sindrom".
1979. - Prvak Boljšoj baleta Aleksandar Godunov zatražio je i dobio politički azil u SAD.
1989. - Umro je srpski vajar Nebojša Mitrić koji je na reljefima ovekovečio mnoge glumce i znamenite ličnosti. Njegovo poslednje delo je krst na hramu Svetog Save na Vračarskom platou u Beogradu.
1990. - Sovjetska republika Jermenija objavila je nezavisnost, a Estonija je počela pregovore o odvajanju od tadašnjeg SSSR-a.
1992. - Oko 200 mladih neonacista je u prisustvu stotina oduševljenih pristalica napalo hostel za izbeglice u nemačkom gradu Rostok i sukobilo se sa policijom.
1996. - Ministri inostranih poslova SR Jugoslavije i Hrvatske Milan Milutinović i Mate Granić potpisali su u Beogradu, u Palati federacije, sporazum o normalizaciji odnosa. Sporazumu je prethodio susret predsednika Srbije i Hrvatske Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, 7. avgusta u Atini.
1996. - U Beogradu je otvorena kancelarija za vezu haškog Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije. Kancelarija je otvorena na osnovu sporazuma koji su vlasti SRJ i predstavnici UN, posle višemesečnih pregovora, potpisale u Njujorku.
1999. - Ruski kosmonaut Sergej Avdejev postavio je, boraveći u svemirskoj stanici "Mir" 712 dana, novi rekord u neprekidnom boravku u svemiru.
1999. - Umro je marokanski kralj Hasan Drugi (70).
2000. - Avion "erbas A320" kompanije "Galf er" sa 135 putnika i osam članova posade srušio se u vode Zaliva, na pet kilometara severno od obale Bahreina. Uzrok pada bio je požar u jednom od motora. U udesu nije bilo preživelih.
2001. - Japanski sud doneo je odluku da centralna vlada mora da plati odštetu od 375.000 dolara petnaestorici Korejanaca koji su odmah po završetku Drugog svetskog rata preživeli eksploziju na japanskom brodu.
2003. - Džon Gogan (John Geoghan), ražalovani bostonski sveštenik i centralna figura u seks skandalu koji je potresao Katoličku crkvu, prebijen je na smrt u zatvoru, u kome je od 2002, kada je osuđen zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pon Avg 24, 2015 11:48 pm

Mahanje 24. AVGUST

79. - U erupciji vulkana Vezuv nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija, a hiljade ljudi je poginulo. Pompeja je dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je ostala kao svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana tog vremena.
410. - Vizigotski kralj Alarik ušao je u Rim i nakon tri dana pljačke nastavio ka južnoj Italiji sa namerom da pređe u Afriku, ali je na tom putu umro.
1572. - U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota (francuski protestanti), u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolje u "Vartolomejskoj noći" dala Katarina Mediči (Catherine de Medicis), majka francuskog kralja Šarla IDž (Charles) u dogovoru s papom Grgurom XIII.
1814. - Britanci su u drugom anglo-američkom ratu zauzeli Vašington i spalili i razorili grad.
1872. - Rođen je engleski pisac i karikaturista Maks Birbum (Max Beerbohm), majstor satire i ironije ("Zulejka Dobson", "Božićnji venac", "Srećni licemer").
1893. - Požar u južnom delu Čikaga ostavio je bez domova 5.000 ljudi.
1899. - Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes (Jorge, Borges), jedan od najvećih pisaca 20. veka, koji je presudno obeležio hispano američku literaturu i snažno uticao na mnoge pisce u celom svetu ("Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Devet eseja o Danteu").
1914. - Završena je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića potukla austrougarsku i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.
1922. - Arapske zemlje su na sastanku u Nablusu odbacile odluku Društva naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.
1929. - Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat (Yasser), koji se posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima. Zajedno s Abu Džihadom osnovao je 1964. Fatah, koji je postao najjača frakcija u okviru PLO. Pet godina kasnije izabran je za predsednika Izvršnog komiteta PLO.
1936. - U staljinističkim čistkama streljan je ruski revolucionar Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), pošto je prethodno na montiranom procesu proglašen "neprijateljem naroda". Bio je jedan od glavnih lidera Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Posthumno je rehabilitovan.
1954. - Predsedik SAD Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhonjer) potpisao je akt o stavljanju van zakona američke Komunističke partije.
1954. - Predsednik Brazila Žetulio Vargas (Getulio) izvršio je samoubistvo tokom teške političke krize u zemlji, do koje je došlo zbog pokušaja ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde (Carlos Lacerda).
1968. - Francuska je izvela prvu probu hidrogenske bombe u južnom Pacifiku i postala peta nuklearna sila u svetu.
1975. - Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte Georgiosu Papadopulosu (Papadopoulos) i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnom robijom.
1976. - Dvojica sovjetskih kosmonauta su se spustila na Zemlju posle 48 dana provedenih u njenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmičkoj laboratoriji izveli niz opita.
1989. - Premijer Poljske postao je Tadeuš Mazovjecki (Tadeusz Mazovnjiecki), prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od 1940.
1991. - Parlament Ukrajine proglasio je nezavisnost od SSSR.
1991. - Predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, koja je u tom trenutku imala 16 miliona članova.
1994. - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija su postigli sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.
1998. - Hiljade angolskih vojnika ušlo je u Kongo da pomogne trupama predsednika Lorana Kabile (Laurent) u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.
2003. - U 93. godini umro je Vilfred Teziger (Wilfred Thesiger), čovek koji je prešao pustinje Arabije na kamili i ucrtao na mape kretanja Maršanskih Arapa u Iraku.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Uto Avg 25, 2015 1:04 am

Mahanje 25. AVGUST

325. - U Nikeji je završen Prvi vaseljenski crkveni sabor, koji je sazvao rimski car Konstantin Veliki. Nikejski sabor osudio je različite jeresi, posebno aleksandrijskog sveštenika Arija, uspostavio doktrinu o "svetom trojstvu" i reformisao Julijanski kalendar.
1270. - Umro je francuski kralj Luj IX (Louis), koji je tokom vladavine od 1226. ojačao dotad slabu kraljevsku vlast i predvodio Šesti i Sedmi krstaški rat.
1530. - Rođen je ruski car Ivan IV Vasiljevič, poznat kao Ivan Grozni. Nadimak Grozni dobio je zbog grubog načina na kojim je suzbijao samovolju boljara. Osnovao je grad Arhangelsk i pripojio Sibir Rusiji, a za njegove vladavine počela je da radi prva štamparija u Rusiji (1553).
1718. - Francuski iseljenici u Americi, u Luizijani su osnovali grad Nju Orleans, po francuskom vojvodi od Orleana.
1744. - Rođen je nemački pisac, filozof i protestantski teolog Johan Gotfrid von Herder. Svojim delom uticao je na nemački romantizam, posebno na mladog Getea i književni pokret "Šturm und drang". U zbirku "Glasovi naroda u pesmama" uvrstio je i četiri srpske narodne pesme među kojima je "Hasanaginica" u Geteovom prevodu.
1819. - Rođen je američki detektiv škotskog porekla Alen Pinkerton (Allan), koji je 1850. osnovao Nacionalnu detektivsku organizaciju "Pinkerton".
1822. - Umro je engleski astronom nemačkog porekla Vilijam Heršel (William Herschel). Otkrio je 1781. planetu Uran, što mu je obezbedilo članstvo, a potom i položaj predsednika u Londonskom kraljevskom društvu.
1825. - Urugvaj je objavio nezavisnost od Španije.
1839. - U Užicu je osnovana gimnazija. Tu gimnaziju pohađali su neki od prvaka socijalističkog pokreta u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka, Radovan Dragović, Dimitrije Tucović i Dušan Popović i druge istaknute ličnosti kao što su Ljubomir Davidović i Milan Predić.
1842. - U Kragujevcu su ustavobranitelji predvođeni Tomom Vučićem Perišićem podigli bunu seljaka nezadovoljnih povećanjem poreza i oborili sa vlasti kneza Mihaila Obrenovića. Vučić je potom, kao "predvoditelj naroda", u Beogradu za kneza proglasio Aleksandra Karađorđevića. Mihailo Obrenović ponovo je bio knez Srbije od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku.
1867. - Umro je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej (Michael Faraday), koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, a 1883. dva osnovna zakona elektrolize.
1875. - Kapetan Metju Veb (Matthew Webb) je postao prvi čovek koji je preplivao kanal Lamanš.
1900. - Umro je nemački filozof poljskog porekla Fridrih Niče (Friedrich Nietzche). Otac nihilizma, filozofije života bez svrhe i značaja, umro je mentalno bolestan i paralizovan od sifilisa. Njegovo delo značajno je uticalo na filozofiju 19. i 20. veka ("Tako je govorio Zaratustra", "S onu stranu dobra i zla", "Volja za moć", "Slučaj Vagner", "Sumrak idola", "Antihrist", "Ljudsko, odviše ljudsko").
1921. - SAD su potpisale s poraženom Nemačkom mirovni ugovor, čime je formalno okončano ratno stanje dveju država u Prvom svetskom rata.
1930. - Rođen je škotski filmski glumac Šon Koneri (Sean Connery) koji se proslavio filmovima o tajnom agentu Džejmsu Bondu snimanim prema pričama engleskog pisca Jana Fleminga (Ian).
1940. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu bacilo prve bombe na Berlin. Do završetka rata 1945. na Berlin je palo oko 80.000 tona savezničkih bombi.
1944. - Savezničke snage su oslobodile Pariz u Drugom svetskom ratu.
1961. - Predsednik Brazila Žanio Kvardos (Janio Cuadros) je posle samo sedam meseci na tom položaju neočekivano podneo ostavku, navodeći kao razlog neidentifikovane "okultne snage".
1964. - Kenet Kaunda (Kenneth) je postao prvi predsednik Zambije.
1965. - Snežna lavina koja se sručila s glečera u švajcarskim Alpima zatrpala je 108 ljudi.
1972. - Kina je prvi put upotrebila veto u Savetu bezbednosti UN i usprotivila se prijemu Bangladeša u svetsku organizaciju.
1989. - Posle 12 godina i šest milijardi pređenih kilometara, američki vasionski brod bez ljudske posade "Vojadžer 2" dospeo je do planete Neptun i njenog satelita Triton i poslao na Zemlju snimke tih nebeskih tela.
1999. - Na osnovu tajne optužnice Haškog tribunala za zločine protiv čovečnosti, u Beču je uhapšen načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske general-pukovnik Momir Talić. Uhapšen je u sali u kojoj je u toku bio seminar o vojnoj doktrini.
2000. - U Beogradu je nestao Ivan Stambolić, bivši predsednik Predsedništva Srbije, blizak prijatelj predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića krajem osamdesetih kada je Milošević počinjao svoju političku karijeru, a potom jedan od njegovih najvećih kritičara. Telo ubijenog Stambolića pronađeno je 28.marta 2003.godine na Fruškoj Gori.
2001. - Mete-Marit Tjesem Hojbi, samohrana majka i bivša kelnerica, udala se u Oslu za norveškog prestolonaslednika, princa Hakona.
2003. - U Ruandi su održani prvi višestranački predsednički izbori od sticanja nezavisnosti 1962. i skoro deset godina od genocida u toj zemlji u kojem je život izgubilo više stotina hiljada ljudi. Na tim izborima pobedio je dotadašnji predsednik Ruande Pol Kagame (bivši vođa pobune plemena Tutsi).
2003. - U eksploziji dva automobila bombe u Bombaju, finansijskom centru Indije, poginulo je 52, a povređeno najmanje 150 osoba.
2004. - Južnoafrička policija uhapsila je Marka Tačera (Thatcher), sina bivše britanske premijerke Margaret Tačer, zbog sumnje da je umešan u puč u Ekvatorijalnoj Gvineji. U dogovoru sa tužiocima Tačer je priznao krivicu, nakon čega je osuđen na četiri godine uslovno i 500.000 dolara kazne, čime je izbegao zatvor.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Čet Avg 27, 2015 7:37 pm

Mahanje 27. AVGUST

-55. - Rimski konzul Gaj Julije Cezar (Caius Iulius Caesar) iskrcao se na tlo Engleske sa 10.000 vojnika Sedme i Desete rimske legije.
1576. - Umro je venecijanski slikar Ticijan Večeli (Tiziano Vecelli). Raskošan kolorit i veština upotrebe nove uljane tehnike učinili su ga jednim od najvećih majstora renesanse ("Venera Urbinska", "Bahanal", "Jupiter i Antiopa").
1664. - Umro je španski slikar Fransisko de Surbaran (Francisco, Zurbaran), jedan od najznačajnijih umetnika španskog baroknog slikarstva.
1770. - Rođen je nemački filozof Georg Vilhelm Fridrih Hegel (Wilhelm Friedrich), najznačajniji i najuticajniji predstavnik nemačke idealističke filozofije ("Fenomenologija duha", "Filozofija istorije", "Nauka logike", "Estetika", "Filozofija religije").
1789. - Parlament Francuske usvojio je Deklaraciju o pravima čoveka i građanina.
1813. - U bici kod Drezdena Napoleon Bonaparta (Bonaparte) je sa 130.000 vojnika porazio udružene austrijske, ruske i pruske snage od 200.000 ljudi.
1828. - Urugvaj je zvanično postao nezavisna država na osnovu mirovnog ugovora sklopljenog u Rio de Žaneiru posle okončanja rata između Brazila i Argentine.
1884. - Rođen je američki filmski producent poreklom poljski Jevrejin Šmuel Gelbfiš (Shmuel Gelbfisz), poznat kao Semjuel Goldvin (Samuel Goldwyn), jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju "Semjuel Goldvin Prodakšns", koja se 1924. udružila s još dve filmske kuće u kompaniju "Metro-Goldvin-Majer".
1890. - Rođen je američki slikar i fotograf Emanuel Radinski (Emmanuel), poznat kao Men Rej (Man Ray), koji je 1915. sa francuskim vajarom i slikarom Marselom Dišanom (Marcel Duchamp) osnovao dadaizam.
1907. - Kralj Srbije Petar I Karađorđević položio je kamen temeljac za zgradu parlamenta u Beogradu po projektu arhitekte Jovana Ilkića. Gradnja je trajala gotovo 30 godina, a prvo zasedanje skupštine Jugoslavije u njoj održano je 20. oktobra 1936.
1908. - Rođen je američki državnik Lindon Bejnz Džonson (Lyndon Baines Johnson), potpredsednik SAD od 1960, predsednik od 1963, nakon ubistva Džona Kenedija (John Kennedy). Na izborima 1964. ponovo je izabran za predsednika, pošto je pobedio republikanca Barija Morisa Goldvotera (Barry Morris Goldwater).
1910. - U Skoplju je rođena misionarka Majka Tereza, koja je u Kalkuti 1950. osnovala družbu "Sestre misionarke ljubavi". Oko 2000 redovnica raznih nacionalnosti posvetile su se siromašnim, bolesnim i umirućim ljudim (posebno gubavcima) u Indiji i na svim kontinetima. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1979. Umrla je u septembru 1997. u 87. godini.
1916. - Italija je u Prvom svetskom ratu objavila rat Nemačkoj a Rumunija Austro-Ugarskoj.
1921. - Velika Britanija je postavila Fejsala (Faisal), sina Šerifa Huseina (Sherif Hussein), vođe arapskih pobunjenika protiv Turaka, za kralja Iraka.
1928. - U Parizu je potpisan Brajan-Kelogov pakt kojim su se zemlje potpisnice odrekle rata kao sredstva nacionalne politike i rešavanja međudržavnih sukoba i obavezale da će sporna pitanja rešavati mirnim putem. Među 63 države potpisnice bila je i Kraljevina Jugoslavija.
1936. - Postignut je sporazum o okončanju britanske okupacije Egipta, izuzev zone Sueckog kanala u kojoj su ostale trupe Velike Britanije.
1945. - Američke trupe su na kraju Drugog svetskog rata počele iskrcavanje na tlo Japana.
1946. - Francuska i Laos su zaključili sporazum kojim je Laos postao kraljevina pod francuskom dominacijom.
1975. - U zatočeništvu je umro zbačeni car Etiopije Haile Selasije I (Selassie), koji je 1928, posle smrti Menelika II, imenovan za regenta i kralja, a za cara krunisan 1930. Svrgnut je u vojnom udaru 1974. Postoje sumnje da je ubijen nekoliko dana pre nego što je zvanično objavljena njegova smrt.
1991. - Moldavija je proglasila nezavisnost od SSSR.
1992. - U Londonu je završena dvodnevna Međunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji, na kojoj su predstavnici bosanskih Srba prihvatili da teško naoružanje stave pod kontrolu UN.
1995. - Izrael i PLO su u Kairu potpisali sporazum o proširenju palestinske autonomije i na Zapadnu obalu. Autonomija je dotad bila predviđena samo za oblast Gaze.
1999. - Umro je Helder Kamara (Helder Camara), bivši brazilski katolički nadbiskup, poznati borac za ljudska prava. Dobitnik više međunarodnih nagrada za mir umro je u 90. godini.
2000. - U Moskvi je u požaru izgoreo televizijski toranj Ostankino, jedan od simbola grada. Toranj, visok preko petsto metara, sagrađen je 1967. prema planovima arhitekte Nikolaja Nikitina.
2001. - U izraelskom raketnom napadu na Zapadnu obalu ubijen je lider Narodnog fronta za oslobođenje Palestine Abu Ali Mustafa.
2002. - Sud u Tokiju doneo je odluku kojom se priznaje da je Japan tokom II svetskog rata bio umešan u biološki rat u Kini, kao i da je vršio eksperimente nad kineskim ratnim zarobljenicima, što japanska vlada nikada nije zvanično potvrdila.
2004. - Vrhovni sud u Čileu odlučio je da oduzme imunitet bivšem diktatoru Augustu Pinočeu (Pinoćet), u sklopu istrage o Planu Kondor (programu južnoameričkih diktatora u sklopu kojeg su od 1970-1980. likvidirani njihovi politički protivnici). Pinoče je bio na vlasti 17 godina.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sub Avg 29, 2015 2:03 pm

Mahanje 29. AVGUST

1189. - Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.
1521. - Turci su pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.
1526. - U bici kod Mohača turska vojska pod komandom Sulejmana IIVeličanstvenog pobedila je trupe mađarskog kralja Ludvika II (Ludwik), koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.
1619. - Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber (Jean Baptiste Colbert), ministar finansija kralja Luja XIV (Louis) od 1661, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.
1632. - Rođen je engleski filozof Džon Lok (John Locke), jedanod utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli ( "Ogled o ljudskom razumu", "Pisma o toleranciji", "Dve rasprave o vladi", "Vaspitanje").
1756. - Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II (Friedrich)je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10. februara 1763. mirom u Parizu.
1820. - U Oportu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI (Joao) da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.
1825. - Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.
1842. - Završen je prvi Opijumski rat između Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.
1871. - Rođen je francuski državnik Alber Lebren (Albert Lebrun), predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena (Henri Philippe Petain).
1885. - Nemački inženjer Gotlib Dajmler (Gottlieb Daimler)patentirao je prvi motocikl.
1915. - Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja jesvetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobitnik je tri Oskara za filmove - "Plinsko svetlo", "Anastasija" i "Kazablanka".
1943. - U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.
1944. - Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Draži Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.
1945. - Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala (George Marshall) počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.
1949. - SSSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe.Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.
1960. - Jordanski premijer Haza el Madžali poginuo je u eksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.
1965. - Američki vasionski brod "Džemini V", sa astronautima Gordonom Kuperom (Cooper) i Čarlsom Konradom (Charles Conrad) spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u žemljinoj orbiti.
1975. - Umro je irski državnik Emon de Valera (Eamon), učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin Fejna. Kao premijer (1937-48) rešio je sporazumno mnoga sporna ekonomska, politička i vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio je od 1959. do 1973.
1978. - Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Fengposetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o "kulturnoj revoluciji" u toj zemlji u avgustu 1966.
1991. - Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju izamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).
1995. - Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.
1996. - Ruski avion "Tupoljev 154", koji je prevozio rudare naudaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).
1997. - Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je odnajgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.
1999. - Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja,izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.
2001. - Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.
2003. - U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali uiračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, među kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.
2003. - U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa velikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.
2005. - U naletu uragana Katrina koji je pogodio južne države SAD najviše je stradao grad Nju Orleans, u kome je život izgubilo 1.330 osoba.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Ned Avg 30, 2015 5:55 pm

Mahanje 30. AVGUST

-30. - Umrla je egipatska kraljica Kleopatra. Premapredanju, Kleopatra je izvršila samoubistvo pustivši da je ugrize zmija otrovnica. Njenom smrću ugasila se dinastija Ptolomeja, a Egipat je posto rimska provincija.
1483. - Umro je francuski kralj Luj XI (Luis), koji je tokom vladavine od 1461. uspeo da pobedi Ligu feudalaca i da ojača centralnu kraljevski vlast. Nasledio ga je sin Šarl VIII.
1645. - Holanđani i američki Indijanci sklopili su primirje u Nju Amsterdamu (Njujork).
1748. - Rođen je Žak Luj David (Jacques Louis), najznačajniji predstavnik klasicizma u francuskom slikarstvu, dvorski slikar Napoleona Bonaparte. Izvršio je veliki uticaj na likovnu umetnost, ali su njegovi sledbenici uglavnom završili u šablonu akademizma ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje").
1757. - Ruska armija je u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom maršala Stepana Fjodoroviča Apraksina, porazila pruske trupe u bici kod Gros Jegersdorfa.
1779. - Rođena je engleska knjizevnica Meri Šeli (Mary Shelley),autorka romana "Frankeštajn", supruga pesnika Persi Biš Šelija (Percy Bysshe).
1881. - Francuski inženjer Kleman Ader (Clement) patentirao je uNemačkoj prvi stereofonski zvučni sistem.
1914. - U bici kod Tanenberga u Prvom svetskom ratu nemačka Osmaarmija pod komandom generala Paula fon Hindenburga potukla je Drugu rusku armiju generala Aleksandra Samsonova, koja je izgubila oko 30.000 ljudi. General Samsonov je izvršio samoubistvo.
1918. - Prilikom posete fabrici "Miheljson" u atentatu je ranjen Vladimir Ilić Lenjin. U lidera sovjetske Rusije pucale su pripadnice Socijal-revolucionarne partije Fanja Kaplan i njena sestra Dora.
1929. - Umro je dubrovački književnik Ivo Vojnović, autor drama "Dubrovačka trilogija i "Ekvinocij", koje su više decenija bile na repertoarima jugoslovenskih pozorišta.
1940. - U Beču su završeni razgovori predstavnika Nemačke,Italije, Rumunije i Mađarske (Bečka arbitraža) na kojima su Nemačka i Italija prisilile Rumuniju da ustupi Bugarskoj južnu Dobrudžu, a Mađarskoj deo Transilvanije.
1940. - Umro je engleski fizičar Džozef Džon Tomson (Joseph John Thomson), koji je 1897. otkrio elektron. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 1906.
1942. - Ustaše su u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu streljale Savu Šumanovića, jednog od najboljih srpskih slikara između dva rata. Njegove velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" ubrajaju se među najznačajnija dela modernog srpskog slikarstva.
1944. - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu zauzela naftnapolja u Ploeštiju u Rumuniji, čime je nemačku vojsku lišila važnog izvora snabdevanja gorivom.
1945. - Velika Britanija je ponovo uspostavila svoju vlast u Hongkongu, nakon tri godine i sedam meseci japanske okupacije.
1957. - Senator Strom Turmond (Thurmond) iz Južne Karoline postavio je novi rekord u opstrukciji američkog Kongresa govoreći više od 24 sata protiv predloga zakona o građanskim pravima.
1963. - Između sedišta vlada SSSR i SAD, Kremlja i Bele kuće,lideri Nikita Hruščov i Džon Kenedi (John Kennedy) uspostavili su posle kubanske krize, koja je zapretila opštim nuklearnim sukobom, direktnu telefonsku vezu, poznatu kao "crveni telefon".
1963. - Između sedišta vlada SSSR i SAD, Kremlja i Bele kuće,lideri Nikita Hruščov i Džon Kenedi (John Kennedy) uspostavili su posle kubanske krize, koja je zapretila opštim nuklearnim sukobom, direktnu telefonsku vezu, poznatu kao "crveni telefon".
1973. - Kenija je zabranila lov na slonove i trgovinu slonovačom.
1974. - Kod Zagreba se dogodila teška železnička nesreća ukojoj je izgubilo život oko 150 ljudi. To je bila najveća železnička nesreća u istoriji jugoslovenskog saobraćaja.
1981. - U Teheranu su u eksploziji bombe podmetnute u kancelariji premijera poginuli predsednik Irana Mohamad Ali Radžai (Mohammad, Rajai) i premijer Mohamad Džavad Bahonar (Mohammad Javad).
1991. - Sovjetska republika Azerbejdžan je objavila nezavisnost od Moskve i počela formiranje sopstvene armije.
1992. - Prekinuta je petomesečna srpska opsada Goražda. U skladusa dogovorom u Londonu komanda bosanskih Srba povukla je oko 1.000 svojih vojnika, a zajedno sa njima povlačila se i kolona civila izbeglica srpske naconalnosti. U napadu "zelenih beretki" (bosanski Muslimani) na kolonu poginulo je 22, a ranjeno oko 50 ljudi.
1995. - Avioni NATO-a počeli su seriju napada na srpske položajeu Bosni u pokušaju da prisile rukovodstvo bosanskih Srba da prihvati mirovni plan za BiH. Napadi su usledili dva dana nakon što je u minobacačkom napadu na Sarajevo ubijeno 37 ljudi, a obustavljeni su 14. septembra, kada su Srbi potpisali sporazum o povlačenju teškog naoružanja na 20 kilometara od Sarajeva.
1997. - U automobilskoj nesreći u Parizu, poginula je britanska princeza od Velsa Dajana Spenser (Wales, Diana), bivša supruga britanskog prestolonaslednika princa Čarlsa (Charles). U nesreći su život izgubili i njen pratilac Dodi al Fajed (Fayed) i njihov vozač Henri Pol.
2001. - Oko 438 izbeglica, mahom iz Avganistana, koji su spašenisa feribota koji je tonuo, nastavilo je da umire na norveškom teretnom brodu, jer im Australija nije dozvolila ulazak u tu zemlju.
2003. - U Severnom moru potonula je ruska atomska podmornica. Oddeset članova posade, jedan čovek je spašen.
2003. - Umro je američki glumac Čarls (Charles) Bronson (82),zvezda akcionih filmova iz 1960-ih i 1970-tih.
2004. - Na Ilidži kod Sarajeva uhapšen je Ramiz Delalić-Ćelo, osumnjičen da je 1. marta 1992. na svadbi na Baščaršiji ubio jednog od svatova Srbina Nikolu Gardovića. To ubistvo produbilo je poremećene međunacionalne odnose i ubrzalo početak rata u Bosni i Hercegovini.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pon Avg 31, 2015 1:15 pm

Mahanje 31. AVGUST

12. - Rođen je rimski car Kaligula zapamćen kao jedan od najgrotesknijih istorijskih likova. Njegove ekstravagancije poput navodne namere da svog konja proglasi konzulom, doprinele su da ga smatraju ludim. Vladao je od 37. do 41. godine, kada je ubijen u zaveri pretorijanaca.
1290. - Kralj Edvard I (Edward) objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.
1422. - Umro je engleski kralj Henri V (Henry), koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro, a nasledio ga je devetomesečni sin Henri VI.
1811. - Rođen je francuski pisac Teofil Gotje (Theophile Gautier), preteča parnasovaca i protagonist doktrine "umetnost radi umetnosti" (l'art pour l'art). Zahtev za autonomijom umetnosti izneo je u predgovoru romana "Gospođica de Mopen" (1836).
1867. - Umro je Šarl Bodler (Charles Baudelaire), jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka "Cveće zla" (1857) smatra se jednim od najznačajnijih lirskih dela 19. veka.
1876. - Dvorska klika smenila je turskog sultana Murata V pod izgovorom da je lud, nekoliko meseci nakon što je došao na vlast i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.
1887. - Osnovan je Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909. postao član Međunarodne streljačke unije, a strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.
1888. - U Londonu je pronađeno telo Meri En "Poli" Nikols (Mary Ann Polly Nichols) prve žrtve Džeka Trboseka.
1898. - Rođen je književnik Dušan Matić jedan od najznačajnijih srpskih nadrealističkih pesnika, član Srpske akademije nauka i umetnosti (zbirke pesama "Buđenje materije", "Knjiga ritula", zbirka eseja "Anina balska haljina").
1920. - Prve radio vesti emitovane su na stanici 8MK u Detroitu u Mičigenu.
1944. - Sovjetske trupe i tenkovi ušle su, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt, gde su ih građani oduševljeno pozdravili.
1957. - Malaja (Malezija) je stekla nezavisnost.
1962. - Umro je francuski slikar Žorž Brak (Georges Braque), jedna od dominantnih ličnosti Pariske slikarske škole. Paralelno sa Pikasom (Picasso) uveo je likovni izraz "kubizam" (1908).
1962. - Trinidad i Tobago su postali nezavisna država u okviru Britanskog Komonvelta.
1969. - U avionskoj nesreći je poginuo američki bokser Roki Marćano (Rocky Marciano), bivši svetski šampion u teškoj kategoriji. Titulu je osvojio 1952. pobedom nad američkim bokserom Džoe Volkotom, a sa ringa se povukao nepobeđen 1956.
1973. - Umro je američki filmski režiser Džon Ford (John), autor više od 200 filmova i dobitnik četiri Oskara za filmove "Potkazivač", "Plodovi gneva", "Kako je bila zelena moja dolina", i "Miran čovek".
1977. - Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito doputovao je u prvu posetu Kini.
1980. - Poljski radnički lideri potpisali su, nakon dvomesečnog strajka, sporazum sa vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata "Solidarnost", a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad jednog nezavisnosg sindikata.
1983. - U Manili je sahranjen vođa filipinske opozicije Beninjo Akina (Benigno Aquino) uz prisustvo više od milion ljudi. Ubijen je deset dana ranije na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD, čime je filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos) uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.
1986. - Umro je Urho Kekonen (Kekkonen), najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata. Kao predsednik Finske (1956-1982) i pobornik miroljubive politike i svestrane saradnje među državama, značajno je doprineo održavanju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, kasnije OEBS) 1975. u Helsinkiju.
1986. - Umro je Henri Mur (Henry Moore), jedan od najvećih engleskih vajara 20. veka. Njegove skulpture nalaze se na mnogim javnim mestima kao što su zgrada UNESCO-a u Parizu i Linkoln centar u Njujorku. Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
1991. - Uzbekistan i Kirgistan proglasili su nezavisnost od SSSR, čime se broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza popeo na deset.
1994. - Trupe bivšeg SSSR formalno su okončale poluvekovno vojno prisustvo u bivšoj Istočnoj Nemačkoj i na Baltiku, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol (Kohl).
2001. - Kenija je ukinula zabranu rada "Mau mau" pokretu, koji je pedesetih godina prošlog veka inicirao proteste protiv britanskih kolonista.
2005. - Blizu 1.000 ljudi je poginulo, a preko 460 je povređeno u panici koja je izbila među šiitskim vernicima na mostu preko reke Tigar, zbog glasina da će bombaš samoubica aktivirati eksploziv.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Uto Sep 01, 2015 4:19 pm

Mahanje 1. SEPTEMBAR

1159. - Umro je papa Adrijan IV (Adrian), rođen kao Nikolas Brejkspir (Nicolas Breakespear), jedini Englez koji je biran za poglavara katoličke crkve. Izabran je 1154.
1531. - U Švajcarskoj je počeo rat Ciriha, centra švajcarske reformacije, i katoličkih kantona. Nakon što su bolje organizovani katolički kantoni pobedili u bici kod Kapela, sedište protestantizma premešteno je u Ženevu.
1715. - Umro je francuski kralj Luj XIV (Louis), nazvan "Kralj Sunce". Na presto je stupio 1643. kao petogodišnjak, regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast vršio do svoje smrti (1661) kardinal Mazaren (Mazarin). Tokom njegove vladavine Francuska je postala ekonomska i kolonijalna sila i centar evropske kulture. Sagradio je Versaj, simbol apsolutističke monarhije.
1822. - Rođen je američki političar i sveštenik Hajram Rouds Revels (Hiram Rhodes), prvi crnac koji je postao član Kongresa SAD.
1870. - U bici kod Sedana u francusko-pruskom ratu, Prusi su pod komandom Helmuta fon Moltkea (Helmuth) naneli težak poraz trupama francuskog cara Napoleona III, što je dovelo do pada Drugog carstva.
1875. - Rođen je američki pisac Edgar Rajs Barouz (Rice Burroughs), poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu, prevedenih na oko 60 jezika.
1900. - Velika Britanija je anektirala Južnoafričku Republiku.
1916. - Bugarska, kao saradnik Nemačke u Prvom svetskom ratu, objavila je rat Rumuniji.
1923. - U zemljotresu koji je potpuno razorio japanski grad Jokohamu i gotovo uništio Tokio, poginulo je najmanje 142.000 ljudi, a 2,5 miliona je ostalo bez domova.
1928. - Albanija je proglašena kraljevinom sa Zoguom I na prestolu.
1939. - Nemačka je bez objave rata napala Poljsku i time započela Drugi svetski rat, koji je trajao šest godina uz učešće 61 zemlje. Poginulo je oko 50 miliona ljudi, a ranjeno više od 35 miliona.
1945. - Skupština Srbije usvojila je Zakon o administrativnoj podeli Srbije, čime su uspostavljene autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovsko-metohijska oblast.
1953. - U avionskoj nesreći je poginuo francuski violinista Žak Tibo (Jacljues Thibaud), član čuvenog trija sa Alfredom Kortoom (Cortot) i Pablom Kazalsom (Casals).
1961. - U Beogradu je počela Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, kojoj su prisustvovali predstavnici 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta. Posle šest dana rada skup je usvojio dokumente o principima nesvrstavanja kao nezavisnog vanblokovskog činioca.
1962. - U zemljotresu u severozapadnom Iranu razoreno je preko 300 sela, a poginulo je 12.000 ljudi.
1967. - Umro je ruski književnik Ilja Grigorjevič Erenburg. Njegov roman "Kravljenje" (1954) smatra se jednim od prvih dela koje je nagovestilo destaljinizaciju u ruskoj književnosti, a elemente polemike sa Staljinovim vremenom sadrže i opsežni memoari "Ljudi, godine život" (1961-63).
1969. - Grupa oficira s pukovnikom Moamerom Gadafijem (Muammar Gaddafi) na čelu oborila je sa vlasti kralja Libije Idriza I (Idris) i proglasila republiku.
1972. - Američki velemajstor Robert Fišer (Fisher) je u meču u Rejkjaviku pobedio ruskog velemajstora Borisa Vasiljeviča Spaskog rezultatom 12,5:8,5 i postao 11. prvak sveta u šahu. Titulu je izgubio bez meča 3. aprila 1975, kada je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, a za prvaka sveta proglašen je ruski velemajstor Anatolij Karpov.
1974. - Anastasio Somoza je izabran za predsednika Nikaragve.
1982. - Umro je bivši poljski lider Vladislav Gomulka (Wladyslaw Gomolka), vođa Poljske radničke partije od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970.
1983. - Sovjetski borbeni avion je blizu poluostrva Sahalin oborio južnokorejski avion "Boing 747", u kojem je poginulo svih 240 putnika i 29 članova posade.
1993. - U Ženevi su propali pregovori o okončanju 17-mesečnog rata u Bosni i Hercegovini, pošto su predstavnici bosanskih Muslimana odbacili mirovni plan međunarodnih posrednika.
1999. - UNHCR je saopštio da je, od juna, kada su okončani sukobi na Kosovu, oko 200.000 Srba i Roma napustilo tu srpsku pokrajinu, a da se na Kosovo vratilo 772.300 Albanaca izbeglih tokom višemesečnih sukoba.
2000. - Na predizbornoj konvenciji u beogradskom centru "Sava", pred više od 3.000 građana, lideri Demokratske opozicije Srbije (DOS) potpisali su dokument "Ugovor sa Srbijom" kojim su se obavezali da će, ukoliko dođu na vlast, uspostaviti demokratsku vlast u Srbiji.
2003. - Holandija je postala prva država na svetu u kojoj je marihuana u slobodnoj prodaji i ona se može kupiti kao lek za bolesnike od raka ili AIDS-a.
2004. - U Beslanu u Severnoj Osetiji (Rusija) grupa otmičara zauzela je školu i za taoce uzela učenike, nastavnike i roditelje. U trodnevnoj drami i akciji oslobađanja talaca stradalo je preko 300 civila od toga 172 deteta, a više od 1.200 osoba je povređeno.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sre Sep 02, 2015 6:56 pm

Mahanje 2. SEPTEMBAR

-31. - U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskommoru Oktavijan je pobedio flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.
1666. - U požaru koji je četiri dana harao Londonom, vatrenastihija je gotovo uništila grad. Stradale su mnoge građevine među kojima i katedrala Svetog Pavla.
1752. - Na osnovu odluke britanskog parlamenta, u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama Julijanski kalendar zamenjen je Gregorijanskim. Drugi septembar bio je poslednji dan po Julijanskom kalendaru.
1807. - Britanska mornarica je bombardovala Kopenhagen kako bisprečila Napoleona Bonapartu (Bonaparte) da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.
1829. - Sklopljen je Jedrenski mir između Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.
1838. - Rođena je havajska kraljica Liliuokalani, poslednji suveren Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.
1866. - Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i proglašeno je ukidanje turske vlasti i ujedinjenje sa Grčkom, ali je autonomija uspostavljena tek 1897. uz intervenciju evropskih sila, a Londonskim sporazumom 1913. Krit je postao deo Grčke.
1872. - U Hagu je počeo Peti kongres Prve internacionale na kojemje odlučeno da se sedište Internacionale premesti u SAD, gde su postojali uslovi legalnog delovanja. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876, doneta je odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase osnovane 1864. u Londonu.
1898. - U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičinera (Horatio Kitchener) pobedile su vojsku mahdista, posle čega su Britanci zauzeli sve strateške ključne položaje u Sudanu.
1910. - Umro je francuski slikar Anri Ruso (Henri Rousseau), zvan "Carinik", jedan od najpoznatijih slikara naivaca. Njegovo slikarstvo postalo je cenjeno tek nakon njegove smrti, kada je nastala prava jagma za njegovim slikama koje su dospele i u Luvr i druge velike svetske zbirke.
1930. - Avionom "Znak pitanja" francuski piloti Diedon Kost(Diedonne Coste) i Moris Belont (Maurice Bellonte) završili su prvi let bez prekida između Evrope i SAD.
1937. - Umro je francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten (Pierre, Coubertin), inspirator i osnivač modernih olimpijskih igara, koje su prvi put održane u Atini 1896. Osnovao je Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i institut u Lozani.
1945. - Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikom Ho Ši Minom (shi Minh).
1945. - Na palubi američkog ratnog broda "Misuri" u Tokijskom zalivu, Japanci su zvanično potpisali bezuslovnu kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.
1973. - Umro je britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin (John,Reuel Tolkien), autor trilogije "Gospodar prstenova" i romana "Hobit".
1989. - Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija je uhapsila više od 400 demonstranata.
1996. - Vlada Filipina je potpisala mirovni ugovor sa muslimanskimpobunjenicima, posle 24-godišnjeg građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 ljudi.
1996. - Lideri tri opozicione partije - Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, potpisali su u Beogradu sporazum o formiranju koalicije "Zajedno", koja je odnela pobedu na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana dotada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.
2001. - Na Kipru je umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar (Cristian Barnard), koji je 1967. izvršio prvo uspešno presađivanje srca.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Čet Sep 03, 2015 6:29 pm

Mahanje 3. SEPTEMBAR

301. - Osnovana je državica San Marino, najstarija republika koja jos uvek postoji od osnivanja i jedna od najmanjih na svetu. Nju je, po predanju, osnovao Sveti Marin, koji je bio kamenorezac sa ostrva Raba, u Jadranskom moru (Hrvatska).
1189. - U Vestmisterskoj palati u Londonu je krunisan engleski kralj Ričard Prvi (Richard I) poznat kao "Ričard lavljeg srca" (Richard "the Lionhearted").
1658. - Umro je od upale pluća Ser Oliver Kromvel (Cromwell), britanski političar, poznat pod nadimkom Lord Zaštitnik (Protector).
1783. - Potpisivanjem mirovnog ugovora u Parizu, izmedju predsavnika SAD i Velike Britanije, okončan je američki rat za nezavisnost.
1939. - Velika Britanija i Francuska su objavile rat Nemačkoj, time je počeo Drugi svetski rat.
1943. - Savezničke trupe su izvršile invaziju na italijansko kopno u Drugom svetskom ratu.
1967. - U Švedskoj je promenjen zakon o saobraćaju i promenjena je strana kojom se vozi, od leve na desnu, u skladu sa većinom evropskih zemalja.
1976. - Američka svemirska sonda Viking 2 je izvršila uspešno spuštanje na Mars.
1994. - SSSR i Kina su potpisali ugovor po kojem obe zemlje prestaju sa usmeravanjem svojih nuklearnih oružja jedna prema drugoj.
1997. - Dogodila se avionska nesreća u Kambodži u kojoj se vijetnamski Tupoljev TU-134 srušio na aerodromu u Pnom Penu. Nastradalo je 64 putnika i članova posade.
2004. - U ruskom gradu Beslanu, u republici Severnoj Osetiji, krvavo je okončana opsada škole u kojoj su naoružani muslimanski ekstremisti, čečenski teroristi, zauzeli školu u kojoj je bilo preko 1200 učenika i nastavnika. Prema zvaničnom izveštaju, 344 civila je poginulo, od njih 186 dece, a stotine su ranjeni.
2006. - Američka teniska legenda, Andre Agasi (Agassi), je završio svoju bogatu tenisku karijeru, izgubivši u trećem krugu US Open turnira od Bekera (Becker).
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pet Sep 04, 2015 7:11 pm

Mahanje 4. SEPTEMBAR

1669. - Venecija je predala Turcima grčko ostrvo Krit, ne uspevši da odbrani grad Heraklion, koji je bio pod turskom opsadom od 1648.
1768. - Rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan (Francois, Chateaubriand), prvi romantičar u francuskoj književnosti. Kao tvorac francuskog modernog stila, bio je uzor novim generacijama pisaca ("Duh hrišćanstva", "Načeze", "Memoari s onu stranu groba").
1781. - Španski naseljenici su osnovali "Grad naše gospe kraljice anđela" (El Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los Angeles), današnji Los Anđeles.
1823. - Rođen je Mihailo Obrenović, knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Tokom vladavine izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozorište.
1824. - Rođen je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner (Bruckner), kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena (Ludwig, Beethoven) i Riharda Vagnera (Richard Wagner). Komponovao je devet simfonija, osam misa, kantate.
1870. - Francuska je postala republika, čime je okončano Drugo carstvo Šarla Luja Napoleona III (Charles Louis). Car je svrgnut sa vlasti nakon teškog poraza u bici kod Sedana 2. septembra u francusko-pruskom ratu.
1886. - Poglavica Apača Džeronimo (Geronimo), vođa poslednje velike pobune američkih Indijanaca protiv belih porobljivača, predao se u Skeleton kanjonu u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu (Miles).
1907. - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig (Grieg), koji je afirmisao norvešku muziku u svetu (orkestarska svita "Per Gint", Klavirski koncert u a-molu).
1929. - Nemački dirižabl "Grof Cepelin" je okončao putovanje oko sveta. Let je trajao devet dana 20 sati i 23 minuta, a na vazdušnom brodu je bilo 40 članova posade i 14 putnika.
1940. - Počela je 'Bitka za Britaniju' pošto je Hitler zapretio da će sravniti sa zemljom britanske gradove zato što su britanski avioni bombardovali Minhen.
1944. - Britanske i kanadske trupe oslobodile su u Drugom svetskom ratu belgijske gradove Brisel i Antverpen.
1963. - Umro je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman (Robert Sćuman), tvorac "Šumanovog plana" 1950, na osnovu kojeg je 1952. osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, prethodnica Evropske unije.
1965. - U Gabonu je umro alzaški lekar, filozof, teolog, muzičar i humanista Albert Švajcer (Schweitzer), dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952. za humanitarni rad. Kao muzičar doprineo je novoj interpretaciji Bahove muzike.
1970. - U Čileu je Salvador Aljende Gosens (Allende Gossens) kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran za predsednika države. Ubijen je u septembru 1973. u puču čileanske armije.
1972. - Na Olimpijskim igrama u Minhenu američki plivač Mark Špic (Spitz) osvojio je sedmu medalju i time postavio rekord u osvojenim medaljama na jednoj Olimpijadi.
1974. - SAD su kao poslednja zapadna zemlja uspostavile diplomatske odnose sa Nemačkom Demokratskom Republikom.
1975. - Izrael i Egipat su u Ženevi potpisali sporazum o povlačenju izraelskih trupa sa Sinaja i uspostavljanju tampon zone UN na poluostrvu.
1989. - Umro je francuski pisac Žorž Simenon (Georges), autor kriminalističkih romana o inspektoru Megreu (Maigret).
1992. - Bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, koji je smenjen 1989, osuđen je na sedam godina zatvora pod optužbom za proneveru državnih fondova.
1995. - Pod geslom "Ujedinjeni Jerusalim je naš", Izrael je započeo 15-mesečnu proslavu 3000. godišnjice proglasa kralja Davida o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.
1997. - U eksploziji tri bombe u Jerusalimu poginulo je sedam i ranjeno oko 200 ljudi.
1998. - Tribunal UN za ratne zločine u Ruandi osudio je bivšeg premijera Žana Kambanda na doživotni zatvor zbog njegove uloge u genocidu tokom rata 1994.
1999. - Na referendumu o budućem statusu Istočnog Timora 78,5 odsto stanovništva glasalo je za nezavisnost od Džakarte, dok je svega 21 odsto podržalo autonomiju pod indonežanskom upravom. Proindonežanske snage su potom izazvale sukobe u kojima je stradalo nekoliko stotina ljudi, a desetine hiljada napustile su glavni grad Dili.
2001. - Mahendra Čadri (Chaudhry), prvi etnički Indijanac koji je bio premijer Fidžija, izabran je za poslanika parlamenta, zajedno sa Džordžom Spejtom (George Speight), koji je 16 meseci ranije oborio Čadrijevu vladu.
2002. - Sud u Džakarti, glavnom gradu Indonezije, osudio je predsednika parlamenta Akbara Tanđunga na tri godine zatvora, zbog zloupotrebe položaja i korupcije.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sub Sep 05, 2015 5:54 pm

Mahanje 5. SEPTEMBAR

1514. - Turski sultan Selim I ušao je u Tabriz u Persiji.
1568. - Rođen je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela (Tommaso Campanella), zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu "Grad sunca" koje je postalo udžbenik utopijske filozofije.
1600. - Poveljom engleske kraljice Elizabete osnovana je "Istočnoindijska kompanija" koja je dobila monopol na trgovinu sa Istokom, čime je počela britanska trgovačka, a potom i kolonijalna ekspanzija indijskog podkontinenta.
1774. - U Filadelfiji je počeo Prvi kontinentalni kongres na kojem su se predstavnici 13 američkih kolonija usprotivili britanskom uticaju u Severnoj Americi, što je bio uvod u Američki rat za nezavisnost u aprilu 1775.
1791. - Rođen je nemački kompozitor Jakob Libman Ber (Liebmann Beer), poznat kao Đakomo Majerber (Giacomo Meyerbeer). Živeo je u Parizu gde je komponovao svoja glavna dela i odigrao značajnu ulogu u stvaranju francuske velike opere ("Hugenoti", "Afrikanka", "Robert Đavo", "Prorok").
1800. - Britanci pod komandom admirala Nelsona preuzeli su od Francuza Maltu. Pariskim mirom 1814. Britanija je i zvanično dobila Maltu koja je postala važna britanska baza na putu prema Indiji.
1857. - Umro je francuski filozof i matematičar Ogist Kont (Auguste Comte), jedan od osnivača filozofije pozitivizma i sociologije ("Kurs pozitivne filozofije", "Sistem pozitivne politike").
1864. - Flote Velike Britanije, Francuske i Holandije napale su Japance u tesnacu Šimonoseki, za odmazdu zbog odluke Japana da zatvori svoje luke i istera strance.
1888. - Rođen je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan (Servepalli Radhakrishnan), predsednik Indije od 1962. do 1967, profesor filozofije na indijskim univerzitetima i na Oksfordu. U svojim delima zastupa filozofski univerzalizam i ideju integracije istočne i zapadne filozofije ("Indijska filozofija", "Istočna religija i misao Zapada", "Istorija istočne i zapadne filozofije").
1899. - Umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata 19. veka. Uspešno je vodio pregovore s Turcima o oslobađanju srpskih gradova, bio je predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878".
1905. - Mirom u Portsmutu (Nju Hempšir), uz posredovanje američkog predsednika Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt) završen je Rusko-japanski rat. Rusija je predala Japanu Port Artur i priznala japanske interese u Koreji.
1939. - SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu, ali su kasnije zakonima "Cash and Carry" (Plati pa nosi) i "Leand-Lesa Act", Zakon o zajmu i najmu) pomagali oružjem savezničke snage. Amerikaci su ušli u rat 7. decembra 1941. kada su japanske trupe napale američku pomorsku bazu Perl Harbur.
1960. - Predsednik Konga (Zair) Žozef Kasavubu (Joseph) smenio je vođu nacionalnooslobodilačkog pokreta i prvog kongoanskog premijera Patrisa Lumumbu (Patrice).
1972. - Pripadnici palestinske terorističke organizacije "Crniseptembar" kidnapovali su, a potom ubili 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara u Minhenu. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.
1972. - Zapadnonemački teroristi su oteli predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera (Shleyer), čije je telo pronađeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.
1990. - Premijeri Severne i Južne Koreje susreli su se u Seulu, na prvim zvaničnim razgovorima na visokom nivou između dveju zemalja podeljenih posle Korejskog rata 1953.
1995. - Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifičkom ostrvu Mururoa, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.
1997. - U Kalkuti je umrla Majka Tereza, misionarka koja je život posvetila siromašnim i bolesnim. Za svoj humanitani rad dobila je 1979. Nobelovu nagradu za mir. Albanka rođena u Skoplju, stupila je 1928. u družbu Majke Božije od Loreta u Irskoj, a potom je u Kalkuti 1950. osnovala novu družbu Sestre misionarke ljubavi.
2000. - U Beogradu je umro Slavko Leovac, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih književnih kritičara i istoričara srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka (zbirke eseja "Svetlo i tamno", "Mit i poezija", "Metamorfoze").
2001. - Državni tužilac Perua podigao je optužnicu protiv bivšeg predsednika Alberta Fudžimorija (Fujimori) zbog umesanosti u dva masakra koje su izvršili paramilitarni odredi ranih devedesetih.
2002. - U eksploziji automobila bombe u Kabulu (Avganistan) poginulo je 26 a povređeno 150 osoba. U Kandaharu pokušan atentat na predsednika Avganistana Hamida Karzaia.
2003. - Sjedinjene Američke Države su zamrznule finansijska sredstva desetorici članova azijske terorističke grupe Džema Islamija, koja se dovodi u vezu sa mrežom iste orijentacije Osame bin Ladena Al Kaida.
2005. - U padu aviona Boing 737-200 indonežanske aviokompanije Mandela na naseljeno područje na severu ostrva Sumatra poginulo je 149 osoba. Pad aviona preživelo je 15 putnika.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Ned Sep 06, 2015 11:20 pm

Mahanje 6. SEPTEMBAR

1522. - Španski moreplovac Huan Sebastijan del Kano (Juan Sebastian, Cano) završio je prvo putovanje oko sveta, koje je 1519. započeo Fernando Magelan (Magellan) sa pet brodova i 270 mornara. Del Kano je preuzeo komandu kada su 1521. Magelana ubili filipinski urođenici i vratio se u Španiju sa jednim brodom i 18 mornara.
1566. - Umro je turski sultan Sulejman II Veličanstveni. Tokomnjegove 46-godišnje vladavine Otomansko carstvo dostiglo je vrhunac moći i najveće teritorijalno proširenje. Umro je prilikom opsade Sigeta u trećem pohodu na Beč.
1688. - Austrijska vojska pod komandom bavarskog kneza Maksimilijana Emanuela (Maximilian), uz pomoć srpskih dobrovoljaca, savladala je otpor Turaka i ušla u Beograd. Turci su ga ponovo zauzeli 1690.
1729. - Rođen je nemački pisac i filozof racionalizma Mozes Mendelson (Moses Mendelssohn), osnivač jevrejskog prosvetiteljskog pokreta u Nemačkoj i tvorac prve moderne jevrejske filozofije religije.
1757. - Rođen je francuski general i državnik Mari Žozef (Marie Joseph), markiz od Lafajeta (La Fayette), nazvan "herojem dva sveta" u Američkom ratu za nezavisnost gde se borio protiv Britanaca (1777-81). Po povratku u Francusku bio je predstavnik plemstva u skupštini i zastupnik liberalnih ideja.
1860. - Rođena je američka pacifistkinja i društveni reformator Džejn Adams (Jane Addams), dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. Bavila se praktičnim rešavanjem socijalnih problema i bila predsednik Međunarodne ženske lige za mir i slobodu.
1898. - Holandska kraljica Vilhelmina (Wilhelmina) stupila je napresto. Na isti dan 1948. kraljica je abdicirala u korist kćerke princeze Julijane (Juliana).
1901. - U Bufalu je anarhista Leon Čolgos (Czolgosz) izvršio atentat na predsednika SAD Vilijema Mekinlija (William McKinley). Mekinli je od zadobijenih rana umro nedelju dana kasnije, a 14. septembra novi predsednik SAD postao je Teodor Ruzvelt (Theodore Roosvelt).
1914. - Na zahtev saveznika da posle pobede na Ceru u Prvom svetskom ratu preduzme ofanzivu preko granice, srpska vojska je počela operacije protiv Austrijanaca u Sremu i istočnoj Bosni, poznate kao Bitka na Drini. Borbe su trajale do 11. novembra, kada je srpska vojska bila prisiljena da se povuče.
1940. - Rumunski kralj Karol II Hoencolern (Carol Hohenzollern) jeu Drugom svetskom ratu pod pritiskom Sila osovine abdicirao u korist sina Mihajla.
1965. - Napadom indijske avijacije na pakistanski grad Lahor počeo je rat između Indije i Pakistana zbog Kašmira. Sukob je okončan 25. septembra posredstvom UN.
1966. - Skupštinski kurir Dimtrik Cafondas (Dimtric Tsafondas)ubio je južnoafričkog premijera Hendrika Frenša Fervuda (Frensh Verwoerd) za vreme parlamentarne debate u Kejptaunu. Kao premijer od 1958. Fervud je doneo najveći broj zakona sistema aparthejda u Južnoj Africi.
1970. - Palestinski teroristi su oteli četiri aviona koja suletela iz Evrope u Njujork. Narednog dana u Kairu je zapaljen "Boing 747" kompanije "Pan ameriken", a dva "Boinga 707" dignuta su u vazduh 12. septembra u Jordanu. Četvrti avion se spustio u London, a otmičarka Lejla Kaled (Leila Khaled) je uhapšena.
1988. - Jedanaestogodišnji dečak Tomas Gregori (Thomas Gregory)postao je najmlađa osoba koja je preplivala Lamanš. Plivanje je trajalo 11 sati i 54 minuta.
1991. - SSSR je priznao nezavisnost Litvanije, Letonije i Estonije; Lenjingradu je vraćeno ime Sankt Peterburg.
1994. - Premijer Irske Albert Rejnolds (Reynolds) prvi put sesastao sa vođom Šin Fejna, političkog krila IRA-e Džerijem Adamsom (Gerry) i razgovarao o političkom rešenju dugogodišnje krize i sukoba katolika i protestanata u Severnoj Irskoj.
1997. - Britanska princeza Dajana (Diana), koja je poginula 31.avgusta u saobraćajnoj nesreći u Parizu, sahranjena je na porodičnom imanju, posle pogrebne ceremonije koju je posredstvom TV prijemnika pratilo više od 2 milijarde ljudi širom sveta.
1998. - Umro je japanski filmski reditelj Akira Kurosava, koji jeproslavio japansku kinematografiju filmovima "Rašomon", "Sedam samuraja", "Ran". Dobitnik je dva Oskara za najbolji inostrani film.
2000. - U sedištu UN u Njujorku otvoren je "Milenijumski samit UN", najveći skup svetskih lidera u istoriji na kojem je učestvovalo 150 kraljeva, predsednika i premijera. Od svetskih lidera samitu nisu prisustvovali samo predsednici Iraka Sadam Husein, SR Jugoslavije Slobodan Milošević i Libije Moamer Gadafi.
2001. - Vrhovni sud Kazahstana osudio je bivšeg premijera AkezanaKazegeldina na deset godina zatvora zbog korupcije, ilegalnog posedovanja oružja i zloupotrebe položaja.
2007. - Umro je čuveni svetski tenor Lučano Pavaroti, čija jekarijera trajala 46 godina. Debitovao je 1961. u Pučinijevim "Boemima", a omiljene opere bile su: "Lučija de Lamermur", "Turandot", "Bal pod maskama", "Rigoleto", "Madam Baterflaj" i "Magbet".
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pon Sep 07, 2015 1:05 am

Mahanje 7. SEPTEMBAR

1533. - Rođena je engleska kraljica Elizabeta I (Elizabeth), kćerka kralja Henrija VIII (Henry) i njegove druge žene Ane Bolen (Anne Boleyn). Za vreme njene vladavine (1558-1603) postavljeni su temelji buduće britanske imperije. Podržavala je razvoj nauke i umetnosti, a specifičan stil arhitekture iz njenog vremena, mešavina gotike i renesanse, nazvan je elizabetanskim stilom.
1566. - U bici za Siget, koji je opsedala turska vojska Sulejmana II Veličanstvenog, poginuo je hrvatski ban Nikola Šubić Zrinski.
1701. - U Hagu je potpisan sporazum Engleske, Austrije i Holandije protiv Francuske, poznat kao "Druga velika alijansa".
1714. - Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima "Badenskimir" kojim je okončan Rat za špansko nasleđe, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.
1764. - Za kralja Poljske krunisan je ruski štićenik Stanjislav II Ponjatovski (Stanislanj Poniatonjski), poslednji poljski monarh. Tokom njegove vladavine (do 1795) Rusija, Pruska i Austrija izvršile su tri deobe Poljske, koja je kao nezavisna država obnovljena 1918.
1788. - Turci su zarobili a potom ubili vođu srpskih dobrovoljaca u austrijsko-turskom ratu Koču Anđelkovića, poznatog kao Koča kapetan. Po njemu je borba srpskih dobrovoljaca u ovom ratu nazvana Kočcina krajina.
1812. - Završena je Borodinska bitka, blizu Moskve, jedna od najkrvavijih bitaka u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000 među kojima i 23 generala. Nedelju dana kasnije Napoleon je ušao u Moskvu.
1813. - Prvi put je upotrebljen naziv "Ujka Sem" za SAD, u uvodniku njujorškog lista "Troj Post".
1822. - Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio je nezavisnost od Portugalije i proglasio se za cara. Portugal je priznao nezavisnost Brazila 1828.
1860. - Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi (Giuseppe) je sa svojim "crvenokošuljašima" zauzeo Napulj, u ratu za oslobođenje zemlje od Austrijanaca i ujedinjenje Italije.
1901. - Potpisan je Pekinški protokol kojim je okončan "Bokserski ustanak" u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile su evropske sile, Japan i SAD, a Kina je primorana da plati odštetu za njihovu imovinu uništenu tokom ustanka.
1909. - Rođen je američki filmski i pozorišni režiser Elija Kazan, dobitnik nekoliko Oskara ("Tramvaj nazvan želja", "Viva Zapata", "Istočno od raja", "Bebi Dol").
1914. - Rođen je američki fizičar Džejms Alfred van Alen (James, Allen). Pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite "Eksplorer 1" i "Eksplorer 2" otkrio je dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje koji su kasnije nazvani "Van Elenovi radijacioni pojasevi".
1940. - Nemačka avijacija pod komandom Hermana Geringa (Hermann Goering) počela je bombardovanje Londona. Prvog dana poginulo je više od 300 ljudi.
1949. - Umro je meksički slikar Hose Klemente Orosko (Jose Clemente Orozco). Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku, dekorisao je mnoge zgrade u Meksiku i SAD.
1964. - U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskoj obali Dunava, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deža (Gheorghe Gheorghiu Dej), postavljen je kamen temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap.
1975. - Završeno je preseljavanje Turaka na Kipru. Pod nadžorom UN, oko 9.000 ljudi prebačeno je sa juga na sever zemlje.
1986. - Biskup Dezmond Tutu (Desmond) postao je nadbiskup Kejptauna u Južnoj Africi kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca.
1990. - Kao odgovor na reviziju Ustava Srbije 1989. kojom je značajno smanjena autonomna vlast u pokrajinama Vojvodini i Kosovu, 144 albanska delegata Skupštine Kosova proglasili su u Kačaniku Ustav Republike Kosovo.
1991. - U Hagu je počela sa radom Međunarodna mirovna konferencija o Jugoslaviji. U radu konferencije učestvovali su svi članovi Predsedništva SFR Jugoslavije, predsednik savezne vlade i šestorica predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio je lord Karington (Carington).
1994. - U komandi američke vojske u Berlinu poslednji put je spuštena američka zastava, čcime je, nakon skoro pola veka, formalno okončano američko vojno prisustvo u Berlinu.
1997. - U egzilu u Maroku umro je Mobutu Sese Seko, predsednik i diktator Zaira od 1965. do 1997. kada ga je sa vlasti zbacio Loran Kabila (Laurent).
1999. - U zemljotresu u blizini Atine, jednom od najjačih u Grčkoj u poslednjih više od 40 godina, poginulo je 101 lice.
2001. - U nigerijskom gradu Džos izbili su hrišćansko-muslimanski sukobi tokom kojih su zapaljene crkve i džamije. Prema podacima Crvenog krsta, za nepunih nedelju dana nasilja, ubijeno je najmanje 500 ljudi, a stotine povređeno.
2004. - Umro je Bejer Naud (Beyers Naude), južnoafrički sveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda.
2005. - Na izborima u Egiptu pobedio je predsednik Hosni Mubarak kome će to biti peti mandat na mestu šefa države. Na tim izborima po prvi put učestvovalo je više kandidata.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Uto Sep 08, 2015 6:13 pm

Mahanje 8. SEPTEMBAR

1157. - Rođen je engleski kralj Ričard I Plantagenet, Lavlje srce (Richard, the Lionheart), junak srednjovekovnih legendi, jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu. Vladao je od 1189. do smrti 1199.
1331. - Na državnom saboru u Svrčinu (Kosovo) arhiepiskop Danilo II krunisao je 23-godišnjeg Dušana Stefana Nemanjića za kralja srpskih i pomorskih zemalja. Za prvog srpskog cara Dušan Nemanjić krunisan je 1346. u tadašnjoj srpskoj prestonici Skoplju.
1380. - Veliki moskovski knez Dimitrije Ivanovič Donski je u bici kod Kulikova potukao tatarsku vojsku. To je bila prva pobeda Rusa nad Tatarima koji su u 13. veku zagospodarili većim delom Rusije.
1565. - Španski doseljenici osnovali su na Floridi, na mestu današnjeg St. Avgustina, prvo katoličko naselje u Americi.
1645. - Umro je španski pisac Fransisko Gomes de Kevedo i Viljegas (Francisco Gomez, Ljuevedo y Villegas), jedan od velikana Zlatnog veka španske književnosti i jedan od najznačajnijih satiričara u svetskoj književnosti ("Snoviđanja", "Život lupeža").
1664. - Predvođeni pukovnikom Ričardom Nikolsom (Richard Nickolls), Englezi su zauzeli holandsko naselje na američkom kontinentu Novi Amsterdam, nazvano potom Njujork, u čast vojvode od Jorka (York), budućeg engleskog kralja Džejmsa II (James).
1731. - Bački episkop Visarion Pavlović otvorio je u Novom Sadu latinsko-slovensku školu, koja je imala rang niže realne gimnazije. Škola je znatno doprinela formiranju prvih naraštaja srpske građanske inteligencije u Vojvodini.
1760. - U Sedmogodišnjem ratu, koji se iz Evrope proširio i na Severnu Ameriku, Britanci pod komandom Džefrija Amhersta (Jeffrey) porazili su Francuze i zauzeli Montreal.
1799. - Rođen je srpski pisac, prevodilac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, jedan od autora Građanskog zakonika kneževine Srbije, prvi predsednik Matice srpske. Poznat je i kao protivnik jezičkih i pravopisnih reformi Vuka Karadžića.
1831. - Ruske trupe pod komandom generala Paskeviča pobedile su u bici za Varšavu Poljake koje je predvodio general Henrik Dembinjski (Henryk Dembinski). U trodnevnoj bici poginulo je više od 9.000 Poljaka. To je bio i kraj Poljskog ustanka.
1831. - Ruske trupe pod komandom generala Paskeviča pobedile su u bici za Varšavu Poljake koje je predvodio general Henrik Dembinjski (Henryk Dembinski). U trodnevnoj bici poginulo je više od 9.000 Poljaka. To je bio i kraj Poljskog ustanka.
1841. - Rođen je češki kompozitor Antonjin Dvoržak (Antonin Dvorak), jedan od tvoraca češke nacionalne škole. Iz njegovog bogatog opusa po čuvenju se izdvaja devet simfonija od kojih je najpoznatija "Simfonija iz novog života", Koncert za čelo i "Slovenske igre".
1841. - Rođen je češki kompozitor Antonjin Dvoržak (Antonin Dvorak), jedan od tvoraca češke nacionalne škole. Iz njegovog bogatog opusa po čuvenju se izdvaja devet simfonija od kojih je najpoznatija "Simfonija iz novog života", Koncert za čelo i "Slovenske igre".
1856. - Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Krimski rat između Rusije i Turske (1853-56) i njenih saveznika Velike Britanije i Francuske (od 1854) i Kraljevine Sardinije (od 1855) za prevlast na Balkanu, Dardanelima i Bliskom Istoku. Rusija je izgubila deo Besarabije i protektorat nad dunavskim kneževinama i pravo držanja ratne flote u Crnom moru.
1900. - Uragan je u teksaškom gradu Galveston razrušio više od 2.500 kuća, a pogunulo je najmanje 8.000 ljudi.
1926. - Društvo naroda je jednoglasno primilo Nemačku u članstvo.
1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli blokadu Lenjingrada i odsekli ga od ostatka zemlje. Opsada grada, tokom koje je od iscrpljenosti i gladi umrlo 620.000 ljudi, okončana je u januaru 1944. pobedom sovjetske Crvene armije.
1943. - Objavljena je bezuslovna kapitulacija Italije u Drugom svetskom ratu.
1944. - Prva nemačka raketa "Fau 2", ispaljena iz Haga, u Drugom svetskom ratu pala je na London. Nemci su do kraja rata izbacili više od 1.000 raketnih bombi na Veliku Britaniju od kojih je 660 palo na London.
1949. - Umro je nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus (Richard Strauss), direktor Bečke opere, autor popularnih opera "Kavaljer s ružom", "Kapričo", "Arabela" i simfonijske poeme "Tako je govorio Zaratustra" koja je korištena u filmu "Odiseja 2001".
1951. - U San Francisku je potpisan mirovni ugovor između Japana i 49 zemalja. Tim ugovorom Japanu su oduzete sve teritorije osvojene za poslednjih 80 godina.
1954. - U Manili su SAD, Filipini, Australija, Novi Zeland, Tajland, Pakistan, Velika Britanija i Francuska, osnovali SEATO pakt, zamišljen kao karika u američkoj globalnoj strategiji okruživanja SSSR-a. Prestankom hladnog rata taj pakt je izgubio značaj.
1991. - Makedonci su se na referendumu izjasnili za suverenu Republiku Makedoniju, čime je Makedonija postala treća od šest republika SFR Jugoslavije koja je izabrala samostalnost.
1995. - Ministri inostranih poslova SR Jugoslavije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine prihvatili su u Ženevi mirovni plan za Bosnu, što je bio uvod u okončanje najtežeg sukoba na tlu Evrope od Drugog svetskog rata.
1997. - Najmanje 150 ljudi poginulo je u blizini zapadne obale Haitija kad je potonuo pretrpani feribot "La Fierte Gonavienne" (Ponos Gonave) koji je plovio ka ostrvu Gonava.
1999. - U eksploziji podmetnute bombe u stambenoj zgradi u Moskvi poginule su 94 osobe. U seriji eksplozija koje su usledile narednih dana u više gradova u Rusiji poginulo je oko 300 ljudi.
2001. - Preko hiljadu ljudi, uključujući i Nelsona Mandelu, okupilo se na sahrani oca južnoafričkog predsednika Taboa Mbekija. Govan Mbeki (91) je sahranjen među običnim ljudima.
2002. - Na svetskom prvenstvu u košarci u Indijanopolisu (SAD) Jugoslavija je po drugi put postala prvak sveta.
2003. - Studentski pokret Otpor, poznat po akcijama protiv režima bivšeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića zvanično je pristupio Demokratskoj stranci (DS).
2003. - Izraelski premijer Ariel Šaron (Sharon) doputovao je u zvaničnu posetu Indiji. To je prva poseta jednog izraelskog premijera toj zemlji od 1992, kada su ove dve države uspostavila pune diplomatske odnose.
2003. - Umrla je nemačka rediteljka i fotograf Leni Rifenštal (101), čija je karijera dostigla vrhunac u vreme nacističke vladavine, zahvaljujući propagandnim nacističkim filmovima koje je režirala. Najpoznatije njeno ostvarenje je "Trijumf volje" sa poznatim scenama hiljada nacista koji slave Hitlera.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Čet Sep 10, 2015 5:06 pm

Mahanje 10. SEPTEMBAR

1526. - Turski sultan Sulejman II Veličanstveni je, posle pobedenad Mađarima na Mohačkom polju, zauzeo Budim, koji je postao sedište Budimskog pašaluka, provincije Otomanskog carstva u narednih 150 godina.
1721. - Švedska i Rusija su mirom u Nistadu u Finskoj okončale Veliki severni rat, započet 1700, u kojem je ruski car Petar Veliki potukao Šveđane i dobio izlaz na Baltičko more. Rusiji je pripala teritorija od Finskog do Riškog zaliva i gradovi Riga, Revel i Narva.
1839. - Rođen je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs(Charles Sanders Peirce), osnivač pragmatizma, filozofskog pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms (William James).
1855. - Rođen je nemački arheolog Robert Koldevej (Koldewey),koji je od 1899. do 1917. istraživao Vavilon i dokazao da je taj biblijski grad na reci Eufrat, južno od Bagdada, stvarno postojao.
1890. - Rođen je austrijski pisac Franc Verfel (Franz Werfel),pesnik ekspresionizma, esejist, dramski pisac i pripovedač ("Prijatelj sveta", "Mi jesmo", "Pavle među Jevrejima", "Pesma o Bernadeti", "Proslava mature", "Verdi").
1898. - U Ženevi je ubijena austrougarska carica Elizabeta, ženaFranca Jozefa. Atentat je izvršio anarhista Luiđi Lućeni (Luigi).
1906. - Izašao je prvi broj humorističko-satiričnog lista "Šabačka čivija". List je izlazio do 1909.
1919. - U dvorcu Sen Žermen kod Pariza predstavnici Austrije,pobedničkih sila u Prvom svetskom ratu i država naslednica Austro-Ugarske potpisali su mirovni ugovor kojim je formalno prestala da postoji austrougarska monarhija. Priznate su novonastale države među kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Mirovnim ugovorom Austriji je zabranjeno da se ujedini sa Nemačkom, a na ime reparacija Saveznicima je predala svoju mornaricu.
1927. - Rođena je peruanska pevačica indijansko-španskog porekla Ima Sumak (Yma Sumac), koja se proslavila glasom jedinstvenog raspona, od visokog soprana do dubokog alta.
1939. - Kanada je objavila rat Nemačkoj, čime je sukob u Evropiprerastao u svetski rat. Kanadske jedinice su se u Drugom svetskom ratu borile u sastavu britanske armije.
1942. - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu napalo Diseldorf sa 476 aviona, koji su izbacili 100.000 bombi na taj nemački grad.
1943. - Posle kapitulacije Italije u Drugom svetskom ratu, Nemcisu okupirali Rim i stavili pod protektorat Vatikan.
1945. - Vidkun Kvisling (Quisling) šef marionetske vlade Norveške (1942-45)proglašen je krivim za izdaju i osuđen na smrt zbog saradnje sa nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.
1967. - Građani Gibraltara odbacili su na referendumu pripajanje Gibraltara Španiji i opredelili se da ostanu pod britanskom upravom.
1974. - Na osnovu sporazuma postignutog u Alžiru, Portugalija jepriznala nezavisnost Gvineje Bisao pod vođstvom predsednika Luisa Kabrala (Luiz Cabral).
1976. - Dva putnička aviona sudarila se u vazduhu iznad Zagreba, u Hrvatskoj.
1976. - U sudaru putničkih aviona "Trajdent" britanske kompanije "Britiš ervejz" i "DC-9" jugoslovenske kompanije JAT severno od Zagreba, poginulo je svih 176 ljudi u oba aviona.
1981. - Slika "Gernika" Pabla Pikasa (Picasso) vraćena je uŠpaniju. Naslikana 1937, posle nacističkog bombardovanja baskijskog mesta Gernika u Španskom građanskom ratu, "Gernika" je od 1939. bila u Njujorku. Prema Pikasovom zavetu, slika nije mogla biti vraćena dok se u Španiji ponovo ne uspostavi demokratska država.
1989. - Mađarska je otvorila granicu prema Zapadu i dopustila odlazak oko 7.000 izbeglica iz Istočne Nemačke u Zapadnu Nemačku. Taj masovni egzodus doveo je do pada Berlinskog zida.
1994. - Papa Jovan Pavle II stigao je u Hrvatsku, u prvu posetu poglavara rimokatoličke crkve regionu bivše Jugoslavije. Papa se založio za mir na Balkanu.
1995. - Tokom vazdušne operacije protiv bosanskih Srba, NATO je,sa američkog broda "Normandija" u Jadranskom moru, krstarećim raketama "tomahavk" počeo da gađa protivvazdušna postrojenja u okolini Banja Luke.
2000. - U sukobima pristalica različitih političkih opcija tokomlokalnih izbora u Makedoniji ranjeno je nekoliko desetina ljudi. Napetost između etničkih Albanaca i Makedonaca eskalirala je u proleće 2001. u sukobe koji su zemlju doveli na ivicu građanskog rata.
2001. - Savet bezbednosti UN ukinuo je ambargo na prodaju oružja SR Jugoslaviji. Embargo je uveden 31. marta 1998. zbog, kako je obrazloženo, nasilja koji režim Slobodana Miloševića sprovodi na Kosovu.
2002. - Švajcarska je postala 190-ta članica Organizacije ujedinjenih nacija (UN) u kojoj je od 1948. imala status posmatrača.
2003. - Hrvatski predsednik Stjepan Mesić doputovao je u Beograd.To je prva poseta jednog hrvatskog predsednika SCG od početka rata u bivšoj Jugoslaviji 1991. godine.
2006. - U Crnoj Gori su održani parlamentarni izbori, prvi odproglašenja nezavisnosti. Ubedljivu pobedu odnela je koalicija Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića i Socijaldemokratske partije (SDP) Ranka Krivokapića.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pet Sep 11, 2015 7:51 pm

Mahanje 11. SEPTEMBAR

1524. - Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar (Pierre, Ronsard), najznačajniji pesnik renesansne pesničke škole "Plejada", koja je izvršila preokret u francuskoj poeziji i utemeljila novi poetski izraz i jezik.
1709. - Anglo-holandsko-austrijske trupe pod komandom vojvode od Marlboroa (Marlborough) i princa Eugena Savojskog pobedile su Francuze u bici kod Malplakea, poslednjoj velikoj bici u Ratu za špansko nasleđe (1701-14).
1773. - Ubijen je Šćepan Mali, lažni ruski car Petar III koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine od 1767. izmirio je plemena, uveo sud, započeo popis stanovništva i imovine i počeo da gradi puteve. Prema predanju ubio ga je sluga, mletačko-turski agent po nalogu skadarskog paše.
1830. - Proglašena je republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.
1855. - Nakon jedanaest meseci opsade, britanske, francuske i turske trupe zauzele su Sevastopolj, najznačajniju rusku bazu u Crnom moru. Time je okončana najveća operacija u Krimskom ratu.
1870. - Kralj Sardinije Viktor Emanuel (Vittorio Emmanuele) napao je Papsku državu u Rimu, a 1871. preselio je svoju prestonicu u Rim i uselio se u palatu Kvirinal. Papa se povukao u Vatikan i od tada je njegov suverenitet ograničen samo na vatikanske palate.
1880. - Rođen je srpski glumac Dobrica Milutinović, prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije ustanovili su 1980. nagradu za životno delo u oblasti glume koja je po njemu nazvana "Dobričin prsten".
1883. - Rođen je ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih lidera i organizatora Oktobarske revolucije. Od 1919. do 1926. bio je predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan je 1936. u Staljinovim čistkama.
1885. - Rođen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens (David, Lanjrence), koji se smatra nosiocem duhovne opozicije viktorijanskim načelima britanskog društva. Njegov roman "Ljubavnik ledi Četrli" skandalizovao je puritansko britansko društvo i dugo bio zabranjivan u zemljama engleskog govornog područja.
1917. - Rođen je filipinski državnik Ferdinand Markos (Marcos). Jedan od najpopularnijih predsednika Filipina kada je izabran 1965, zaveo je 1972, pre isteka drugog mandata, vanredno stanje i diktaturu u zemlji. Zbačen je sa vlasti 1986, a umro je 1989. u izbeglištvu na Havajima.
1921. - Osnovan je Jugoslovenski atletski savez.
1922. - Liga naroda je, uprkos protestima Arapa, potvrdila britanski mandat nad Palestinom.
1962. - Britanska pop grupa "Bitlsi" snimila je prvi singl "Love me do". Producent Džordž Martin (George) smatrajući da bubnjar Ringo Star (Starr) nema dovoljno iskustva, zamenio ga je Endi Vajtom (Andy White).
1971. - Umro je ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, koji je počeo proces destaljinizacije u Sovjetskom Savezu. Potpisao je sa Josipom Brozom Titom 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kojima su normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR-a posle perioda Informbiroa.
1973. - U Čileu je u vojnom udaru ubijen predsednik Čilea Salvador Aljende (Allende), prvi levičar marksista izabran na izborima za šefa države u zapadnoj hemisferi. Vlast je, uz podršku SAD, preuzela vojna hunta na čelu sa Augustom Pinočeom, koji je vladao Čileom sledećih 17 godina. Prema zvaničnom saopštenju, Aljende je izvršio samoubistvo odbijajući da se preda pučistima.
1979. - Tokom posete Moskvi, umro je angolski državnik i pesnik Agostinjo Neto (Agostinho), prvi predsednik Angole, predvodnik borbe za oslobođenje zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975.
1995. - Hiljade ljudi demonstriralo je ulicama Pariza u znak protesta zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku.
1997. - Škoti su na referendumu prihvatili plan britanske laburističke vlade za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle gotovo 300 godina.
2000. - Ruski i američki kosmonauti Jurij Malenčenko i Edvard Lu (Edward) uspešno su okončali šestočasovni izlazak u otvoreni kosmos na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS), nakon što su spojili dva bloka stanice sa uređajem koji fiksira magnetsko polje zemlje.
2001. - U samoubilačkom terorističkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu, poginule su 2.752 osobe. Zgrada Pentagona je znatno oštećena, a dva tornja visine 410 metara u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn su potpuno srušena. Optuživši Osamu Bin Ladena, lidera islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD su 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.
2003. - U Švedskoj je preminula ministarka inostranih poslova Ana Lind, dan nakon što je teško ranjena nožem u tržnom centru u Stokholmu. Ubica Mijailo Mijailović osuđen je 23 marta 2004. na kaznu doživotnog zatvora. Viši sud u Stokholmu preinačio je presudu i doneo odluku da je Mijailović mentalno bolestan i da ga treba uputiti na psihijatrijsko lečenje.
2004. - U udesu grčkog vojnog helikoptera, nedaleko od Svete Gore, poginulo je 17 putnika i članova posade, među kojima i patrijarh aleksandrijski i sveafrički Petros (56).
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Ned Sep 13, 2015 6:02 pm

Mahanje 13. SEPTEMBAR

1506. - Umro je italijanski slikar i graver Andrea Mantenja (Mantegna), najznačajniji predstavnik visoke renesanse u Padovi i Mantovi, autor čuvenih fresaka u crkvi Eremitani u Padovi, uništene u Drugom svetskom ratu.
1592. - Umro je francuski pisac i filozof Mišel Ejkem de Montenj (Mishael Eyquem, Montaigne), obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodne misli u 17. i 18. veku (tri knjige "Eseja", "Dnevnik putovanja").
1598. - Umro je Filip II, napuljski kralj (1554), gospodar Holandije (1555), a nakon povlačenja svog oca Karla V (1556), kralj Španije, Sicilije i Sardinije. Apsolutista i fanatični katolik svojom politikom izazvao je ustanak u Holandiji, koji je doveo do nezavisnosti severne pokrajine (1581). Pobedio je tursku flotu kod Lepanta 1571, ali je pohod njegove "nepobedive armade" (1588) na Englesku završio katasrofalnim porazom.
1759. - Britanci su u presudnoj bici u blizini Kvebeka pobedili Francuze i osigurali britansku supremaciju u Kanadi.
1788. - Njujork je proglašen prvom federalnom prestonicom SAD.Grad su osnovali 1626. holandski doseljenici i nazvali ga Novi Amsterdam, a dvadesetak godina kasnije zauzeli su ga Englezi i dali mu naziv Njujork u čast vojvode od Jorka (York), kasnije engleskog kralja.
1819. - Rođena je nemačka pijanistkinja Klara Šuman (Clara Shumann), koja je koncertnu karijeru počela u devetoj godini i postala jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka.
1842. - Narodna skupština kneževine Srbije, u kojoj su ustavobranitelji imali većinu, proglasila je za kneza Aleksandra Karađorđevića, sina vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa. Ustavobranitelji su prethodno zbacili kneza Mihajla Obrenovića, koji je potom izbegao u Austriju.
1874. - Rođen je austrijski kompozitor Arnold Šenberg(Shoenberg). Kao začetnik Bečke atonalne škole, pobornik ekspresionizma u muzici i tvorac novog načina komponovanja - dodekafonije, bitno je uticao na razvoj muzike 20. veka (opera "Mojsije i Aron", simfonijska poema "Peleas i Melisandra", kantate "Gurelider" i "Preživeli iz Varšave").
1882. - Tokom Egipatskog ustanka britanske trupe porazile suegipatsku vojsku kod Tel el Kebira i nastavile osvajanje Egipta i Sudana.
1908. - Probnom vožnjom od Virpazara do Bara Crnom Gorom jeprošao prvi voz. Redovni železnički saobraćaj uspostavljen je 2. novembra.
1922. - U Al Aziziji u Libiji izmerena je najviša temperatura vazduha u hladu - 58 stepeni Celzijusa.
1923. - General Migel Primo de Rivera (Miguel) izvršio je, uzodobrenje kralja Alfonsa XIII, državni udar u Španiji i zaveo vojnu diktaturu.
1955. - SSSR i Zapadna Nemačka uspostavili su diplomatske odnose.
1971. - U njujorškom zatvoru Atika poginuli su 31 zatvorenik i 11zatvorskih čuvara, kada su pripadnici američke policije i Nacionalne garde intervenisali da smire petodnevnu pobunu u zatvoru.
1977. - Umro je američki dirigent poljskog porekla Leopold Stokovski (Stokonjski). Vodio je Njujoršku filharmoniju od 1946. do 1950, a 1962. osnovao je Američki simfonijski orkestar. Napisao je knjigu "Muzika za sve nas", koja je prevedena na skoro sve svetske jezike.
1989. - U Kejptaunu su održane dotada najveće demonstracije protiv aparthejda u Južnoj Africi. Demonstrante koji su uz pesmu i igru prolazili kroz centar grada predvodio je nadbiskup Dezmond Tutu (Desmond).
1991. - SSSR i SAD su se sporazumeli da obustave snabdevanje oružjem zaraćene strane u Avganistanu.
1992. - Umro je američki filmski glumac Entoni Perkins (Anthony),dobitnik Oskara za film "Prijateljsko ubeđivanje".
1993. - Izrael i Palestinska oslobodilačaka organizacija (PLO) potpisali su u Vašingtonu mirovni sporazum kojim je predviđena palestinska samouprava na okupiranim teritorijama.
1998. - Na drugim posleratnim opštim izborima u Bosni i Hercegovini ponovo su pobedile nacionalne političke partije bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata. Trogodišnji rat, koji su vodili lideri nacionalnih grupa, završen je u decembru 1995. potpisivanjem mirovnog ugovora u Dejtonu, u SAD, a prvi posleratni izbori održani su 1996.
1999. - U Beogradu su umrli doajen srpskog novinarstva Predrag Milojević (99) i istaknuti filmski reditelj Vladimir Pogačić (80).
1999. - U četvrtoj velikoj, od serije eksplozija koje su dvenedelje potresale Moskvu, srušena je stambena zgrada, a poginulo 118 ljudi.
2000. - Naturalizovani Amerikanac tajvanskog porekla Ven Ho Li,istraživač u vladi SAD pušten je iz zatvora uz izvinjenje sudije. On je u samici proveo devet meseci, zbog optužbi američke vlade da predstavlja pretnju za nacionalnu bezbednost.
2001. - Američki državni sekretar Kolin Pauel potvrdio da jevođa Al Kaide Osama bin Laden, za koga se verovalo da se krije u Avganistanu, glavni osumnjičeni za terorističke napade u SAD 11. septembra.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pon Sep 14, 2015 6:17 pm

Mahanje 14. SEPTEMBAR

1219. - Proglašena je autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, koju je kod romejskog (vizantijski) cara Teodora I Laskarisa i nikejskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao Sava Nemanjić, potom prvi srpski arhiepiskop, sa sedištem u manastiru Žiča. Car Dušan je 1346. uzdigao srpsku crkvu u rang patrijaršije.
1262. - Kralj Kastilje Alfonso zauzeo je luku Kadiz na obali Atlantskog okeana, okončavši petovekovnu mavarsku okupaciju grada.
1321. - Umro je Dante Aligijeri (Alighieri), najveći italijanski pesnik, koji je u svom delu sintetizovao srednjevekovnu kulturu i nagovestio novi duh koji će se afirmisati u renesansi. Bio je i prozni pisac, književni teoretičar, filozof i političar. Njegova "Božanstvena komedija" smatra se jednim od najznačajnijih dela u svetskoj književnosti.
1812. - Francuske trupe pod Napoleonom Bonapartom ušle su u Moskvu, koju su Rusi u povlačenju zapalili.
1829. - Potpisan je Jedrenski mirovni ugovor kojim je okončan rusko-turski rat. Srbija je na osnovu Jedrenskog mira 1830. dobila hatišerif o samoupravi, a Grčka nezavisnost.
1852. - Umro je engleski fildmaršal, vojvoda Artur Velzli Velington (Arthur Wellesley Wellington), koji se proslavio pobedom nad Napoleonom 1815. kod Vaterloa.
1852. - Rođen je srpski pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma ("Bakonja fra Brne", "Uskok", zbirke pripovedaka "Iz primorskog života", "S mora i planine", "Beogradske priče").
1860. - U Beogradu je umro srpski knez Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka 1815. Izborio je Srbiji autonomiju 1830, a za sebe naslednu titulu kneza. Zbačen je 1839, ali se vratio na srpski presto 1858.
1911. - Ruski premijer Petar Arkadijevič Stolipin smrtno je ranjen u atenatu u pozorištu u Kijevu. Umro je četiri dana kasnije.
1927. - Isidora Dankan (Duncan), slavna američka igračica, koja se smatra začetnikom modernog baleta, umrla je u Nici kada se ešarpa koju je imala oko vrata zaplela u točkove otvorenog automobila kojim je upravljala.
1930. - Nacional-socijalistička partija Adolfa Hitlera postala je druga partija po veličini u nemačkom parlamentu (Reisstag).
1937. - Umro je češki državnik i filozof Tomaš Garig Masarik (Tomas Garrigue Masaryk), profesor Praškog univerziteta. Osnivač i ideolog liberalne Češke narodne stranke (1900-20) koja se borila za autonomiju Češke u okviru Austro-Ugarske. Bio je prvi predsednik Čehoslovačke od 1918. do 1935.
1939. - Helikopter "VS-300" ruskog konstruktora Igora Ivanoviča Sikorskog, koji je emigrirao u SAD, izveo je prvi uspešan let.
1959. - Sovjetska "Luna 2" je bila prvi vasionski brod koji se spustio na Mesec.
1960. - U Kongu je izvršen vojni udar pod vođstvom pukovnika Žozefa Mobutua (Joseph), a premijer Patris Lumumba (Patrice) stavljen je u kućni pritvor u Leopoldvilu.
1960. - Na sastanku predstavnika zemalja proizvođača nafte u Bagdadu osnovana je Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK).
1975. - U Amsterdamu jedan nezaposleni učitelj je kuhinjskim nožem isekao "Noćnu stražu", jednu od najdragocenijih Rembrantovih slika.
1982. - Dan nakon saobraćajne nesreće, umrla je princeza Grejs od Monaka (Grace), bivša američka filmska glumica Grejs Keli (Kelly), dobitnica Oskara za ulogu u filmu "Provincijalka".
1982. - U eksploziji bombe podmetnute u sedište hrišćanske partije Falange u istočnom Bejrutu, poginuli su predsednik Libana Bašir Džemajel (Bashir Gemayel) i još 20 ljudi.
1992. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o povećanju broja i proširenju mandata međunarodnih mirovnih snaga u Bosni i Hercegovini (Unprofor).
1996. - Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk (Sihanouk) dao je amnestiju jednom od lidera Crvenih Kmera Jengu Sariju (Ieng Sary) zbog njegove uloge u periodu "polja smrti" (1975-78), kada je u Kambodži ubijeno između milion i dva miliona ljudi.
1996. - U Bosni su održani prvi opšti izbori posle potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu u decembru 1995. Pobedile su tri nacionalne stranke, Srba, Hrvata i Muslimana, čiji su ih lideri predvodili i tokom troipogodišnjeg oružanog sukoba.
2001. - Senat SAD usvojio je rezoluciju kojom se predsedniku Džordžu Bušu odobrava da "preduzme sve neophodne i odgovarajuće mere" povodom terorističkih napada 11. septembra. Predsednik Buš odobrio je mobilizaciju 50.000 rezervista.
2001. - Ahmad Šah Masud, legendarni komandant avganistanske gerile u borbi protiv Talibana, umro je od posledica ranjavanja u napadu bombaša-samoubice, 9. septembra.
2003. - Na referendumu u Švedskoj građani su se izjasnili protiv priključenja te zemlje Evropskoj monetarnoj uniji.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Danas u 8:50 am

Nazad na vrh Ići dole
 
Dogodilo se na današnji dan...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 5 od 13Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6 ... 11, 12, 13  Sledeći
 Similar topics
-
» "Dogodilo se na današnji dan"
» Televizija danas
» Na današnji dan...
» Dnevni horoskop
» Na granicama realnosti vodimo razgovore moja psiha i ja

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
PANONSKA OAZA :: FORUMI :: DRUŠTVO :: ISTORIJA I GEOGRAFIJA-
Skoči na: