PrijemKalendarFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Zadnje teme
Naj bolji poslanici
Nina
 
Sirijus
 
Rin Tin Tin
 
anja_x
 
SAN-ANA
 
Beba
 
DONAU
 
grujica
 
vasko
 
JelaS
 
Decembar 2016
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 
KalendarKalendar
Statistike
Imamo 496 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je OglasnikAS

Naši korisnici su poslali ukupno 43837 članaka u 1221 teme
Ko je trenutno na forumu
Imamo 4 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 4 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 182 dana Čet Mar 17, 2011 1:57 pm

Share | 
 

 Dogodilo se na današnji dan...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 5, 6, 7 ... 11, 12, 13  Sledeći
AutorPoruka
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Uto Sep 15, 2015 5:00 pm

Mahanje 15. SEPTEMBAR

1776. - Tokom Američkog rata za nezavisnost, britanske trupe podkomandom generala Vilijama Haua (William Howe) zauzele su Njujork.
1810. - U Meksiku je počeo ustanak protiv španske vlasti koji jes prekidima trajao do 1820, kada je proglašena nezavisnost Meksika od Španije.
1821. - Španske kolonije Gvatemala, San Salvador i Kostarika proglasile su nezavisnost.
1822. - Britanske trupe zauzele su Kairo, a Rabi-paša, koji sepredao Britancima, proteran je na Cejlon. Kairo je ostao pod britanskom kontrolom do 1922, kada je Egipat proklamovao nezavisnost a grad postao prestonica države.
1830. - Rođen je meksički general i državnik Porfirio Dijas(Diaz), predsednik Meksika od 1877. do 1880. i od 1884. do 1911, kada ga je sa vlasti oborio vođa meksičke revolucije Fransisko Madero (Francisco). Umro je 1915. u emigraciji u Parizu.
1864. - Tokom lova na jarebice, nesrećnim slučajem se ubioengleski istraživač Džon Haning Spik (John Hanning Speke), prvi Evropljanin koji je u avgustu 1858. video afričko jezero Viktorija, tvrdeći da je ono izvorište Nila.
1890. - Rođena je engleska književnica Agata Kristi (Agatha Christie), autor popularnih kriminalističkih romana i pozorišnih komada, jedan od najuspešnijih pisaca svih vremena sa dve milijarde prodatih knjiga ("Ubistvo u Orijent ekspresu", "Mišolovka", "Vašar zločina").
1904. - Rođen je italijanski kralj Umberto II, poslednji vladarItalije, koji je na presto stupio u maju 1946. posle abdikacije svog oca Vitorija Emanuela III (Vittorio Emmanuele). Abdicirao je mesec dana kasnije, u junu 1946, kada su se Italijani na referendumu izjasnili za republiku.
1916. - U bici na Somi u Prvom svetskom ratu Britanci su prvi putupotrebili tenkove, napravljene prema projektu Ernesta Svintona (Swinton).
1935. - Nemački Rajhstag na vanrednom zasedanju u Nirnbergu doneoje zakon o oduzimanju državljanstva Nemcima jevrejskog porekla i zakon o zaštiti nemačke krvi i časti kojim je bilo zabranjeno sklapanje brakova između Nemaca i Jevreja i zapošljavanje Nemaca kod jevrejskih poslodavaca.
1946. - Proglašena je Narodna Republika Bugarska, nakon što suse Bugari na referendumu izjasnili protiv monarhije.
1949. - Konrad Adenauer je izabran za prvog kancelara Zapadne Nemačke, a Teodor Hojs (Theodor Heuss) za prvog predsednika Republike.
1967. - Komandant egipatskih snaga u šestodnevnom ratu sa Izraelom u junu 1967, Abdel Hakim Amer, izvršio je samoubistvo. U tom ratu Izrael je gotovo uništio egipatsko vazduhoplovstvo, zauzeo Sinaj i prodro do Sueckog kanala.
1972. - Španija i Sovjetski Savez potpisali su ugovor o trgovini, prvi ugovor dve zemlje od okončanja Španskog građanskog rata (1936-39).
1973. - Umro je švedski kralj Gustav VI Adolf (90), a nasledio gaje unuk Karl XVI Gustav (Carl).
1987. - Nemački hakeri poznati kao "Haos klub" upali su u kompjuterski sistem Nase i instalirali program nazvan "Trojanski konj".
1999. - Savet bezbednosti UN odobrio je formiranje međunarodnih snaga za Istočni Timor zbog talasa nasilja koji su izazvale proindonežanske snage, nakon referenduma na kojem su se stanovnici te indonežanske pokrajine izjasnili za nezavisnost.
2000. - U Sidneju su otvorene 27. Olimpijske igre. Jugoslovenski sportisti su na tim igrama osvojili tri medalje - zlatnu odbojkaši, srebrnu Jasna Šekarić u gađanju iz vazdušnog pištolja, a bronzanu vaterpolisti.
2002. - Na parlamentarnim izborima u Makedoniji, četvrtim odosamostaljenja te bivše jugoslovenske republike, pobedila je opoziciona koalicija "Za Makedoniju-zajedno", predvođena Socijaldemokratskim savezom (SDS) Branka Crvenkovskog.
2003. - U požaru u najvećem zatvoru u Saudijskoj Arabiji,al-Hairu u Riadu, poginulo je 67 a povređeno 23 zatvorenika. To je najsmrtonosniji požar u istoriji te zemlje.
2006. - Umrla je Orijana Falači (Oriana Fallaci) italijanska novinarka i nekadašnji ratni izveštač, poznata po beskompromisnim intervjuima sa svetskim liderima i provokativnim stavovima.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sre Sep 16, 2015 8:04 pm

Mahanje 16. SEPTEMBAR

1380. - Umro je francuski kralj Šarl V Mudri (CHarles le Sage), koji je kao regent 1358. (dok je njegov otac Žan II bio zarobljenik Engleza) ugušio veliki seljački ustanak poznat kao Žakerija. Tokom vladavine, od stupanja na presto 1360, u Stogodišnjem ratu uspeo je da povrati od Engleza veći deo teritorija. Podsticao je nauku i kulturu. Nasledio ga je sin Šarl VI Ludi.
1387. - Rođen je engleski kralj Henri V , koji je tokom vladavine (1413-22) nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom i posle pobede 1415. kod Azenkura osvojio Pariz. Postao je 1420. regent, a posle smrti Šarla VI prestolonaslednik Francuske.
1498. - Umro je španski dominikanac Tomas de Torkemada (Torquemada), pokršteni Jevrejin, prvi Veliki inkvizitor Španije (1483-94) i fanatični propovednik Inkvizicije. Pod njegovim pritiskom kralj Ferdinand V izdao je dekret o progonu Jevreja na osnovu kojeg je 300.000 Jevreja proterano iz Španije.
1620. - Brod "Mejflauer" krenuo je iz engleske luke Sautempton sa putnicima koji će osnovati Plimut, prvu stalnu englesku koloniju u Americi.
1736. - Umro je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt (Gabriel Daniel Fahrenheit), koji je 1714. usavršio termometar napunivši ga živom umesto alkoholom. Tačka smrzavanja na njegovoj skali, 32 stepena, označava najjaču zimu koja je 1709. zabeležena u Dancingu (Gdanjsku)..
1745. - Rođen je ruski vojskovođa Mihail Ilarionovič Kutuzov, jedan od najvećih vojnih stratega 19. veka. Proslavio se u borbama protiv Turaka i Napoleona Bonaparte 1812. Jedna je od glavnih ličnosti romana "Rat i mir" Lava Tolstoja.
1810. - Masovnim ustankom seljaka koje su predvodili Migel Idalgo i Kastilja (Miguel Hidalgo y Castilla) i Hose Moralez (Jose Moralez), u Meksiku je počela borba za nezavisnost od španske vlasti, završena sticanjem nezavisnosti 1821. Datum izbijanja ustanka slavi se u Meksiku kao Dan nezavisnosti.
1823. - Rođen je knez Mihailo Obrenović, koji je Srbiju učinio najjačom vojnom silom na Balkanu. Vladao je od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Zbog bune Tome Vučića Perišića, pobegao je 1842. u Austriju gde je pomagao Vuka Karadžića, Đuru Daničića, Branka Radičevića i druge srpske pisce.
1847. - Kuća u kojij je živeo Vilijam Šekspir, (William Shakespeare) u engleskom gradu Stratfordu na Avonu (Stratford Upon Avon) je otkupljena da bi se sačuvala kao Šekspirov muzej, koji svake godine privlači veliki broj turista, ljubitelja Šekspirovih dela, u to mesto.
1859. - Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je u istočnoj Africi veliko jezero njasa, koje sada dele Malavi, Tanzanija i Mozambik.
1861. - Zastupništvo grada Zagreba dodelilo je Vuku Stefanoviću Karadžiću Povelju počasnog građanina, kojom su mu data 'sva prava, sloboštine i koristi kao što svakom građaninu Zagreba po zakonu i starom narodnom običaju pripadaju'. ik.
1894. - Rođen je srpski arhitekta, istoričar umetnosti i pisac Aleksandar Deroko, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od prvih istoriografa srpske srednjevekovne i narodne arhitekture.
1906. - Dva proizvodjača automobila u SAD, ujedinila su se u GM, General Motors. Kasnije, GM je 'progutao' veliki broj manjih proizvodjača kao sto su Ševrolet (Chevrolet), Bjuik (Buick), Pontiak (Pontiac), Oldsmobil (Oldsmobile), Kadilak (Cadillac) iz Amerike, kao i Opel iz Nemačke, Voksal (Vauxhall) iz Velike Britanije, Daevu (Daewoo) iz Koreje, i drugi širom sveta. GM je dugi niz godina bio najveći svetski proizvodjač automobila.
1908. - Beč i Moskva su se sporazumeli da se Austro-Ugarska ne protivi otvaranju Bosfora za ruske brodove, a Rusija austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine, čime je okončana Aneksiona kriza. Rusija i Srbija su pod pritiskom Austro-Ugarske i Nemačke u martu 1909. priznale aneksiju.
1923. - Rođen je singapurski državnik Li Kuan Ju (Lee, Yew), koji je kao premijer Singapura (1959-90) preobrazio bivšu britansku koloniju u industrijsku i trgovinsku metropolu.
1924. - Rodjena je Loren Bekol (Lauren Bacall), američka filmska glumica.
1926. - Rodjen je Bi Bi King (B.B. King), legendarni američki bluz pevač, autor i gitarista.
1931. - Italijanske kolonijalne snage zarobile su i potom pogubile libijskog nacionalnog vođu Omara Muhtara (Mukhtar).
1941. - Iranski šah Reza Kan Pahlavi abdicirao je u korist 22-godišnjeg princa Mohameda Reze . Abdikaciju su iznudili Velika Britanija, SAD i SSSR zbog šahove pronemačke politike.
1955. - Vojnim udarom zbačen je sa vlasti predsednik Argentine Huan Peron. Nakon 18 godina provedenih u egzilu Peron se vratio u Argentinu 1973, kada je formirana peronistička vlada Ektora Kampore (Hector Campora) i iste godine ponovo postao predsednik Argentine. Posle njegove smrti 1974. zamenila ga je supruga Izabela Peron .
1963. - Malaja, Severni Borneo, Saravak i Singapur osnovali su Maležansku federaciju.
1966. - Izvođenjem opere Samjuela Barbera "Antonije i Kleopatra", otvorena je nova zgrada Metropliten opere u Linkolnovom centru u Njujorku.
1977. - U Parizu je u 53. godini umrla grčka operska pevačica Marija Kalas, proslavljeni sopran ("Norma", "Toska") i poznata ličnost u svetskim mondenskim krugovima.
1978. - U Iranu je poginulo 25.000 ljudi u zemljotresu jačine između 7,5 i 7,9 stepeni Rihterove skale. Grad Tabas i veliki broj sela potpuno su razrušeni.
2001. - Kina je nakon 15 godina pregovora primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju.
2001. - Odbojkaši SR Jugoslavije osvojili su prvo mesto na Evro pskom šampionatu.
2002. - Umro je Dvajt Vajli (Dwight Whylie), koji je 1961. godine postao prvi spiker crne puti na BBS-iju u Londonu.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pet Sep 18, 2015 6:20 pm

Mahanje 18. SEPTEMBAR

1502. - Španski moreplovac italijanskog porekla Kristofer Kolumbo stigao u Kostariku, na četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.
1709. - Rođen engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson, autor prvog modernog rečnika engleskog jezika, A Dictionary of the English Language, objavljenog 1755, potom temelja engleske književnosti više od jednog veka.
1739. - Potpisivanjem Beogradskog mira okončan rat Austrije i Turske, koji je počeo 1736. Austrija potisnuta sa Balkana, Turska se vratila na Dunav i Savu. Srbija ponovo postala deo Otomanskog carstva, Austrija prisiljena da Turcima vrati i Malu Vlašku i delove Bosne, dobijene Požarevačkim mirom 1718.
1759. - Francuzi posle vojnog poraza morali da Englezima prepuste provinciju Kvebek u Kanadi, u poslednjoj bici poginula oba komandanta, engleski Džejms Volf i francuski Luj Monkalm.
1810. - U Čileu počeo ustanak protiv španske kolonijalne vlasti pod vođstvom Bernarda O'Iginsa, kasnije predsednika Čilea.
1819. - Rođen francuski fizičar Žan Fuko (Jean Foucault). Ogledom s klatnom dokazao rotaciju Zemlje. Izumeo žiroskop, usavršio teleskop i otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama.
1822. - Francuski egiptolog Žan-Fransoa Šampolion dešifrovao egipatsko pismo, hijeroglife.
1851. - Izašao prvi broj američkog dnevnika Njujork tajms, koji je osnovao Henri Džervis Rejmond.
1905. - Rođena je švedska filmska glumica Greta Luiza Gustafson, poznata kao Greta Garbo, jedna od najvećih glumica na filmu. Svetsku slavu stekla u Holivudu, a povukla se na vrhuncu karijere.
1931. - Japan počeo napad na severoistočnu Kinu, Mandžuriju. 3. marta 1932. proglasio nezavisnost Mandžurije, na čelu sa svrgnutim kineskim carem Pu Jiem.
1934. - SSSR pristupio Ligi naroda.
1944. - Oklopne jedinice SAD pod komandom generala Džordža Patona posle teških borbi zauzele, u Drugom svetskom ratu, luku Brest, značajno vojno-pomorsko uporište u severozapadnoj Francuskoj.
1961. - U avionskoj nesreći iznad Severne Rodezije poginuo generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1953. Šveđanin Hjalmar Agne Dag Hamaršeld. Smrt prekinula njegovu misiju rešavanja kongoanske krize. Posthumno mu dodeljena Nobelova nagrada za mir.
1970. - Američki muzičar, najčuveniji rok-gitarista XX veka Džimi Hendriks (Jimi Hendrix), umro u 27. godini od prekomerne doze droge.
1973. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija aklamacijom je primila u članstvo Istočnu i Zapadnu Nemačku. U članstvo Ujedinjenih nacija primljeni su i Bahami.
1981. - U Francuskoj je ukinuta smrtna kazna.
1982. - U masakru koji je, uz podršku izraelske vojske, počinila libanska hrišćanska milicija u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, ubijeno najmanje 800 ljudi. Odmazda za atentat četiri dana ranije, u kom je ubijen predsednik Libana Bešir Džemajel.
1988. - Tokom antivladinih demonstracija u kojima je ubijeno na hiljade ljudi vojna hunta oborila vladu predsednika Burme Maunga Maunga.
1989. - Madjarska je prestala da bude socijalistička zemlja istočnog bloka i krenula je putem tranzicije ka demokratskom ustrojstvu po uzoru na zapadne demokratije.
1989. - Vlada Indije odlučila da obustavi vojne operacije protiv Tamilskih tigrova i da do kraja godine povuče trupe iz Šri Lanke.
1997. - Islamski teroristi u centru Kaira napali turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.
2001. - Okružni sud u Beogradu saopštio da je iz masovne grobnice u Batajnici kod Beograda iskopano najmanje 269 tela za koja se sumnja da su posmrtni ostaci kosovskih Albanaca ubijenih i poginulih na Kosovu 1999.
2004. - Posle 14 godina prekida, irački nacionalni avio-prevoznik Iraki ervejz obnovio međunarodne letove.
2005. - Posle 30 godina sukoba, u Avganistanu održani prvi parlamentarni i pokrajinski izbori od 1969.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sub Sep 19, 2015 5:26 pm

Mahanje 19. SEPTEMBAR

1356. - Engleska vojska pod vođstvom Crnog Princa (The Black Prince), sina kralja Edvarda III (Edward), u bici kod Poatjea porazila je vojsku francuskog kralja Žana II (Jean), čime je okončana prva faza Stogodišnjeg rata. Istog dana 1370. Crni Princ je zauzeo i opustošio Limož.
1556. - Rođen je francuski kralj Anri III (Henri), poslednji vladar iz dinastije Valoa (Valois). Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuskih protestanata).
1802. - Rođen je mađarski revolucionar Lajoš Košut (Lajos Kossuth), vođa Mađarske revolucije 1848. i rata za nezavisnost od Austrije, guverner oslobođene Mađarske od aprila do avgusta 1849. Nakon mađarske kapitulacije 13. avgusta 1849. živeo je u izbeglištvu (Turska, Engleska, SAD, Italija) gde je kao vođa emigracije agitovao za nezavisnost Mađarske.
1814. - U Požeškoj nahiji u Srbiji počela je Hadži-Prodanovabuna. Ustanak pod vođstvom igumana Pajsija i Hadži-Prodana proširio se i na Kragujevačku i Jagodinsku nahiju, ali nije dobio podršku Miloša Obrenovića koji je smatrao da je ustanak preuranjen. I pored obećanja da će ustanicima biti oprošteno, Turci su pogubili oko 300 ustanika među kojima i igumana Pajsija, a Hadži-Prodan je prebegao u Austriju.
1837. - Kod Požarevca su održani prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.
1888. - Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano jeu belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti je postala 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare (Bertha Soucaret).
1911. - Rođen je engleski pisac Vilijam Golding (William),dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Njegov prvi objavljeni i najpoznatiji roman "Gospodar muva" postao je svetski bestseler.
1914. - Počela je bitka na Mačkovom kamenu u Prvom svetskomratu. Nakon četvorodnevnih borbi, nadmoćnija austrougarska vojska prisilila je Srbe na povlačenje.
1922. - Rođen je češki atletičar Emil Zatopek, koji jena Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i u maratonu. Oborio je 18 svetskih rekorda i pobedio zaredom u 69 trka između 1949. i 1951.
1928. - "Parobrod Vili", prvi animirani crtani film u kojem sepojavio Miki Maus (Mickey Mouse), prikazan je u njujorškom bioskopu "Koloni teatar".
1939. - Sovjetske trupe stigle su na mađarsku granicu iistovremeno su na severu Evrope okupirale Vilnus (danas glavni grad Litvanije), koji je bio pod poljskom upravom.
1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu zauzeli Kijev, posle bitkekoja je trajala 45 dana; britanske trupe ušle su u Teheran.
1955. - U Argentini je vojska oborila sa vlasti predsednika HuanaDominga Perona (Juan), koji je izbegao i do 1973. živeo u inostranstvu. Po povratku u zemlju, ponovo je izabran za predsednika i bio na čelu države do smrti 1974.
1957. - Amerikanci su u Nevadi izvršili prve podžemne nuklearne probe.
1961. - Građani Jamajke su se na referendumu izjasnili zaizdvajanje zemlje iz Zapadnoindijske Federacije.
1985. - U glavnom gradu Meksika Sjudad Meksiku i okolini u zemljotresu poginulo je oko 12.000, a ranjeno 40.000 ljudi.
1989. - U eksploziji aviona DC-10 francuske kompanije UTA, naliniji Brazavil-Pariz, iznad Nigera, za koju je kasnije optužena Libija, poginuli su svi putnici i članovi posade (171).
1991. - Kolone tenkova Jugoslovenske narodne armije krenule su izBeograda prema Hrvatskoj, gde su počeli sukobi srpskih naoružanih grupa i hrvatske policije. Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost i izdvojila se iz SFR Jugoslavije.
1992. - Savet bezbednosti UN iskljucio je SR Jugoslaviju izsvetske organizacije, osporivši joj pravo da automatski nasledi SFRJ. SRJ je ponovo postala članica UN 2. novembra 2000. godine, nakon što je demokratska opozicija preuzela vlast u Srbiji.
1994. - Američke trupe iskrcale su se na Haiti u operaciji kojuje Vašington označio kao "ponovno uspostavljanje demokratije" u toj zemlji.
1999. - U Beogradu je umro Pavle Ivić, jedan od vodećih jugoslovenskih lingvista, član Srpske akademije nauka ("O govoru galipoljskih Srba", "Srpski narod i njegov jezik").
2001. - Predsednik SAD Džorž Buš (George Bush) potpisao jekongresnu rezoluciju o upotrebi vojne sile i zahvalio se Predstavničkom domu i Senatu što su ga ovlastili da pokrene rat protiv terorista.
2001. - Islamski sveštenici su pozvali terorističkog lidera Osamu Bin Ladena da dobrovoljno napusti Avganistan, ali mu nisu odredili rok za izlazak iz zemlje. SAD zapretile da će napasti Talibane, ukoliko ne predaju Bin Ladena.
2003. - Bivši američki predsednik Bil Klinton (Bil Clinton)posetio je Prištinu gde je proglašen za počasnog doktora prištinskog univerziteta. Dan kasnije on je u Potočarima kod Srebrenice (BiH) otvorio Memorijalni centar u znak sećanja na Bošnjake ubijene u leto 1995. godine.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Ned Sep 20, 2015 10:29 pm

Mahanje 20. SEPTEMBAR

-480. - U pomorskoj bici kod ostrva Salamina u Egejskom moru, Grci su pod komandom atinskog vojskovođe Temistokla (Themistokles) porazili Persijance koje je predvodio kralj Kserks I (Xerxes), čime je osigurana prevlast Atine na moru.
1519. - Portugalski moreplovac Fernando Magelan (Magalhaes)isplovio je iz Sevilje sa pet brodova na put oko sveta. Magelan je poginuo u borbi sa domorocima na ostrvu Muktan 1521, a u Sevilju se u septembru 1522. vratio samo jedan brod "Viktorija" sa 18 mornara. Tim putovanjem je prvi put oplovljena Zemlja.
1697. - U Rejsvijku kod Haga, Engleska, Španija, Holandija i Nemačko Carstvo potpisali su mirovni ugovor sa Francuskom, čime je okončan rat Velike alijanse. Veštom diplomatijom, Francuska je uspela da zadrži gotovo sve osvojene teritorije.
1833. - Rođen je italijanski novinar i pacifista Ernesto Teodoro Moneta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1907. Bio je direktor milanskog lista "Il Secolo" i predsednik Internacionalnog kongresa za mir u Milanu 1906, a u mladosti Garibaldijev sledbenik i borac.
1842. - Rođen je škotski hemičar i fizičar Džejms Đuer(James Dewar), pronalazač termos-boce. Prvi je proizveo tečan (1898), a zatim i čvrst vodonik (1899).
1863. - Umro je nemački filolog i pisac Jakob Grim (Grimm),osnivač savremene germanistike. Sa bratom Vilhelmom (Wilhelm) sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom "Nemačkom rečniku" (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.
1870. - Snage italijanskog kralja Vitorija Emanuela II (Vittorio Emmanuele) ušle su u Rim čime je završeno ujedinjenje Italije. Papa Pije IX povukao se u Vatikan i proglasio se zatvorenikom.
1928. - Veliki fašistički savet postao je vrhovno zakonodavno telo u Italiji, umesto dotadašnjeg Veća poslanika.
1934. - Rođena je italijanska filmska glumica Sofija Šikolone(Sofia Scicolone), poznata kao Sofija Loren, dobitnica Oskara 1961. za film "Dve žene". Proslavila se filmovima "Čočara", "Crna orhideja", "Hleb, ljubav i ...", "Čežnja pod brestovima".
1945. - Sveindijski kongres i njegovi lideri Mahatma Gandi i Pandit Nehru odbacili su britanski predlog o samoupravi i zatražili punu nezavisnost Indije.
1957. - Umro je finski kompozitor Jan Sibelijus (Jean Sibelius),autor sedam simfonija, popularnog violinskog koncerta i čuvene simfonijske poeme "Finlandija".
1960. - Trinaest afričkih država koje su stekle nezavisnost i bivša britanska kolonija Kipar primljeni su u UN.
1970. - Sovjetski kosmički brod "Luna 16" spustio se na Mesec ipokupio uzorke mesečevog tla.
1976. - Švedska Socijaldemokratska partija izgubila je na parlamentarnim izborima, prvi put posle više od 40 godina.
1977. - Vijetnam i Džibuti primljeni su u UN kao 149. i 150.članica međunarodne organizacije.
1979. - Žan Badel Bokasa, vladar Centralnoa fričkog carstva,oboren je sa vlasti. Novi šef države, bivši predsednik Dejvid Dako (David Dacko) vratio je zemlji status republike. Bokasa je 1965. vojnim udarom srušio Daka, a 1976. ukinuo republiku i proglasio se carem.
1981. - Centralnoamerička država Belize na obali Karipskog mora(bivši Britanski Honduras) stekla je nezavisnost od Velike Britanije.
1984. - U napadu automobila-bombe na američku ambasadu u Bejrutu poginulo je 16 ljudi, a američki ambasador je povređen.
1990. - Parlamenti Istočne i Zapadne Nemačke potvrdili su ugovoro ujedinjenju dveju država.
1990. - Umro je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Novosadskog univerziteta, jedan od konstruktora letilica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u Drugom svetskom ratu učestvovao u odbrani Beograda.
1991. - Crnogorski parlament je u Žabljaku proglasio Crnu Goru ekološkom državom i prihvatio deklaraciju o zaštiti prirode. Projekat prve ekološke države u svetu prihvaćen je 1992. na svetskom eko-samitu u Brazilu pod pokroviteljstvom UN.
2000. - U Moskvi je u 65. godini umro ruski kosmonaut German Titov, drugi čovek koji je leteo u svemir. Titov je avgusta 1961. godine, u brodu "Vostok 2", proveo 25 sati u svemiru, obišavši zemlju 17 puta. Za zasluge u osvajanju vasione, dobio je najviše državne nagrade i zvanje heroja SSSR.
2001. - Albanski teroristi započeli su predaju poslednjih količina oružja NATO trupama u Makedoniji. Tog dana je u makedonskom parlamentu počela diskusija o ustavnim amandmanima kojima bi se albanskoj manjini garantovala veća prava.
2003. - Bivši američki predsednik Bil (Bill) Klinton, zvaničnoje otvorio Memorijalni centar u Potočarima (BiH) posvećen žrtvama masakra u Srebrenici 1995. godine, kada su snage Vojske Republike Srpske ubile oko 8.000 Bošnjaka.
2005. - U Beču je umro poznati "lovac na naciste" Simon Vizental koji je zaslužan za hapšenje više od 1.000 pripadnika nemačkog nacističkog režima, među kojima je jedan od najbližih Hitlerovih saradnika Adolf Ajhman, kao i bivši komandant koncentracionog logora Treblinka Franc Štangl.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pon Sep 21, 2015 1:08 am

Mahanje 21. SEPTEMBAR

-19. - Umro je Publije Vergilije Maron (Publius Vergilius Maro), proslavljeni pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa "Eneida". Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga je uzeo za vodiča kroz podžemlje ("Pakao") u Božanstvenoj komediji ("Georgike", "Bukolike", "Ekloge).
1327. - Engleski kralj Edvard II (Edward) ubijen je u zamku Berkli. Smatra se da su zločin izvršili kraljica Izabela (Isabella) i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer (Roger), koji je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III.
1452. - Rođen je italijanski verski i politički reformator Đirolamo Savonarola (Girolamo), dominikanski kaluđer koji je zbog sukoba sa papom Aleksandrom VI spaljen kao jeretik 1498. Njegov lik inspirisao je mnoga književna dela i kontroverzne rasprave - smatran je mračnim fanatikom, pretečom reformacije, mučenikom i svecem.
1792. - Na prvoj javnoj sednici Konventa (revolucionarnog parlamenta) ukinuta je monarhija u Francuskoj.
1832. - Umro je škotski pisac Valter Skot (Walter Scott), autor istorijskih romana "Rob Roj", "Ajvanho", "Veverli"... Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom prevodu i našu narodnu pesmu "Hasanaginica". Izvršio je značajan uticaj na evropski roman.
1846. - Rođen je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Pokrenuo je prvi socijalistički list u Srbiji "Radenik" (1871). Njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalističke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu ("Srbija na istoku", "Načela narodne ekonomije", "Pevanje i mišljenje").
1860. - Umro je nemački filozof Artur Šopenhauer (Arthur Schopenhauer). Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila je generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848 u Evropi, a u filozofiji i književnosti našla je odraza u delima Fridriha Ničea (Friedrich Nietzsche) i Tomasa Mana (Thomas Mann) ("Svet kao volja i predstava", "Parerga i paralipomena").
1866. - Rođen je engleski književnik Herbert Džordž Vels (George Wells), koji je svojim prvim romanom "Vremeplov" utemeljio naučnu fantastiku ("Nevidljivi čovek", "Rat svetova").
1938. - Vlada Čehoslovačke prihvatila je britansko-francuski plan o prepuštanju Sudetske oblasti nacističkoj Nemačkoj.
1939. - Rumunski fašisti, pripadnici "Gvozdene garde", ubili su premijera Rumunije Armanda Kalineskua (Calinescu).
1949. - U Kini je formirana Centralna narodna vlada na čelu sa Mao Cedungom, koji je 1. oktobra proglasio Narodnu Republiku Kinu.
1956. - U atentatu je smrtno ranjen nikaragvanski diktator Anastazio Somoza. Umro je osam dana kasnije, a nasledio ga je sin Luis.
1957. - Umro je norveški kralj Hakon VII (Haakon) koji je vladao od 1905, kada ga je, nakon ukidanja norveško-švedske unije, norveški parlament izabrao za kralja. U Prvom svetskom ratu održao je neutralnost Norveške, a kada su Nemci u Drugom svetskom ratu okupirali Norvešku, izbegao je u London i formirao izbegličku vladu. Nasledio ga je sin Olaf V.
1964. - Malta je postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.
1972. - Predsednik Filipina Ferdinand Markos (Marcos) zaveo je vanredno stanje u zemlji i stavio u zatvor hiljade protivnika njegovog režima. Markos je ostao na vlasti do 1986.
1973. - Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose sa Čileom, deset dana posle puča generala Augusta Pinočea (Pinochet), u kojem je ubijen predsednik Salvador Aljende (Allende).
1974. - Umro je američki filmski glumac Volter Brenan (Walter Brennan), prvi glumac koji je dobio tri Oskara, a poznat pre svega po brojnim epizodnim ulogama u vestern-filmovima ("Moja draga Klementina", "Crvena reka", "Rio Bravo").
1992. - Meksiko i Vatikan su uspostavili pune diplomatske odnose posle prekida od 130 godina.
1993. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je parlament pod optužbom da poslanici u parlamentu blokiraju ustavne reforme i izbore. Pobunjeni poslanici zabarikadirali su se u zgradi parlamenta, odakle su isterani uz pomoć vojske 4. oktobra.
1996. - Na aerodromu u Bogoti, u avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je bio spreman da poleti u SAD, posle anonimne prijave, pronađeno je oko četiri kilograma heroina. Predsednik je osumnjičen za veze sa narko-mafijom, dok je njegova vlada saopštila da se radi o namestaljci.
1999. - Na Tajvanu je u zemljotresu poginulo više od 2.100 ljudi, a ranjeno oko 8.700.
2000. - Ruska vlada je odlučila da zamrzne ugovor sa Iranom o prodaji laserske tehnologije, nakon što su SAD izrazile zabrinutost zbog mogućnosti njenog korišćenja u izradi nuklearnog oružja.
2003. - Nakon 14 godina osmatranja planete Jupiter i njenih satelita, NASA je uništila posmatrački brod Galileo.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Uto Sep 22, 2015 7:06 pm

Mahanje 22. SEPTEMBAR

1241. - Ubijen je Sturulson Snori (Snorri), najznačajniji pisacstare islandske književnosti, autor dela "Snorra Edda" koje sadrži legende iz drevne severnjačke mitologije i "Orbis terrarum", sage o norveškim mitskim počecima. Smatra se da je ubistvo naručio norveški kralj Hakon VI iz političkih razloga.
1499. - Mirom u Bazelu okončan je Švapski rat između Švajcarske lige i nemačkog kralja Maksimilijana I (Maximilian), a Švajcarska je stekla nezavisnost.
1735. - Robert Volpol (Walpole) postao je prvi britanski premijerkoji se uselio u rezidenciju u Dauning stritu broj 10 u Londonu.
1789. - Rusko-austrijske snage pod komandom ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova nanele su težak poraz Turcima u bici kod Rimnika.
1791. - Rođen je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej(Michael Faraday), koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize.
1792. - Dan posle obaranja monarhije, Francuska je proglašena republikom i na snagu je stupio novi kalendar, kojim je za početak računanja nove ere uzet jesenji ekvinocij - 23. septembar 1792.
1862. - Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck) postao je pruski kancelar. Pod geslom "krv i gvožđe" ujedinio je 25 nemačkih država u Nemačko Carstvo, osnovano 1871. sa Vilhelmom I Hoencolernom (Wilhelm Hohenzollern) kao carem.
1862. - Predsednik SAD Abraham Linkoln (Abraham Lincoln) objavioje dekret prema kojem svi američki robovi postaju slobodni građani od 1. januara 1863.
1882. - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva ženačlan Srpskog učenog društva. Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i vrlo uspešne mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljima u srpskom klasicizmu, poput "Portreta knjeginje Perside Karađorđević", "Autoportreta", "Korpe s grožđem".
1885. - Rođen je američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm (Erick von Stroheim), jedan od najvećih režisera nemog filma ("Kraljica Keli", "Velika iluzija", "Nestali iz Sent-Ažila", "Bulevar sumraka").
1918. - Rođen je meksički violinista poreklom poljski JevrejinHenrik Šering (Henryk Szeryng), jedan od najvećih majstora violine 20. veka. Emigrirao je kada je nacistička Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. u Londonu je bio oficir za vezu poljske izbegličke vlade i prevodilac premijera, generala Vladislava Sikorskog. Od 1945. je profesor na Muzičkom fakultetu u Meksiku.
1923. - U Ljubljani je održana skupština feminističkih društava Kraljevine Jugoslavije na kojoj je osnovana Feministička alijansa (kasnije Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije).
1934. - U eksploziji u rudniku Gresford u Velsu poginulo je višeod 260 rudara.
1940. - Japanske trupe ušle su u Drugom svetskom ratu u Francusku Indokinu.
1949. - Vlade SAD, Velike Britanije i Kanade saopštile su da je SSSR izveo prvu eksploziju atomske bombe 29. avgusta 1949.
1955. - U Velikoj Britaniji je počela da radi komercijalna televizija. Prvi plaćeni oglas bila je reklama za pastu za zube.
1960. - Proglašena je nezavisnost afričke države Mali (bivši Francuski Sudan) sa predsednikom Modibom Keitom.
1974. - U uraganu u centralno američkoj državi Honduras poginuloje oko 5.000 ljudi.
1980. - Kopnene snage Iraka ušle su u Iran sa namerom da preuzmu kontrolu nad Šat-el-Arabom, čime je iračko-iranski sukob prerastao u pravi rat, koji je trajao narednih osam godina.
1985. - Francuski premijer Loran Fabijis (Laurent Fabius) priznaoje da su francuski tajni agenti, na osnovu naređenja vlade, potopili u Novom Zelandu brod organizacije "Grinpis", "Dugin ratnik". "Grinpis" je vodio kampanju protiv francuskih nuklearnih proba.
1989. - Irving Berlin, the famous American composer, died
1989. - U 101. godini umro je američki pevač Irvin Berlin(Irving), autor više od 1.000 šlagera. Njegova pesma "White Christmas" iz filma "Holiday Inn" (1942) ubraja se i danas u bestselere američkog muzičkog tržišta.
1992. - SAD su uputile zahtev generalnom sekretaru UN da seformira komisija za ispitivanje ratnih zločina u Jugoslaviji. U priloženom izveštaju, rukovodstva Srbije i Jugoslovenske narodne armije, kao i srpske oružane snage u Hrvatskoj i BiH, optuženi su za teške zločine počinjene tokom 15 meseci rata u bivšoj Jugoslaviji.
1993. - U jeku jedne od najvećih inflacija zabeleženih u svetu,SR Jugoslavija je donela zakon o denominaciji nacionalne valute, prema kojem je od 1. oktobra milion dinara vredelo jedan dinar.
1998. - Na planini Ćićevici obnovljene su borbe između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, a ministar pravde u Vladi Srbije Dragoljub Janković saopštio je da su protiv 178 kosovskih Albanaca podignute optuznice zbog terorizma, da je pod istragom 927, a u pritvoru 538 Albanaca sa Kosova.
2000. - Apelacioni sud u Londonu doneo je odluku o razdvajanju devojčica, sijamskih bliznakinja, uprkos protivljenu njihovih roditelja, katolika, čija religija ne dozvoljava ovakve rizične operativne zahvate.
2001. - Umro je Isak Štern (81), jedan od najvećih violinista dvadesetog veka. Poznat je i po tome što je spasao Karnegi Hol od propasti 60-tih godina prošlog veka.
2001. - SAD su ukinule sankcije Indiji i Pakistanu, uvedene 1998,kada su te dve zemlje izvršile nuklearne probe.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sre Sep 23, 2015 6:29 pm

Mahanje 23. SEPTEMBAR

-63. - p.n.e - Rođen je Cezar Oktavijan Avgust, usvojeni sin Julija Cezara, prvi rimski car. Nakon što je pobedio vojsku Marka Aurelija i Kleopatre kod Akcija 31. godine p.n.e, preuzeo je svu vlast i zaveo novi oblik vladavine - principat i ustanovio Pax Romana - mir u celom Rimskom carstvu. Njegova vladavina smatra se najsjajnijim periodom rimske istorije i naziva Avgustov ili Zlatni vek.
1687. - U borbi sa Turcima, prilikom napada na Duvno, poginuo je uskočki vojvoda Stojan Janković, vojni starešina Ravnih Kotara u mletačkoj službi. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti su ga odlikovale titulom "kavalijera" i dale mu imanje u Kotarima. Opevan je u narodnoj pesmi "Ropstvo Janković Stojana".
1719. - Lihtenštajn je postao nezavisna kneževina u okviru Svetog rimskog carstva.
1817. - Španija i Velika Britanija potpisale su sporazum o zabrani trgovine robljem.
1819. - Rođen je francuski fizičar Arman Fizo (Armand Fizeau), koji je 1849. prvi izračunao brzinu svetlosti bez primene astronomskih proračuna.
1840. - Crnogorci su na Mljetičku, na Durmitoru, ubili 80 turskih vojnika i muselima Smail-agu Čengića, koji je krenuo da skuplja harač. O tom događaju hrvatski pesnik Ivan Mažuranić ispevao je herojski ep "Smrt Smail-age Čengića".
1846. - Nemački astronom Johan Gotfrid Gale (Johann Gottfried Galle) otkrio je planetu Neptun.
1848. - Žvakaća guma se prvi put pojavila u prodaji u SAD.
1866. - Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o zajedničkoj borbi za oslobođenje od Turaka i ujedinjenje srpskih zemalja. Knez Nikola se obavezao da će se u slučaju ujedinjenja dve države odreći prestola u korist kneza Mihaila.
1870. - Umro je francuski pisac Prosper Merime (Merimee). Kao veliki erudit, poznavalac istorije, arheologije i arhitekture, postao je 1834. inspektor u Upravi istorijskih spomenika, a od 1844. je član Francuske akademije. Njegova novela "Karmen" inspirisala je francuskog kompozitora Žorža Bizea (Georges Bizet) da napiše istoimenu operu. ("Gusle", "Hronika vremena Šarla IX", "Tamango", "Ertrurska vaza").
1893. - U Beogradu je stavljena u pogon prva javna električna centrala u Srbiji.
1914. - U prvom vazdušnom napadu na Nemačku, britansko vazduhoplovstvo bombardovalo je u Prvom svetskom ratu grad Diseldorf.
1916. - Rođen je italijanski političar Aldo Moro, premijer Italije (1963-68. i 1974-76), lider Hrišćansko-demokratske stranke. Teroristička grupa "Crvene brigade" kidnapovala ga je u martu 1978, a u maju je ubijen.
1920. - Rodjen je Miki Runi (Mickey Rooney), američki filmski glumac.
1930. - Rodjen je Rej Čarls (Ray Charles), slepi američki pevač i klavirista.
1932. - Nedžd, Hedžas i više drugih oblasti koje je pod patronatom Velike Britanije na Arabijskom poluostrvu pripojila dinastija Saudita, ujedinilo se u državu Saudijska Arabija.
1939. - Umro je austrijski psihijatar Sigmund Frojd (Freud), osnivač psihoanalize, posebno zaslužan za istraživanja podsvesne psihe i njene povezanosti sa seksualnim nagonom ("Tumačenje snova", "O psihoanalizi", "Psihopatologija svakodnevnog života").
1940. - Japanske trupe su ušle u Indo-Kinu.
1943. - Rodjen je Hulio Iglesias (Julio Iglesias), širom sveta poznati španski pevač.
1949. - Rodjen je Brus Springstin (Bruce Springsteen), američki rok pevač radničke klase, ('blue collar class')
1956. - Velika Britanija i Francuska prepustile su Savetu bezbednosti UN problem Sueckog kanala.
1957. - Grčka je odbacila zahtev Bukurešta da se Rumunija priključi Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska. Balkanski savez osnovan je kao odgovor na vojni pritisak zemalja istočnog bloka na Jugoslaviju.
1973. - Huan Peron (Juan) izabran je treći put za predsednika Argentine. Njegova žena Izabela postala je potpredsednik.
1973. - Umro je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda (70) jedan od najvećih pesnika Latinske Amerike i španskog jezika, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. ("Praznična pesma", "Dvadeset ljubavnih pesama i jedna očajna", "Španija u srcu").
1987. - U Beogradu je održana 8. sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, na kojoj je došlo do prekretnice u idelogiji i politici srpskih komunista. U sukobu dve frakcije pobedila je tvrda struja tadašnjeg predsednika CK SK Srbije Slobodana Miloševića, nad umerenom politikom predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. Milošević je potom izvršio čistke u partiji i medijima i obezbedio osnov za svoju nacionalističku politiku.
1991. - Jermenija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.
1997. - Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj, protestanski unionisti su prvi put posle 75 godina razgovarali direktno sa vođama Šin Fejna, političkog krila Irske republikanske armije.
1998. - Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju 1199 kojom se zahteva prekid vatre između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, preduzimanje mera za sprečavanje humanitarne katastrofe i nastavljenje pregovora o okončanju krize na Kosovu. Najavljene su dalje akcije i dodatne mere ukoliko rezolucija ne bude poštovana.
2001. - Levičarska partija, koja potiče iz bivšeg poljskog komunističkog režima, osvojila je većinu glasova na parlamentarnim izborima u Poljskoj.
2003. - Tropski uragan Džin koji je pogodio Haiti odneo je najmanje 1.147 života, a oko 1.250 ljudi se vode kao nestali.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pet Sep 25, 2015 7:20 pm

Mahanje 25. SEPTEMBAR

1345. - Nakon tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio je Ser, čime je došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.
1493. - Kristofor Kolumbo (Cristoforo Colombo) isplovio je iz luke Kadiz na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.
1513. - Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa (Vasco, Nunez) prešao je Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.
1555. - Sklopljen je Augsburški verski mir između nemačkog kralja Ferdinanda I i luteranskih knezova kojim su izjednačena prava luterana (protestanata) i rimokatolika. Usvojen je zakon o slobodi veroispovesti po principu "Cuius regio, illius religio" (čija je zemlja, onoga je i vera).
1744. - Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II (Friedrich Wilhelm), koji je tokom vladavine (1786-97) ratovao protiv Francuske Republike (1792-95), a u drugoj i trećoj podeli Poljske (1793, 1795) anektirao je velike delove poljske države.
1818. - The first human blood transfusion took place at Guy's Hospital in London
1823. - Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.
1849. - Umro je austrijski violinist, dirigent i kompozitor Johan Štraus Stariji (Johann Strauss), koji je bečkom valceru dao klasični oblik i učinio ga popularnim širom Evrope. Komponovao je više od 150 valcera (najpoznatiji "Zvuci Rajne"), kadrile, marševe ("Radetzky-marš") i polke.
1866. - Rođen je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan (Thomas Hunt), osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava.
1896. - Rođen je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije (1978-1985), najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član Socijalističke partije Italije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao u pokretu otpora, a potom bio poslanik i senator.
1897. - Britains first motor bus service began operating
1897. - Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta u Srbiji između dva svetska rata, tvorac moderne poezije za decu. Njegova poema "Podvizi družine 'Pet petlića'" smatra se najznačjanijim delom srpske dečije poezije posle Jovana Jovanovića Zmaja. Pisao je i filmske scenarije i bavio se filmskom kritikom.
1897. - Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949, koji je bio zaokupljjen problemima zla.
1906. - Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, koji je prvi među muzičkim umetnicima sovjetske Rusije stekao međunarodnu slavu. U svom delu je uspešno spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio vlastiti muzički izraz. Napisao je monumentalnu "Petu simfoniju", a u najtežim danima blokade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu "Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju".
1907. - New Zealand became a dominion within the British Empire
1927. - Colin Davis, British conductor
1929. - Ronnie Barker, Comedian
1932. - Španska pokrajina Katalonija dobila je autonomiju - pravo na zastavu, lokalnu skupštinu i jezik. Autonomija je ukinuta 1939. kada je Franko došao na vlast.
1943. - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji SSSR-a.
1944. - Michael Douglas, American film actor
1946. - Felicity Kendal, British actress
1952. - Christopher Reeve, US actor; 'Superman' in the recent films
1954. - 'Papa' Doc Duvalier became the President of Haiti
1956. - U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kabl, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.
1957. - The US National Guard were deployed in Little Rock, USA, to enforce desegregation in schools
1959. - Razočaran politikom vlade jedan budistički monah izvršio je u Kolombu atentat na cejlonskog premijera Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana podlegao povredama.
1962. - Soni Liston (Sonny) postao je svetski bokserski šampion teške kategorije kada je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona (Floyd Patterson).
1963. - Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja (Juan Bossh Gavino), formiranu sedam meseci ranije i suspendovala Ustav.
1970. - Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (Erich Maria Remarljue), koji se proslavio antimilitarističkim romanom "Na zapadu ništa novo". Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on je bio prisiljen da emigrira i od 1947. je bio amrički državljanin ("Trijumfalna kapija", "Crni Obelisk").
1972. - Norway voted not to join the European Community
1973. - Američki vasionski brod "Skajlab 2" spustio se u Pacifik sa tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje.
1977. - The Skytrain airliner service to New York started
1983. - 38 IRA prisoners escaped from the Maze prison, Northern Ireland
1990. - Savet bezbednosti UN uveo je vazdušni embargo nad Irakom i okupiranim Kuvajtom, kojim se zabranjuju svi letovi osim humanitarnih.
1991. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o embargu na oružje Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.
1992. - Moskva i Vašington su odbacili jedan od poslednjih ostataka "hladnog rata", dozvolivši slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.
1994. - Švajcarci su na referendumu prihvatili plan vlade o donošenju zakona protiv rasizma.
1995. - New M.O.T emission tests were introduced in the UK
1997. - Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski rekord postigavši brzinu od 1.142 kilometra na čas.
2001. - Visoki oficir Armije Bosne i Hercegovine, jedan od komandanata u Bosanskom ratu (1992-95) Sefer Halilović, dobrovoljno se predao Međunarodmom sudu za ratne zločine u Hagu. On je optužen da je u septembru 1993. učestvovao u masakru više od 60 civila, bosanskih Hrvata.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sub Sep 26, 2015 10:16 pm

Mahanje 26. septembar

1186. - Dubrovnik je sklopio mir sa srpskim velikim županom Stefanom Nemanjom, koji je u dva navrata pokušao da zauzme taj grad (1184. i 1185.). Sporazum o miru bio je osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika.
1371. - U bici na reci Marici, kod Črnomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli. To je bila jedna od presudnih bitaka u turskom pohodu na Balkan.
1580. - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk (Francis Drake) uplovio je u luku Plimut na završetku svog putovanja oko sveta, koje je trajalo 33 meseca. Drejk je bio prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je dobio titulu viteza od kraljice Elizabete.
1687. - U bici s Turcima topovsko tane mletačke vojske izazvalo je eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska držala skladište municije.
1815. - Rusija, Austrija i Pruska formirale su Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari osim britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio je da uguši revolucionarne pokrete u Evropi nakon Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.
1826. - Rođen je Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, autor čuvenih putopisa i jedan od najčitanijih srpskih pisaca druge polovine 19. veka ("Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima").
1849. - Rođen je ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. Na osnovu eksperimenata na psima postavio je teoriju uslovnog refleksa, a značajni su i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre.
1907. - Novi Zeland, koji je bio kolonija Velike Britanije, postao je dominion u okviru Britanskog komonvelta.
1918. - Saveznici su u Prvom svetskom ratu počeli opštu ofanzivu koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata.
1945. - U Njujorku je umro mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika "nove muzike" 20. veka (simfonijska poema "Košut", opera "Dvorac Modrobradog", baleti "Drveni princ" i "Čudesni mandarin" i brojna simfonijska i kamerna dela).
1960. - Održan je prvi TV duel između predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili su se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson (Richard Nixon) i senator Džon Kenedi (John Kennedy).
1969. - U Boliviji je vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije (Candia) oborila predsednika Silesa Salinasa.
1980. - U Minhenu je na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, a ranjeno više od 200 ljudi.
1980. - U Minhenu je na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, a ranjeno više od 200 ljudi.
1984. - Velika Britanija i Kina su se sporazumeli o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong je pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, nakon Opijumskog rata (1839-42).
1989. - Vijetnam je povukao svoje trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije "Crveni Kmeri".
1990. - U Rimu je u 83. godini umro italijanski književnik Alberto Moravija (Moravia), jedna od najzanačajnijih ličnosti italijanske književnosti 20. veka ("Rimske priče", "Čočara", "Rimljanka").
1994. - Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa najjače islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija (Sherif Gousmi), poznatog kao Abu Abdala (Abou Abdallah).
1995. - Počelo je suđenje bivšem premijeru Italije Đuliju Andreotiju (Giulio Andreotti), pod optužbom da je imao bliske veze sa mafijom. Andreoti je sedam puta biran za premijera Italije i bio je jedan od simbola posleratne Italije.
1997. - Italijanski sud osudio je mafijaškog bosa Salvatora Rina i 23 njegova najbliža saradnika na doživotni zatvor zbog ubistva sudije Đovanija Falkonea (Giovanni Falcone) 1992.
1997. - U zemljotresu u centralnoj Italiji, 11 ljudi je izgubilo život i teško je oštećena srednjovekovna bazilika Svetog Franje Asiškog (Francesco d'Assisi) u Asiziju.
2000. - Grčki feribot "Ekspres Samina" naleteo je na podvodni greben kod ostrva Paros i potonuo za 20 minuta. U udesu broda koji je prevozio preko 500 putnika, život su izgubile 72 osobe.
2001. - Belgija je predala Međunarodnom sudu za Ruandu bivšeg ruandskog ministra za finansije Emanuela Ndindabahizija, optuženog za umešanost genocid.
2002. - U nesreći senegalskog feribota u vodama Gambije u Atlanskom okeanu utopilo se oko 1.034, a preživelo 64 osobe.
2003. - Nakon 11 godina prekida, zbog izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji, avion srpske aviokompanije Jat ervejz sleteo je na sarajevski aerodrom, čime je ponovo uspostavljena direktna avionska linija između Beograda i Sarajeva.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Ned Sep 27, 2015 1:12 am

Mahanje 27. SEPTEMBAR

1540. - Papa Pavle III odobrio je bulom "Regimini militantis echlesiae" osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola (Loyola).
1601. - Rođen je francuski kralj Luj XIII (Louis), jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-43) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Risseljea (Richelieu), ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine 1635. osnovana je Francuska akademija.
1601. - Rođen je francuski kralj Luj XIII (Louis), jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-43) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Risseljea (Richelieu), ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine 1635. osnovana je Francuska akademija.
1851. - Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džorž Stivenson (George Stephenson).
1862. - Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota (Louis Botha), jedan od vođa Bura u ratu sa Englezima (1899-1902) i prvi premijer Južnoafričke Unije (1910-19). Bio je premijer Transvala od 1907. do 1910, kad su se burske republike Transval, Natal, Oranž i Kejplend udružile u Uniju.
1891. - Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor romana "Oblomov", u kojem je stvoren jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam "oblomovština", sinonim za parazitizam i apatiju ("Obična priča", "Ponor", "Uspomene o Bjelinskom").
1901. - Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, član Vrhovnog štaba Narodonoslobodilačke vojske i narodni heroj. Poginuo je pod nerasvetljenim okolnostima u oktobru 1944. godine kada se preko Dunava prebacivao u tek oslobođeni Beograd.
1902. - Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne "Politike", dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta ("Od nemila do nedraga", "Malo vode na dlanu", "Pozorišne kritike").
1917. - Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega (Degas), koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtanja najbolje je iskazao slikajući ljudsko telo u pokretu ("Balerina, "Kupačica", Pralja").
1922. - Grčki kralj Konstantin I (Constantine) abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu sa Turskom, dve godine nakon što se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917. kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima.
1939. - Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli grad.
1940. - Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt poznat pod nazivom Osovina Berlin-Rim-Tokio.
1942. - Alvin Stardust, British rock singer
1947. - U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). Savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu SSSR-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.
1962. - U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal (Abdullah, Sallal) oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr (Mohammed), nedelju dana nakon što je nasledio umrlog oca imama Ahmada.
1962. - 1964 - Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald (Lee Harvey Oswald) bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija (John Kennedy), 22. novembra 1963. u Dalasu. Kasnija istraživanja su pokazala da Osvald, koji je ubijen dva dana posle atentata, sigurno nije bio jedini atentator, a možda nije ni učestvovao u atentatu.
1968. - Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar, koji je 1932. zaveo autoritarni režim u Portugalu, povukao se sa mesta premijera nakon moždanog udara.
1970. - Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera (Našer), kralj Jordana Husein (Hussein) i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat (Yasser) potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.
1970. - Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera (Nasser), kralj Jordana Husein (Hussein) i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat (Yasser) potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.
1990. - Iran i Velika Britanija su obnovili diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige "Satanski stihovi" britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija (Rushdie), ali su oni podignuti na ambasadorski nivo tek 1998, kad su iranske vlasti odustale od "fatve", smrtne kazne kojom je zaprećeno Ruždiju.
1998. - Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder (Gerhard Schroeder) pobedio je Helmuta Kola (Kohl) na izborima i postao novi kancelar Nemačke.
1998. - Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno su pozdravili proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije Vojislava Koštunice da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji su najavili sledbenici Slobodana Miloševića.
2000. - U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara. ž 2001 - Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Zug i ubio 13, ranio 15 ljudi, a potom je izvršio samoubistvo.
2002. - Istočni Timor je postao 191. članica Ujedinjenih nacija.
2003. - Umro je Donald O'Konor (Connor), najpoznatiji po solo plesu u mjuziklu "Pevajući na kiši".
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pon Sep 28, 2015 6:16 pm

Mahanje 28. SEPTEMBAR

-48. - U Egiptu je ubijen Gnej Pompej Veliki, jedan od najvećih rimskih državnika i vojskovođa, koji je 69. godine pre nove ere ugušio Spartakov ustanak, a 61. osvojio Jerusalim. Rimski Senat izabrao ga je za konzula 52, a vlast je izgubio nakon poraza od Gaja Julija Cezara u bici kod Farsale, posle čega se sklonio u Egipat.
1066. - Normanski vojvoda Vilijam (William), budući engleski kralj Vilijam I Osvajač (the Conljueror), iskrcao se sa vojskom kod Pevensija u južnoj engleskoj pokrajini Saseks i počeo osvajanje Engleske.
1841. - Rođen je francuski državnik Žorž Benžamen Klemanso (Georges Benjamin Clemenceau), premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. U vreme Drajfusove afere objavio je u svom listu "L'Oror" (L'Aurore) poznato Zolino pismo predsedniku Republike "Optužujem".
1864. - U Londonu je osnovana Prva internacionala (Međunarodno udruženje radnika), za koju je osnivački dokument pod nazivom "Inauguralna adresa i Statut" napisao Karl Marks (Marx).
1895. - Umro je francuski hemičar i biolog Luj Paster (Louis Pasteur), pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je i postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan "pasterizacija". Osnivač je naučnih grana mikrobiologije i stereohemije. Organizovao je 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan po njemu.
1902. - Umro je francuski pisac Emil Zola (Emile), tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana, autor "Tereze Raken", "Žerminala", "Nane" i drugih romana. Poznat je i po otvorenom pismu (1898) predsedniku Francuske pod naslovom "Optužujem" u kojem je otkrio mahinacije najviših vojnih krugova u "Drajfusovoj aferi".
1914. - Umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije i horovođa Beogradskog pevačkog društva. Njegovo delo smatra se najznačajnijom etapom u razvoju srpske nacionalne muzike u 19. veku ("Rukoveti", "Primorski napjevi", "Liturgija").
1944. - Jedinice Crvene armije su u Drugom svetskom ratu prešle u Srbiju na osnovu jugoslovensko-sovjetskog dogovora.
1949. - Moskva je jednostrano otkazala ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći SSSR i Jugoslavije, što su potom učinile i ostale zemlje "socijalističkog lagera" - Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra.
1958. - U Francuskoj je održan referendum na kojem je prihvaćen novi ustav, čime je počelo razdoblje Pete Republike. Novim ustavom ojačana je predsednička vlast.
1965. - Prilikom erupcije vulkana na Filipinima, 56 kilometara južno od Manile, 184 osobe izgubile su život.
1966. - Umro je francuski pisac Andre Breton, teoretičar i osnivač nadrealističkog pokreta. Svoje stavove o psihoanalizi i automatizmu podsvesti kao osnovi umetničkog stvaralaštva izneo je u Manifestima nadrealizma (1924, 1930) ("Nadrealistička revolucija", "Nađa", "Sjaj zemlje", "Izgubljeni koraci", "Praskozorje", "Fatamorgana", "Nadrealizam i slikarstvo").
1970. - Umro je egipatski državnik Gamal Abdel Naser (Nasser). Jedan od inicijatora vojnog udara kojim je 23. jula 1952. svrgnut kralj Faruk I (Farouk), proglasio se premijerom dve godine kasnije, a 1956. izabran je za predsednika Egipta. Nacionalizovao je Suecku kompaniju, što je u jesen 1956. dovelo do neuspešnog anglo-francusko-izraelskog napada na Egipat, a u junu 1967. vodio je i isgubio šestodnevni rat sa Izraelom. Bio je jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.
1989. - U izbeglištvu na Havajima umro je bivši filipinski diktator Ferdinand Markos (Marcos). Predsednik Filipina postao je 1965, kao jedan od najpopularnijih političara, a 1986. je na talasu masovnih protesta zbačen sa vlasti, posle čega je izbegao na Havaje.
1990. - U Skupštini Srbije usvojen je novi Ustav, uveden je višestranački politički sistem, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile su atribute državnosti i postale teritorijalne autonomije.
1994. - U nevremenu u Baltičkom moru u blizini finske obale potonuo je feribot "Estonija". U toj najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, poginulo je više od 900 ljudi.
1996. - U Vučitrnu, na Kosovu, bačene su dve eksplozivne naprave u krug vojne kasarne, a u selu Rudnik i mestu Podujevo napadnute su policijske stanice. Oružani napadi kosovskih Albanaca na punktove srpske policije učestali su u narednim mesecima, što je početkom 1998. dovelo do otvorenih sukoba.
1996. - U Vučitrnu, na Kosovu, bačene su dve eksplozivne naprave u krug vojne kasarne, a u selu Rudnik i mestu Podujevo napadnute su policijske stanice. Oružani napadi kosovskih Albanaca na punktove srpske policije učestali su u narednim mesecima, što je početkom 1998. dovelo do otvorenih sukoba.
1998. - Nakon dve nedelje uličnih nemira i nasilja koji su zapretili da će oboriti vladu silom, albanski premijer Fatos Nano podneo je ostavku.
2000. - Savezna izborna komisija saopštila je konačne rezultate predsedničkih izbora u SR Jugoslaviji, prema kojima Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica idu u drugi izborni krug. Smatrajući da su rezultati falsifikovani, pristalice Demokratske opozicije Srbije počele su masovne proteste širom zemlje, a narednih 11 dana Srbija prolazi kroz najtežu političku krizu od dolaska Miloševića na vlast.
2000. - Počeo je palestinski ustanak (intifada). Neposredan povod bila je poseta tadašnjeg lidera izraelske opozicije svetim mestima u jerusalimskom starom gradu. U naredne dve godine poginulo je više od 1.000 Palestinaca i više stotina Izraelaca.
2001. - Savet bezbednosti UN ukinuo je sankcije Sudanu, uvedene 1996. nakon što je ta zemlja odbila da isporuči osumnjičene za pokušaj atentata na egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, 1995. u Etiopiji. Ukidanje sankcija su tražile i Egipat i Etiopija.
2003. - Umro je Altea (Althea) Gibson (76), prvi teniski igrač tamne puti koji je osvojio Vimbldon i državno prvenstvo SAD.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sre Sep 30, 2015 6:12 pm

Mahanje 30. SEPTEMBAR

1452. - Odštampana je prva knjiga.

1630. - Prvi put je izvršena smrtna kazna u SAD-u.

1791. - U Beču je premijerno izvedena Mocartova opera "Čarobna frula".

1876. - Rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata, Milan Rakić, reformator stiha i veliki znalac jezika, član Srpske kraljevske akademije, predsednik srpskog Pen kluba. Posle završenih studija prava u Parizu, radio je u Beogradu kao činovnik, a od 1904. bio je u diplomatskoj službi. Pojavio se u javnosti 1903. zbirkom "Pesme", kao potpuno izgrađen pisac, misaon i osećajan, pesnik unutarnjih nemira i sukoba, čiji pesimizam potiče od intelektualnog razmišljanja o prolaznosti sveta. Objavio je 1912. zbirku "Nove pesme" i 1936. "Pesme". Pedesetak pesama, koliko je ukupno napisao, odlikuje se elegancijom i savršenstvom forme i spada u vrh srpske lirike 20. veka, poput pesama "Na Gazimestanu", "Jefimija", "Dolap", "Simonida", "Napuštena crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma", a njegove pozorišne kritike izraz su zadivljujuće eruducije i pouzdanog suda.

1912. - Srbija i Bugarska objavile su mobilizaciju za rat protiv Otomanskog carstva koji je nazvan Prvim balkanskim ratom. U bitkama od oktobra 1912. do maja 1913, protiv Turaka su se borile i Grčka i Crna Gora, a rat je završen oslobađanjem balkanskih naroda od turske vlasti.

1918. - Bugarska armija kapitulirala je u Prvom svetskom ratu, pošto je na granice Bugarske izbila srpska vojska koja je posle proboja Solunskog fronta presekla bugarske trupe na dva dela i potpuno ih slomila.

1928. - Aleksandar Fleming (Alexander Fleming) škotski biolog i farmaceut, objavio je pronalazak penicilina, revolucionarnog antibiotika. Za ovo otkriće on je dobio Nobelovu nagradu, zajedno sa još dva istraživača (Florey, Chain).

1935. - U Bostonu je premijerno izvedena opera "Porgi i Bes" Džordža Geršvina.

1939. - U Velikoj Britaniji su prvi put izdate lične karte kao dokument o identitetu.

1941. - Završen je tzv. krvavi marš, u kojem su Nemci u Drugom svetskom ratu više od 5.000 Šapčana - za kaznu zbog pomoći partizanima tokom borbi u Mačvi - doterali na Savski most, gde su neke ubili i bacali u reku, druge gonili da trče, pa ih malaksale ubijali. Preživele su vratili u Šabac i deo streljali, a ostale zatvorili u novoformirani logor.

1947. - U Beogradu je osnovana jugoslovenska organizacija partizanskih ratnih veterana u Drugom svetskom ratu - Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata.

1955. - Džejms Din, američki glumac, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Ostao je upamćen kao simbol uznemirene i pobunjene mladosti. Filmovi: "Istočno od raja", "Buntovnik bez razloga", "Div".

1966. - Bocvana je dobila nezavisnost od Velike Britanije.

1990. - SSSR i Izrael ponovo uspostavili diplomatske odnose.

1991. - Na karipskom ostrvu Haiti, izvršen je vojni puč.

1993. - Zemljotres pogodio Indiju, preko 150,000 hiljada ljudi ostalo bez krova

1999. - Policija je u Beogradu, druge večeri zaredom, silom suzbila mirne demonstracije nekoliko desetina hiljada pristalica opozicione koalicije Savez za promene, povredivši desetine građana. Opozicione stranke Srbije zaključile su ranije tog dana da su vanredni izbori, pod uslovima usklađenim s međunarodnim standardima, najbrži i najracionalniji izlaz iz krize.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Čet Okt 01, 2015 7:37 pm

Mahanje 1. oktobar

1684. - Umro je francuski pisac Pjer Kornej (Pierre Corneille), pesnik moralne veličine i patriotskog i epskog zanosa, jedan od najznačajnijih predstavnika francuske klasične tragedije ("Sid", "Horacije", "Sina", "Poliekt").
1754. - Rođen je Pavle I Petrovič Romanov, ruski car (1796-1801), sin i naslednik Katarine Velike. Iz straha pred prodorom ideja Francuske revolucije, vladavinu je štitio represijom i terorom, a 1798. pristupio je "Drugoj koaliciji" (sa Engleskom i Austrijom) protiv Napoleona. Ubijen je 1801. u zaveri dvorskih oficira.
1878. - U Nišu je otvorena prva gimnazija, u prvu školsku godinu je upisano 49 učenika.
1892. - Rođena je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta u Beogradu ("Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni problemi").
1904. - Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic (Horowitz), jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. SSSR je napustio 1925, a kada se prvi put vratio 1986. doživeo je trijumf na koncertima u Moskvi i Lenjingradu.
1910. - Japan je izvršio aneksiju Koreje i uključio je u Japansko carstvo.
1914. - Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.
1918. - Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Edvardom Lorensom (Thomas Edward Lawrence), poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.
1924. - Radio Beograd je počeo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama, inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar je ustanovljen kao dan RTV Srbije.
1926. - U Beogradu je otvorena pijaca na Zelenom vencu.
1928. - U SSSR-u je proglašena Prva petoljetka, petogodišnji plan razvoja industrije i nastavak kolektivizacije poljoprivrede.
1938. - Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete nakon Minhenskog sporazuma Nemačke sa Velikom Britanijom i Francuskom.
1943. - Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.
1946. - Međunarodni vojni sud u Nirnbergu proglasio je krivim 22 lidera nacističke Nemačke za ratne zločine pocinjene u Drugom svetskom ratu. Na smrt je osuđeno njih 12, trojica su dobili doživotni zatvor, a ostali zatvorske kazne od 10 do 20 godina.
1949. - U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina na čelu sa Mao Cedungom. Za prvog premijera i ministra spoljnih poslova postavljen je Ču Enlaj.
1957. - Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao svetski renome.
1979. - Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.
1982. - Lider Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol (Kohl) postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita (Schmidt).
1987. - Los Andjeles je pogodio katastrofalni zemljotres.
1988. - Umro je srpski filmski glumac Pavle Vujisić, koji se proslavio u mnogobrojnim filmovima i televizijskim serijama ("Šešir gospodina Vujića", "Ko to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug" "Parče plavog neba").
1988. - Mihail Sergejevič Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta ŠSR umesto Andreja Gromika, koji je prethodnog dana penzionisan. Tvorac političkih i privrednih reformi, Gorbačov je bio i poslednji lider Sovjetskog Saveza.
1989. - Danska je kao prva zemlja u svetu dozvolila brak homoseksualaca.
1996. - Savet bezbednosti UN ukinuo je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji uvedene u maju 1992. zbog njene umešanosti u rat u Bosni.
1997. - Policija je grubom silom rasturila mirne demonstracije albanskih studenata u Prištini i još pet gradova na Kosovu. Studenti su zahtevali povratak u univerzitetske ustanove i nastavu na albanskom jeziku.
1999. - U Beogradu je u 78. godini umro doajen beogradske operske scene, prvak Opere Narodnog pozorišta Miroslav Čangalović.
1999. - Ruske snage ušle su u Čečeniju nakon što su tokom avgusta i septembra potukle čečenske islamiste na teritoriji Dagestana.
2000. - Širom Srbije nastavljeni su protesti građana zbog nepriznavanja pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u SR Jugoslaviji. Jake policijske snage ušle su u rudnik Kolubara u pokušaju da spreče štrajk rudara.
2003. - Na parlamentarnim izborima u Ruandi pobedila je partija Patriotski front Ruande, predsednika Pola Kagame (Paul Kagame's). To su bili prvi višestranački izbori u Ugandi od 1962. godine, kada je zemlja prestala da bude belgijska kolonija.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pet Okt 02, 2015 6:16 pm

Mahanje 2. OKTOBAR

1187. - 1187 - Arapski vojskovođa i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hrišćana, što je 1189. izazvalo Treći krstaški rat.
1608. - Holandski optičar Hans Liperšej (Lippershey) prikazao je u Hagu prvi teleskop.
1803. - Umro je američki političar Samjuel Adams (Samuel), organizator i ideolog borbe severnoameričkih kolonija za nezavisnost, jedan od potpisnika Deklaracije o nezavisnosti 1776.
1810. - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku pod vođstvom Karađorđa potukli kod Loznice tursku vojsku poslatu iz Bosne da uguši ustanak.
1836. - Engleski prirodnjak Čarls Darvin (Charles Darwin) uplovio je na brodu "Bigl" u englesku luku Falmut posle petogodišnjih istraživanja živog sveta u Južnoj Americi i na ostrvima u južnom Pacifiku, koja su značajno doprinela razvoju njegove teorije o evoluciji.
1847. - Rođen je nemački državnik i feldmaršal Paul fon Hindenburg, načelnik štaba nemačke Vrhovne komande u Prvom svetskom ratu, a od 1925. do smrti 1934. predsednik Nemačke. Nakon njegove smrti, lider nacista, kancelar Adolf Hitler, pruzeo je apsolutnu vlast.
1851. - Rođen je francuski maršal Ferdinan Foš (Ferdinand Fosh), komandant savezničkih armija u završnim operacijama u Prvom svetskom ratu, koje su dovele do kapitulacije Nemačke. Po završetku rata postao je član Francuske akademije, i kao prvi stranac, fildmaršal Britanije.
1869. - Rođen je indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi (Karamchand Gandhi), nazvan Mahatma (velika duša), predvodnik borbe za oslobođenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Najpoznatiji pobornik nenasilja u postizanju političkih ciljeva, poginuo je u atentatu koji je na njega izvršio jedan hinduistički fanatik u januaru 1948.
1870. - Papske države plebiscitom su odlučile da se ujedine sa Italijom, a prestonica Italije premeštena je iz Firence u Rim.
1895. - U Splitu je rođen jugoslovenski dirigent i kompozitor Jakov Gotovac. Autor popularne komične opere "Ero s onog sveta" (1935) inspiraciju za svoja dela nalazio je prevashodno u folkloru ("Simfonijsko kolo", "Koleda", "Orači", "Guslar").
1924. - Liga naroda usvojila je Ženevski protokol za mirno rešavanje međunarodnih sporova.
1935. - Italija je napala Abisiniju (Etiopija) i slomivši otpor etiopskih vojnika okupirala zemlju. Liga naroda osudila je agresiju, a 19. oktobra uvela je sankcije protiv Italije.
1944. - Nakon 63 dana teških borbi Nemci su ugušili ustanak stanovnika Varšave. Poginulo je oko 250.000 Varšavljana, veliki broj je završio u nacističkim koncentracionim logorima, a grad je gotovo potpuno uništen.
1946. - Zrenjanin je dobio današnje ime. Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nemačke okupacije, dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu.
1973. - Umro je finski trkač na duge staze Pavo Nurmi (Paavo), koji je osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Svetske rekorde obarao je 29 puta.
1975. - Japanski car Hirohito stigao je u Vašington, u prvu posetu nekog japanskog suverena SAD.
1985. - Umro je američki filmski glumac Rok Hadson (Rock Hudson). U dugoj i veoma uspešnoj karijeri snimio je 63 filma u kojima je uglavnom igrao uloge romantičnih junaka. U poslednjoj godini života veliku pažnju skrenuo je javnim priznanjem da boluje od side.
1990. - Na aerodromu u kineskom gradu Guangdžou poginulo je 127 ljudi kad je oteti kineski avion udario u dva aviona koja su stajala na aerodromskoj pisti.
1990. - Nezadovoljni politikom nove hrvatske vlasti, Srbi iz Kninske krajine blokirali su železnički i drumski saobraćaj i time prekinuli sve veze iz Beograda i Zagreba ka jadranskoj obali.
1991. - Počeli su sukobi hrvatskih snaga i Jugoslovenske narodne armije oko Dubrovnika. U narednim danima opustošena je okolina grada, a stari grad je granatiran i ostao je bez struje i vode.
1996. - Bivši bugarski premijer Andrej Lukanov ubijen je iz vatrenog oružja ispred svoje kuće u Sofiji.
1998. - Žan Pol Akajesu (Jean Paul Akayesu), bivši major armije Ruande optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osuđen je u Hagu na tri doživotne robije.
1999. - Kina i Rusija proslavile su prvom zajedničkom vojnom vežbom 50. godišnjicu diplomatskih odnosa dve zemlje.
2000. - Tokom postizborne krize u Srbiji Slobodan Milošević se putem državne televizije obratio naciji i izjavio da mu je "savest potpuno mirna", dok se talas nezadovoljstva njegovom višegodišnjom vladavinom širio zemljom. Generalni štrajk i blokade puteva paralisali su Srbiju, a štrajkovi i protesti počeli su i u državnim medijima koji su do tada bili pod Miloševićevom kontrolom.
2003. - Južnoafrički pisac Džon Maksvel Kuci (John Maxwell Coetzee) dobio je Nobelovu nagradu za književnost za 2003. godinu.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sub Okt 03, 2015 7:10 pm

Mahanje 3. OKTOBAR

1209. - Nemački kralj Oto IV (Otto) krunisan je zarimsko-nemačkog cara. Tokom tri naredne godine napao je Toskanu, Siciliju i južnu Italiju, zbog čega ga je papa Inokentije III ekskomunicirao.
1582. - Četvrti oktobar označen je kao poslednji dan Julijanskog kalendara u Papskoj državi, Španiji i Portugalu. Gregorijanski kalendar stupio je na snagu narednog dana sa datumom 15. oktobar, a ubrzo su ga prihvatile gotovo sve katoličke države. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je taj kalendar za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije 19, odnosno 31. januara 1919.
1669. - Umro je holandski slikar Harmens fan Rajn Rembrant(Harmensz van Rijn Rembrandt), jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.500 crteža, uključujući remek dela svetske baštine kao što su "Noćna straža", "Izgubljeni sin", "Čas anatomije doktora Tulpa".
1830. - Belgija je postala nezavisna država, izdvojivši se iz Ujedinjenog Kraljevstva Holandije koje je osnovano na Bečkom kongresu 1815.
1853. - Turska je, uz podršku Velike Britanije i Francuske,objavila rat Rusiji, nakon što je Rusija odbila da se povuče iz podunavskih kneževina Vlaške i Moldavije koje je okupirala da bi, kako je obrazložila, zaštitila pravoslavne podanike na teritoriji Otomanskog carstva.
1865. - Pruski kancelar Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck) ifrancuski car Napoleon III postigli su u Bijaricu sporazum da Pruska preuzme vrhovno vođstvo u Nemačkoj. Pet godina kasnije izbio je francusko-pruski rat u kojem je Napoleon III zarobljen, a u Francuskoj je 4. oktobra 1870. ponovo uspostavljena republika.
1878. - Prvi ambasador Kine u SAD Čen Lan Pin predao jeakreditive američkom predsedniku Raterfordu Hejsu (Rutherford Hayes).
1892. - Rođen je austrijski državnik Engelbert Dolfus(Dollfuss), kancelar od 1932 do 1934, koji se protivio pripajanju Austrije nacističkoj Nemačkoj. Zbog upornog odupiranja Hitlerovoj nameri, austrijski nacisti su ga ubili u Beču u julu 1934.
1918. - Boris III postao je car Bugarske, nakon što je njegovotac Ferdinand I abdicirao. Godine 1923. zaveo je diktaturu u zemlji, a u Drugom svetskom ratu bio je saveznik nacističke Nemačke.
1929. - Proglašena Kraljevina Jugoslavija.
1933. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin upotrebio je tenkove da bizauzeo zgradu parlamenta u koju su se zabarikadirali poslanici, nakon što je 21. septembra raspušten parlament. Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri parlamenta predali su se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada i pogibije najmanje 300 ljudi.
1944. - Raspušten je koncentracioni logor na Banjici u Beogradu,koji su nemačke okupacione vlasti osnovale u junu 1941. Prema nepotpunim podacima, kroz taj logor prošlo je oko 100.000 zatvorenika, od kojih je oko 80.000 ubijeno.
1957. - SSSR je lansirao u orbitu oko Zemlje prvi veštačkisatelit, "Sputnjik 1", nakon čega je počelo sovjetsko-američko nadmetanje u osvajanju svemira.
1965. - Papa Pavle VI postao je prvi papa koji je posetio SAD ikoji se obratio narodima sveta sa govornice UN u Njujorku, pozivajući ih na uspostavljanje trajnog i pravednog mira u svetu.
1966. - Britanska afrička kolonija Basutolend stekla je nezavisnost pod nazivom Lesoto.
1970. - Od prekomerne doze droge umrla je američka pevačica Dženis Džoplin (Janis Joplin), najpoznatija bela pevačica bluza.
1974. - Amerikanac Dejvid Kunst (David) postao je prvi čovek kojije obišao svet pešice. Na putovanje dugo 23.250 kilometara on je krenuo 20. juna 1970.
1977. - UN su proklamovale Opštu deklaraciju o zaštiti životinja, a 4. oktobar proglašen je Svetskim danom zaštite životinja.
1992. - Vlada Mozambika i pobunjenici potpisali su mirovni sporazum, čime je okončan 16-godišnji građanski rat u toj afričkoj zemlji.
1993. - President Yeltsin declared a State of Emergency in Moscow
1999. - Komandant ustaškog logora u Jasenovcu u Drugom svetskomratu Dinko Šakić osuđen je u Zagrebu na 20 godina zatvora. U tom, najvećem koncentracionom logoru u Jugoslaviji, ubijeno je nekoliko stotina hiljada ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma, kao i hrvatskih antifašista.
2000. - Ustavni sud SR Jugoslavije poništio je predsedničkeizbore održane 24. septembra na kojima je kandidat opozicije Vojislav Koštunica pobedio kandidata levice i dotadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Na poziv Demokratske opozicije Srbije (DOS) da se 5. oktobra okupe u protestu isped Savezne skupštine, građani iz cele Srbije krenuli su prema Beogradu probijajući policijske blokade na putevima.
2001. - Ruski avion Tupoljev-154 koji je iz Izraela leteo za Moskvu pao je u Crno more pogođen raketom koju je greškom ispalila ukrajinska vojska na vojnoj vežbi. Poginulo je 78 putnika i članova posade.
2004. - Umrla je američka glumica Dženet Li (Janet Leigh),poznata po ulozi u Hičkokovom filmu "Psiho".
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pon Okt 05, 2015 7:22 pm

Mahanje 5. OKTOBAR

1511. - Papa Julije II osnovao je Svetu ligu između Aragonije, Venecije i Papske države sa ciljem da odbrani jedinstvo crkve, ali i da istera Francuze iz Italije.
1713. - Rođen je francuski filozof i pisac Denis Didro (Diderot), predstavnik slobodarskog duha revolucionarne buržoazije DžVIII veka, jedan od najznačajnijih autora velike francuske "Enciklopedije" ("Razgovor Dalambera i Didroa", "Misli o tumačenju prirode", "Dalamberov san", "Žak fatalista", "Ramoov sinovac").
1796. - Pod pritiskom Francuske, Španija je objavila rat Velikoj Britaniji, koji je završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara.
1864. - Rođen je francuski hemičar i industrijalac Luj Limijer (Louis Lumiere), pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom (Auguste) izumeo postupak snimanja u prirodnim bojama.
1880. - Umro je francuski kompozitor nemačkog porekla Žak Ofenbah (Jacljues Offenbah), koji je izgradio prototip francuske operete i značajno doprineo njenoj popularnosti. Komponovao je oko 100 muzičkih dela od kojih su najpoznatije operete "Plavobradi", "Orfej u paklu", "Lepa Jelena" i opera "Hofmanove priče".
1908. - Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg (Coburg) proglasio je nezavisnost Bugarske od Otomanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.
1910. - Portugalija je posle obaranja kralja Manuela II proglašena republikom pod predsednikom Žuakimom Teofilom Fernandešom Bragom (Joaljuim, Fernandes).
1915. - Snažnom artiljerijskom vatrom duž celog fronta na Dunavu, Savi i Drini, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva Centralnih sila na Srbiju.
1938. - Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo je ostavku i otišao u izbeglištvo, nakon što je pod pritiskom Velike Britanije i Francuske prihvatio Minhenski sporazum kojim je Sudetska oblast ustupljena Hitlerovoj Nemačkoj.
1954. - Velika Britanija, SAD, FNR Jugoslavija i Italija su potpisale Londonski sporazum o ukidanju Slobodne zone Trsta i dodeli zone B i manjeg dela zone A Jugoslaviji, a većeg dela zone A sa gradom Trstom Italiji.
1964. - U Zapadni Berlin je kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke, što je bilo najveće masovno bekstvo od izgradnje zida 1961.
1969. - BBC je emitovao prvu epizodu serije "Leteći cirkus Monti Pajtona", koja je postala kultna emisija širom sveta.
1974. - Pet ljudi je poginulo, a 35 ranjeno u eksploziji bombi koje su irski nacionalisti bacili u dva bara u mestu Gildford u Engleskoj.
1983. - Lider poljskog pokreta "Solidarnost" Leh Valensa dobio je Nobelovu nagradu za mir.
1988. - Čileanci su se na plebiscitu izjasnili protiv predloga dapredsedniku Čilea Augustu Pinočeu bude produžen mandat do 1997. godine.
1994. - U Švajcarskoj su pronađena tela 48 pripadnika sekte "Hram Sunca" koji su izvršili obredno masovno samoubistvo.
1995. - Američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk (Richard Holbrooke) uspeo je, nakon dva meseca pregovora sa Srbijom i Hrvatskom i liderima zaraćenih strana u Bosni, da postigne sporazum o prekidu vatre, koji je bio uvod u mirovne pregovore u Dejtonu.
2000. - Posle neuspelih pokušaja policije da suzavcem rastera stotine hiljada demonstranata u centru Beograda, koji su protestovali zbog poništavanja predsedničkih izbora, građani su ušli u Saveznu skupštinu, a nešto kasnije i u zgradu državne Radio televizije Srbije. Pod pritiskom masa Slobodan Milošević, destogodišnji neprikosnoveni lider Srbije, sledećeg dana je priznao izborni poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije, Vojislava Koštunice.
2001. - Umrla je Emili Šindler koja je, zajedno sa supugom Oskarom, pomogla stotinama Jevreja da pobegnu iz nacističkih koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata.
2003. - Na predsedničkim izborima u Čečeniji pobedio je proruski kandidat Ahmed Kadirov (Kadyrov) koji je, u maju 2004, poginuo u eksploziji na stadionu u Groznom tokom svečanog obeležavanja dana pobede nad fašizmom 9. maja, zajedno sa još šestoro ljudi.
2004. - Umro je Moris Vilkins (Maurice njilkins) britanski naučniki nobelovac, jedan od trojice naučnika koji su zajedno otkrili strukturu DNK. Nobelovu nagradu za medicinu dobio je 1962. godine, zajedno sa Fransisom Krikom (Francis Crick) i Džejmsom Votsonom (James Watson).
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Uto Okt 06, 2015 6:45 pm

Mahanje 6. OKTOBAR

1014. - Umro je car Samuilo, koji je 976. digao ustanak protiv Romeje (Vizantija) i osnovao Makedonsko carstvo. Njegovo carstvo propalo je 1014, nakon teškog poraza od vizantijskog cara Vasilija II u bici kod Belasice. Prema predanju, umro je od srčanog udara kada je video svojih 14.000 vojnika koji su bili zarobljeni, a potom po naređenju vizantijskog cara Vasilija II oslepljeni i pušteni.
1536. - Engleski verski reformator i prevodilac Biblije Vilijam Tindejl (William Tyndale) spaljen je na lomači kao jeretik, prema naređenju kralja Henrija VIII (Henry).
1552. - Rođen je Mateo Riči (Matteo Richi), italijanski jezuita, prvi katolički misionar u Kini (1581), gde je tokom 30 godina uspešno upoznavao Kineze sa dostignućima zapadne civilizacije, a na Zapadu proširio oskudno poznavanje Kine.
1767. - Rođen je haićanski državnik Henri Kristof (Christophe), doveden sa ostrva Grenade kao rob na Haiti, gde se krajem 18. veka priključio pobuni protiv Francuza. Godine 1807. postao je predsednik Haitija, a 1811. proglasio se kraljem.
1829. - In trials for the Liverpool and Manchester railway, Stephenson's 'Rocket' was successful
1846. - Rođen je američki inženjer Džordž Vestinghaus (George Westinghouse), pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje, osnivač "Vestinghaus ilektrik korporejšn" (1886).
1878. - Umro je srpski trgovac Ilija Milosavljević Kolarac, koji je svoju imovinu zaveštao za prosvećivanje naroda. Iz njegove zadužbine izdat je veliki broj knjiga i podignut Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu.
1883. - Putnički voz Orient Express na svom prvom putovanju, stigao je od Pariza do Istanbula za samo 78 sati. Prošao je i kroz Beograd.
1887. - Rođen je francuski arhitekta i teoretičar švajcarskog porekla Šarl Eduar Žanre (Charles Edouard Jeanneret), poznat kao Le Korbizje (Corbusier), jedan od najvećih arhitekata 20. veka, koji je korišćenjem armiranog betona, stakla i gvožđa radikalno promenio tradicionalni način gradnje.
1903. - Rođen je irski fizičar Ernest Tomas Sinton Volton (Thomas, Walton), jedan od pionira nuklearne fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1951. Sa Džonom Daglasom Kokroftom (John Douglas Cockcroft), sa kojim je podelio Nobelovu nagradu, razvio je 1929. prvi atomski akcelerator.
1906. - Rodjena Dženet Gejnor (Janet Gaynor), dobitnica prvog dodeljenog Oskara.
1908. - Austrougarska je anektirala Bosnu i Hercegovinu što je izazvalo duboku krizu u odnosima evropskih sila. Da bi izbegle rat, vodeće evropske zemlje priznale su aneksiju u martu 1909. Pod pritiskom evropskih sila aneksiju je priznala i kraljevina Srbija.
1914. - Rođen je norveški etnolog i istraživač Tor Hejerdal (Thor Heyedahl). Godine 1947. predvodio je šestočlanu ekspediciju koja je splavom "Kon-Tiki" preplovila oko 9.000 kilometara između Perua i pacifičkog ostrva Tuamotu blizu Tahitija, da bi dokazao da su drevni narodi mogli da plove iz Južne Amerike do polinežanskih ostrva.
1915. - Napadom na Srbiju, Bugarska, koja je na početku rata proglasila neutralnost, uključila se u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila. Suočena istovremeno sa nemačko-austrougarskom ofanzivom na severu, srpska vojska je bila prisiljena da se povuče na Kosovo, a potom preko Albanije do Jadranskog mora odakle su je savezničke snage prebacile na ostrvo Krf.
1927. - Premijerom filma "Pevač džeza" u Njujorku, sa tada vrlo popularnim pevačem Alom Džonsonom (Jonson) u glavnoj ulozi, počela je era zvučnog filma.
1930. - Rođen je sirijski državnik i general Hafez al Asad (Assad), koji je na vlast došao u novembru 1970. udarom vojnog krila Arapske socijalističke partije BAAS. Predsednik Sirije bio je od 1971. do juna 2000. kada je umro u svom kabinetu.
1958. - Američka nuklearna podmornica "Sivulf" izronila je na površinu kod obale Nove Engleske nakon dva meseca provedena u morskim dubinama, što je bio svetski rekord u ostajanju pod morem.
1972. - Više od 200 ljudi je poginulo i više od hiljadu povređeno u železničkoj nesreći kod meksičkog grada Saltiljo.
1973. - Napadom Egipta i Sirije na izraelske položaje na istočnoj obali Sueca i na Golanskoj visoravni počeo je četvrti vojni sukob Izraela i Arapa, okončan 22. oktobra rezolucijom Saveta bezbednosti UN o prekidu vatre.
1976. - Vojna hunta je u Tajlandu srušila vladu Senija Pramođa (Pramoj), a vojska je na univerzitetu u Bangkoku masakrirala veliki broj studenata levičara.
1978. - The first ever woman train driver began work on the 'Underground'
1981. - Izvršen atentat na egipatskog predsednika Anvara El Sadata (Anwar el Sadat) u Kairu.
1988. - Pod pritiskom demonstracija, tokom kojih je Slobodan Milošević učvršćivao svoju vlast u Srbiji, rukovodstvo Vojvodine podnelo je ostavke. Tokom protesta, demonstranti su na funkcionere koji su pokušali da im se obrate, bacali jogurt, zbog čega je ovaj događaj kasnije popularno nazvan "jogurt revolucija".
1989. - Umrla je američka filmska glumica Bet Dejvis (Bette Davis), dobitnica dva Oskara za filmove "Opasna" i "Džezabel", a proslavila se i filmovima "Sve o Evi", "Male lisice" , "Šta se dogodilo sa Bebi Džejn".
1990. - Umrla je prva žena-ratni pilot u Jugoslaviji Marija Draženović-Đorđević koja je u sastavu 113. lovačkog puka učestvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu 1945. Letački ispit je položila 1939. kada je imala 15 godina.
1991. - Indonežanski vojni avion udario je u Džakarti u zgradu vlade, poginule su 102 osobe, a ranjeno više od 5.000.
1998. - Pod pritiskom međunarodne zajednice i pretnjama vazduhoplovnim napadom NATO-a, počelo je povlačenje srpskih snaga bezbednosti sa Kosova prema centralnoj Srbiji.
2002. - Premijer Belgije Gaj Verhoštat (Guy Verhofstadt) uputio je prvo zvanično izvinjenje za deportovanje desetine hiljada Jevreja u koncentracione logore u nacističkoj Nemačkoj, koje su činili lokalni zvaničnici.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sre Okt 07, 2015 6:06 pm

Mahanje 7. oktobar

1571. - Španska i mletačka mornarica potukle su kod Lepanta u jugozapadnoj Grčkoj tursku flotu. U najvećoj pomorskoj bici posle bitke kod Akcijuma 31. p.n.e. poginulo je oko 25.000 turskih vojnika i potopljeno 80 turskih brodova. To je bila i poslednja velika bitka sa brodovima na vesla.
1769. - Engleski istraživač, kapetan Kuk (Cook), otkrio je Novi Zeland.
1806. - Ralf Vedžvud (Ralph Wedgewood) je u Londonu patentirao indigo.
1813. - Padom Beograda u turske ruke ugušen je Prvi srpski ustanak i Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804.
1849. - Umro je američki pisac Edgar Alan Po (Allan Poe). Za života gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler (Baudelaire), Malarme (Mallarme) i Valeri (Valery). U spisu "Filozofija kompozicije" analizirao je nastanak svoje najčuvenije poeme "Gavran". Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskih romana.
1885. - Rođen je danski atomski fizičar Nils Henrik David Bor (Niels, Bohr), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922. za istraživanja strukture atoma, jedan od osnivača atomske fizike.
1908. - Nakon oslobađanja od turske vlasti Krit se ujedinio sa Grčkom. Grčka je 1912. anektirala to ostrvo, a Londonskim ugovorom 1913. aneksija je međunarodno priznata.
1914. - Rođen je Mihailo Lalić, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih autora ratne proze ("Hajka", "Lelejska gora", "Svadba", "Zlo proljeće").
1919. - Osnovana je holandska avionska kompanija KLM, najstariji postojeći avio prevoznik u svetu.
1931. - Rođen je južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu (Desmond), borac protiv aparthejda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984, prvi crnac nadbiskup u Južnoj Africi.
1940. - Nemačka je u Drugom svetskom ratu okupirala Rumuniju i preuzela kontrolu nad njenim naftnim poljima.
1949. - Na području sovjetske okupacione zone proglašena je Nemačka Demokratska Republika (Istočna Nemačka) sa predsednikom Vilhelmom Pikom (Wilhelm Pieck) i premijerom Otom Grotevolom (Otto Grotewohl). Dve nemačke države (Istočna i Zapadna) ponovo su se ujedinile 3. oktobra 1990.
1959. - Umro je američki operski pevač i filmski glumac italijanskog porekla Mario Lanca (Lanza).
1959. - Sovjetski vasionski brod "Luna 3" je prvi fotografisao tamnu stranu Meseca.
1981. - Potpredsednik Egipta Hosni Mubarak postao je šef države nakon ubistva Anvara el Sadata (Anwar) 6. oktobra.
1985. - Palestinski gerilci oteli su u Mediteranu italijanski putnički brod "Akile Lauro" sa oko 440 ljudi i zapretili da će ga eksplozijom uništiti ukoliko Izrael ne oslobodi iz zatvora 50 Palestinaca.
1992. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o formiranju međunarodne komisije eksperata za ispitivanje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije i izrazio zabrinutost zbog informacija o masovnom ubijanju i sprovođenju etničkog čisćenja.
1996. - Istražitelji Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije izvadili su iz masovne grobnice u Ovčari kraj Vukovara 200 tela.
1997. - Oko 30.000 muzičara, umetnika, radničkih lidera i političara iz celog sveta stiglo je u Boliviju na komemorativni skup povodom 30-godišnjice smrti Če Gevare (Che Guevara).
2000. - U Beogradu je konstituisana Skupština SR Jugoslavije; Vojislav Koštunica je položio predsedničku zakletvu. U narednim danima novi predsednik primio je mnogobrojne državnike, a Jugoslavija je, nakon desetogodišnje izolacije, otvorila proces pomirenja sa svetom.
2000. - Slovenački skijaš Davo Karničar (38) postao je prvi čovek koji je uspeo da se na skijama spusti sa najviše planine na svetu, 8.848 metara visokog Maunt Everesta.
2001. - SAD i Velika Britanija su počele vazdušne napade na Avganistan zbog odbijanja avganistanskih vlasti da izruče Osamu bin Ladena. Američke vlasti optužile su Ladena za teroristički napad izvršen 11. septembra na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona kada je poginulo nekoliko hiljada ljudi.
2003. - Holivudski glumac, austrijskog porekla, Arnold Švarceneger (Schwarzenegger) izabran je za guvernera Kalifornije (SAD).
2004. - Kralj Kambodže Norodom Sihanuk abdicirao je. Nedelju dana kasnije za novog kralja izabran je njegov sin Norodom Sihamoni.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Čet Okt 08, 2015 7:36 pm

Mahanje 8. OKTOBAR

1354. - Ubijen je rimski tribun Kola di Rienco (Cola, Rienzo), koji je, ponesen idejom o obnavljanju antičke republike i ujedinjenjem Italije pod vođstvom Rima, 1347. proglasio Rimsku Republiku. Ubijen je u ustanku koji je organizovalo rimsko plemstvo.
1469. - Umro je firentinski slikar fra Filipo Lipi (Filippo Lippi), najznačajniji predstavnik rane renesanse u slikarstvu, Botičelijev (Botticelli) učitelj.
1803. - Umro je italijanski pisac Vitorio Alfijeri (Vittorio Alfieri), prvi autentični tragičar u italijanskoj književnosti, čije je delo inspirisalo generacije koje su pripremile i sprovele italijanski nacionalni preporod ("Saul", "Mira", "Filip", "Agamenon", "Brut I", "Brut II").
1810. - Rođen je Džejms Vilijem Maršal (James William Marshall), čije je otkriće zlatnog rudnika u Kaliforniji pokrenulo "zlatnu groznicu" 1849.
1812. - Crna Gora je objavila rat Turskoj i istog dana napala turske položaje kod Skadra, čime je počeo Prvi balkanski rat.
1856. - Velika Britanija je počela "drugi opijumski rat" protiv Kine, u kojem joj se pridružila i Francuska. Kada su 1857. anglo-francuske trupe zauzele Kanton, Kina je kapitulirala i potpisala mir u Tjencinu.
1864. - Rođen je Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf. Uzor su mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima ("Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik").
1871. - U Čikagu je izbio veliki požar koji je, prema legendi, počeo u jednoj štali kada je krava ritajući se oborila kerozinsku lampu na gomilu slame i strugotine. U požaru koji je trajao tri dana poginulo je oko 300 ljudi, a oko 90.000 je ostalo bez svojih kuća.
1895. - Rođen je argentinski državnik Huan Domingo Peron (Juan), predsednik od 1946. do 1955, kada je oboren u vojnom udaru. Posle sedamnaest godina egzila, trijumfalno se vratio u Argentinu 1972, a 1973. ponovo je izabran za predsednika. Umro je 1974, a predsednik Argentine postala je njegova supruga Izabela.
1895. - Ubijena je korejska kraljica Min, koja je pokušavala da zaustavi japansku dominaciju u Koreji. Zaveru na korejskom dvoru organizovao je Japan preko svog konzula generala Goro Miura.
1953. - Velika Britanija i SAD su povukle svoje trupe iz Slobodne zone Trsta i predale Italiji civilnu upravu u zoni "A". To je izazvalo krizu u jugoslovensko-italijanskim odnosima, koja je rešena Londonskim sporazumom 5. oktobra 1955.
1954. - Vojne snage Severnog Vijetnama ušle su u glavni grad Hanoj.
1967. - Umro je britanski državnik Klement Ričard Atli (Clement Rićard Atlee), laburistički premijer od 1945. do 1951. Njegova vlada sprovela je niz socijalnih reformi u posleratnoj Britaniji i priznala je nezavisnost Indije 1947. i Burme 1948.
1970. - Nobelovu nagradu za književnost dobio je ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin.
1975. - Žestoki okršaji u Bejrutu i severnom Libanu odneli su najmanje 25 života i prekinuli poslednje primirje postignuto između zaraćenih hrišćana i muslimana.
1991. - Posle isteka tromesečnog brionskog moratorijuma (7. jul) Slovenija i Hrvatska potvrdile su svoju samostalnost i nezavisnost od SFR Jugoslavije.
1992. - Umro je Vili Brant (Willy Brandt), kancelar Zapadne Nemačke od 1969. do 1974, kada je podneo ostavku jer je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun. Vodio je politiku popuštanja i doprineo političkoj stabilizaciji u Evropi, a u istoriji evropskih naroda ostaće zapamćen i kao državnik koji se 1970. poklonio žrtvama nacizma u Varšav 92 i. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1971.
1993. - UN su ukinule sankcije Južnoj Africi uvedene 1960. zbog politike aparthejda koju su sprovodile tadašnje vlasti.
1998. - Savet NATO usvojio je "detaljni operativni plan za vazdušne udare u fazama" na Kosovu. Predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću dat je rok od 24 časa da ispuni zahteve iz rezolucije UN; Vlada Srbije donela je Uredbu o posebnim merama u uslovima oružanih pretnji NATO pakta.
2001. - U udesu aviona švedske kompanije SAS na milanskom aerodromu "Linate" poginulo je 118 osoba.
2005. - U zemljotresu jačine 7,6 stepeni Rihterove skale koji je pogodio delove Pakistana, Indije i Avganistana poginulo je preko 80.000 ljudi, od čega 17.000 dece, a oko 79.500 osoba je povređeno. Broj beskućnika dostigao je 3,3 miliona ljudi.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pet Okt 09, 2015 6:06 pm

Mahanje 9. OKTOBAR

1701. - U Nju Havenu, u američkoj državi Konektikat, osnovan Univerzitet Jejl.
1789. - U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo Beograd.
1806. - Pruska prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kom je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.
1831. - Predsednik Grčke Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti, ubijen u atentatu. Kao predsednik, od 1827. vladao apsolutistički, oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara.
1835. - Rođen francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen Sans (Camille Saint-Saens), jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva. Njegov bogat opus obuhvata sve vrste mužičkih dela.
1854. - Rođen srpski fizičar i izumitelj Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike na Univerzitetu Kolumbija. Njegov najznačajniji izum, samoindukcioni kalemovi, 1890, omogućio telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu "Od iseljenika do pronalazača" 1924. dobio Pulicerovu nagradu.
1892. - Rođen Ivo Andrić, jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost, 1961.
1908. - Rodjen je Žak Tati (Jacques Tati), francuski filmski glumac, scenarista i režiser.
1915. - Nemačke i austrougarske trupe u I svetskom ratu zauzele Beograd.
1934. - U Marseju ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević. Atentat organizovali lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, izvršio ga Vlada Černozemski. U atentatu poginuo i ministar inostranih poslova Francuske Žan Luj Bartu.
1940. - Winston Churchill was elected head of the Conservative party
1944. - Počela Treća moskovska konferencija. Premijer Velike Britanije Vinston Čerčil i lider SSSR-a Josif Visarionovič Staljin razmatrali pitanja u vezi s Poljskom, Grčkom i Jugoslavijom i dogovarali se o uređenju Evrope posle II svetskog rata.
1962. - Uganda stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.
1963. - Više od 2.000 ljudi poginulo u poplavama posle pucanja brane Vajont kod Beluna, visoke oko trista metara, u severoistočnoj Italiji.
1967. - U Boliviji ubijen argentinski revolucionar Ernesto Če Gevara (Che Guevara), simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisan borac za pravdu stekao veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u vladi Fidela Kastra, u novembru 1966. postao lider gerilaca u Boliviji. U oktobru 1967. zarobljen, potom ubijen.
1975. - Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio Nobelovu nagradu za mir.
1983. - U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno 18 funkcionera Vlade Južne Koreje, među njima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk. Južnokorejske vlasti za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.
1992. - U pokušaju da spreči razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru BiH, a mirovnim snagama, UNPROFOR, naloženo da nadgledaju poštovanje zabrane.
1993. - U sukobima muslimana i Hrvata u Mostaru, u BiH, srušen Stari most, simbol grada, sagrađen u XVI veku, za vreme turske vladavine. Most bio pod zaštitom UNESKO-a.
1997. - Više od 200 ljudi poginulo kada je uragan Paulina pogodio meksičko letovalište Akapulko.
2001. - Američki naučnici Erik Kornel i Karl Vimen i Nemac Volfgang Keterle dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Otkrili novo stanje materije, ultra-hladni gas, čija primena otvara nove mogućnosti za razvoj precizne elektronike.
2002. - Prvi put u istoriji parlamentarizma u Srbiji održan TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug. Suočili se Vojislav Koštunica i Miroljub Labus.
2002. - Umro jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak.
2004. - U Avganistanu održani prvi direktni predsednički izbori u istoriji te zemlje. Pobedio dotadašnji privremeni predsednik Hamid Karzai.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Ned Okt 11, 2015 5:26 pm

Mahanje 11. oktobar

1521. - Papa Lav X dodelio je engleskom kralju Henriju VIII titulu "Branitelja vere" pošto je kralj objavio knjigu u kojoj je osudio ideje verskog reformatora Martina Lutera. Henri VIII je 12 godina kasnije osporio autoritet rimokatoličke crkve, a 1534. se proglasio poglavarom anglikanske crkve.
1531. - Vojska švajcarskih katoličkih kantona porazila je kod Kapela snage grada Ciriha i njegovih protestantskih saveznika. U bici je poginuo i protestanski verski reformator Ulrih Zvingli, jedan od najvećih teologa reformacije.
1579. - U Carigradu je ubijen turski državnik i vojskovođa poreklom iz Bosne Mehmed-paša Sokolović. Proslavio se u mnogim ratovima, obnovio je tursku flotu uništenu u bici kod Lepanta 1571, a od 1566. bio je veliki vezir. Atentat je izvršio jedan derviš.
1806. - Rođen je Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, srpski knez od 1842. do 1858. Tokom njegove vladavine pokrenute su ozbiljne reforme u Srbiji i modernizacija zemlje. Na presto su ga doveli ustavobranitelji posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića.
1844. - Rodjen je Henri Džon Hajnc (Henry John Heinz), američki proizvodjač hrane, osnivač firme Heinz, poznate po kečapu i senfu.
1851. - Rođen je kompozitor i horovođa Josif Marinković, jedanod najznačajnijih predstavnika srpske romantičarske muzike. Uveo je u srpsku muziku hor i solo pesmu sa klavirskom pratnjom ("Kola", "Narodni zbor", "Junački poklič", "Čežnja").
1884. - Rodjena je Eleanor Ruzvelt (Roosevelt), supruga bivšeg američkog predsednika F.D Roosevelt-a.
1899. - Počeo je Burski rat između južnoafričkih burskih država Transval i Oranž i Velike Britanije. Po završetku rata 1902. godine, burske države su stavljene pod britansku vlast, a 1910. ušle su u Južnoafrički Savez (kasnije Južnofrička Republika), britanski dominion.
1919. - Prvi put je tokom leta poslužen obrok u avionu. Bilo je to na letu od Londona do Pariza.
1937. - Rodjen je Bobi Čarlton (Bobby Charlton), fudbalska superzvezda, reprezentativac Engleske.
1939. - Grupa američkih naučnika, među kojima i Albert Ajnštajn, obavestili su predsednika SAD Frenklina D. Ruzvelta (Roosevelt) o mogućnosti proizvodnje atomske bombe.
1962. - Papa Jovan XXIII otvorio je u bazilici Svetog Petra u Rimu Drugi vatikanski sabor, prvi takav skup od 1870. Sabor je trajao do 1965. i najavio je značajne reforme katoličke crkve u njenom prilagođavanju modernom svetu.
1963. - Umrla je francuska pevačica Edit Pjaf, zvezda kabarea i francuske šansone, najpopularnija pevačica pedesetih godina 20. veka.
1966. - Poštanska služba Velike Britanije je objavila uvodjenje poštanskih brojeva za svaku kuću i firmu u Britaniji.
1976. - U Kini je, pod optužbom za zaveru uhapšena "četvoročlana banda" - udovica Mao Cedunga Đang Ćing i tri bivša visoka funkcionera.
1977. - U atentatu je ubijen predsednik Severnog Jemena, pukovnik Ibrahim al Hamdi.
1980. - Dvojica sovjetskih kosmonauta okončali su dotad najdužu misiju u kosmosu. U brodu "Saljut 6" oni su proveli u svemiru 185 dana.
1985. - Četiri američka lovca presrela su egipatski avion sa otmičarima italijanskog putničkog broda "Akile Lauro" i primorali ga da sleti na Siciliju, gde su otmičari uhapšeni. Otmičari su se 9. oktobra predali egipatskim vlastima koje su im odobrile da odlete u Tunis.
1988. - Govor pape Jovana Pavla II prekinut je u Evropskom parlamentu u Strazburu kada je britanski poslanik iz Severne Irske, protestantski sveštenik Jan Pejzli, počeo da uzvikuje "antihrist", razvivši transparent na kojem je pisalo "Jovan Pavle II - antihrist".
1988. - Po prvi put, posle 446 godina od osnivanja koledža, u Magdelene College u Kembridžu, u Engleskoj, u školu su upisani ženski učenici. Do tada su školu pohadjali samo, i isključivo, muškarci.
1993. - U atentatu u Oslu teško je ranjen Vilijam Nigard, norveški izdavač "Satanskih stihova" Salmana Rušdija, britanskog pisca indijskog porekla, kojeg je iranski verski vođa Homeini osudio na smrt.
1998. - Ni nakon sedmočasovnih razgovora u sedmoj rundi pregovora, predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević i specijalni američki izaslanik Ričard Holbruk nisu postigli dogovor oko rešavanja kosovske krize na osnovu rezolucije UN od 23. septembra. Pored pretnji vojnom intervencijom NATO-a, Milošević je odbio Verifikacionu misiju koja bi pratila sprovođenje rezolucije.
1999. - U Prištini je ubijen Bugarin Valentin Krumov, kao prva žrtva među pripadnicima međunarodnih mirovnih snaga koje su u junu 1999. raspoređene na Kosovu.
2000. - Umro je Donald Đuar (63), predsednik škotskog parlamenta konstituisanog 1999. prvi put nakon 292 godine.
2002. - Vojni sud u Nišu osudio je četiri pripadnika Vojske Jugoslavije na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnih zločina nad civilnim stanovništvom tokom rata na Kosovu.
2004. - Ministri spoljnih poslova Evropske unije odlučili su da Libiji ukinu embargo na oružje, uveden 1986, čime je prihvaćeno odricanje Tripolija od oružja za masovno uništenje.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pon Okt 12, 2015 7:14 pm

Mahanje 12. OKTOBAR

1492. - Španski moreplovac Kristofor Kolumbo prvi put je stupio na tlo Novog sveta. Nakon 33 dana plovidbe od Kanarskih ostrva, njegova posada iskrcala se na Bahamska ostrva, sa uverenjem da su stigli u Aziju. Kasnije je to ostrvo Kolumbo nazvao San Salvador, u prevodu Sveti Spas.
1518. - Nemački verski reformator Martin Luter, optužen za jeres, odbio je da se odrekne svojih teza pred papskim izaslanikom kardinalom Tomazom Kajetanom. Duboko pogođen trgovinom indulgencijama (papski oprost), Luter je 1517. na vrata crkve u Vitenbergu okačio svojih 95 teza o preuređenju katoličke crkve i pozvao na javnu raspravu. Taj događaj smatra se početkom reformacije.
1810. - Dan kada su se venčali bavarski princ Ludvig i saksonska princeza Tereza postao je događaj godine i vremenom se pretvorio u bavarske Oktobarske svečanosti piva i kobasica.
1811. - Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije i Argentine.
1822. - Brazil je stekao nezavisnost od Portugalije.
1865. - Rođen je srpski naučnik, geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Geografskog društva u Beogradu (1910). Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju (1919-20) ("Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Balkanska pitanja", "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja").
1873. - U Čačku je rođena srpska slikarka Nadežda Petrović, čije je delo snažno uticalo na razvoj modernog srpskog slikarstva. Od oko 200 njenih sačuvanih slika, neke se svrstavaju među najbolja dela u srpskoj likovnoj umetnosti. "Resnik", "Autoportret", "Notr Dam", "Bulonjska šuma". Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i organizator prvih umetničkih izložbi.
1897. - U Beograd su iz Beča preneti posmrtni ostaci Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog jezika, i sahranjeni u porti Saborne crkve.
1918. - Uz zvuke kompozicije "Marš na Drinu" u oslobođeni Niš u Prvom svetskom ratu umarširala je Drinska divizija srpske vojske.
1924. - Umro je francuski pisac Anatol Frans, jedan od velikana francuske književnosti s kraja 19. i početka 20. veka, koji je za života dobio sve počasti kojima se jedan pisac može nadati. Bio je član Francuske akademije i dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1921. ("Zločin Silvestra Bonara", "Pobuna anđela", "Taida", "Epikurov vrt", "Ostrvo pingvina").
1928. - U dečijoj bolnici u Masačusetsu prvi put su na pacijentu obolelom od poliomielitisa primenjena "gvozdena pluća".
1934. - Jedanaestogodišnji Petar II Karađorđević proglašen je kraljem Jugoslavije, nakon što je 9. oktobra u atentatu u Marseju ubijen njegov otac kralj Aleksandar I. Vršenje kraljevske vlasti je u ime maloletnog kralja vršilo tročlano namesništvo. princ Pavle, dr Radenko Stanković i dr Ivo Perović. Prvi namesnik bio je Pavle Karađorđević.
1935. - Rođen je italijanski operski pevač Lučano Pavaroti. Karijeru svetske operske zvezde počeo je 1961. ulogom Roberta u operi "Boemi" Đakoma Pučinija.
1942. - U bici na pacifičkom ostrvu Gvadalkanal Amerikanci su u Drugom svetskom ratu porazili Japance i zaustavili njihovo nadiranje ka Australiji.
1948. - U gradu Kauliju (Cowley) u engleskoj oblasti Oksfordšajr (Oxfordshire), prvi primerak novog automobila pod imenom Morris Minor came je sišao sa trake. To je bio prethodnik Mini Morisa, Mini Ostona (Austin), Mini Kupera (Cooper) i današnjeg BMW-ovog Minija.
1960. - Tokom debate o kolonijalizmu u Generalnoj skupštini UN, ljutiti sovjetski lider Nikita Hruščov skinuo je cipelu i tresnuo njome o sto nekoliko puta.
1964. - U orbitu oko Zemlje lansiran je sovjetski vasionski brod "Vashod 1", prva svemirska letilica sa višečlanom posadom.
1968. - Predvođena pukovnikom Omarom Torihosom Ererom, Nacionalna garda Paname oborila je proameričkog predsednika Arnulfa Arijasa Madrida.
1968. - Afrička država Ekvatorijalna Gvineja stekla je nezavisnost posle 190 godina španske kolonijalne uprave.
1984. - Tokom godišnje konferencije Konzervativne partije u hotelu "Grand" u Brajtonu, u kojem je boravila Margaret Tačer, britanski premijer, eksplodirala je bomba koju su podmetnuli pripadnici IRE. Pet ljudi je poginulo, a 30 je ranjeno.
1990. - Ubice na motociklima u Kairu su ubili predsednika egipatskog parlamenta Rifata Mahdžuba i trojicu njegovih telohranitelja.
1992. - U Kairu je poginulo više od 550 ljudi u zemljotresu čiji je epicentar bio blizu velikih piramida u Gizi.
1996. - U 92. godini je umro francuski teniser Rene Lakost, poslednji od "četiri musketira" koji su dominirali svetskim tenisom dvadesetih godina 20. veka. Osnivač je čuvene kompanije za proizvodnju sportske opreme.
1999. - UN su simbolično proglasile za šestomilijarditog stanovnika Zemlje bebu rođenu u Sarajevu. Majci novorođenog dečaka uručena je srebrna medalja mira UN.
1999. - Vojnim udarom vlast u Pakistanu preuzeo je general Pervez Mušaraf.
2001. - U požaru je izgorela Saborna crkva u Nišu, jedna od najvrednijih u Srbiji. Građena je od 1856. do 1872, a projekat je izradio najpoznatiji srpski arhitekta 19. veka Andrej Damjanović.
2001. - Nobelova nagrada za mir dodeljena je Ujedinjenim nacijama i generalnom sekretaru Kofi Ananu.
2002. - U bombaškom napadu na restoran i diskoteku na indonežanskom ostrvu Bali, poginule su 202 osobe, uglavnom strani turisti. Sud u Indoneziji osudio je na smrt glavne organizatore napada, članove ekstremne islamske grupe Džema islamija, za koju se osnovano sumnja da je povezana sa Al-Kaidom.
2003. - U 90. godini umro je Patrik Dalzel-Džob, bivši poručnik Britanske kraljevske mornarice, za koga se veruje da je bio inspiracija za lik tajnog agenta Džemsa Bonda.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sre Okt 14, 2015 6:16 pm

Mahanje 14. OKTOBAR

-322. - p.n.e. - Najveći govornik staroga veka Demosten izvršio je samoubistvo ispivši otrov. Kao vođa antimakedonske stranke u Atini, proslavio se govorima protiv Filipa II Makedonskog (filipike). Njegovi govori, od kojih je sačuvano oko 40, smatraju se obrascem govorničke veštine.
1066. - Odigrala se bitka kod Hejstingsa (Hastings), u Engleskoj. To je bila najodlučnija bitka u normanskom osvajanju Ostrva, tj. Engleske, koje je bilo naseljeno saksonskim stanovništvom. Vojvoda Vilijam od Normandije, je svojom vojskom porazio anglo-saksonske trupe predvodjene engleskim kraljem Haroldom Drugim. Poslednji put u istoriji, Engleska je poražena od strane vojske u ovom istorijskom dogadjaju.
1322. - Vojska škotskog kralja Roberta I je u bici kod Bilanda teško porazila engleske trupe kralja Edvarda II (Edward). Taj poraz prisilio je Englesku da prizna nezavisnost Škotske.
1633. - Rodjen je engleski kralj Džejms (James) II, najmladji sin Čarlsa (Charles) I.
1644. - Rodjen je Vilijamm Pen (William Penn), engleski kvekerpo kome je nazvana američka savezna država Pensilvanija (Pennsylvania).
1806. - Napoleonove trupe pobedile su Pruse i Saksonce u bitkama kod Jene i Auerštata. U narednih šest nedelja Napoleon je pokorio Prusku.
1809. - Bečkim mirom Austrija je prinuđena da Trst, deo Hrvatske i Dalmacije preda Napoleonovoj Francuskoj, Galiciju Poljskoj i Rusiji, a distrikt In Bavarskoj.
1882. - Rođen je irski državnik Emon de Valera (Eamon), lider republikanskog pokreta "Šin fejn" (irski - Mi sami) od 1917. do 1926, predsednik Irske od 1959. do 1973. Kao premijer od 1937. do 1959. (sa dva kraća prekida) sporazumno je rešio neka sporna ekonomska, politička i vojna pitanja sa Velikom Britanijom. Bio je predsednik Lige naroda 1938-39.
1890. - Rođen je američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer (Dwight David Eisenhower), vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961, komandant NATO pakta od 1950. do 1952, kada je dao ostavku zbog predsedničkih izbora u SAD-u.
1894. - U Beogradu je na liniji Kalemegdan-Slavija pušten u saobraćaj prvi tramvaj na konjsku vuču.
1912. - U Milvokiju je nepoznato lice pucalo u predsednika SAD Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt). Debeli kaput i svežanj rukopisa u unutrašnjem džepu sprečili su da metak dođe do tela.
1913. - U najtežoj rudarskoj nesreći u Velikoj Britaniji, u rudniku uglja kod Glamorgena u Velsu poginulo je 439 rudara.
1928. - Rodjen je Rodžer Mur (Roger Moore), pozorišni i filmski glumac, poznat po glavnoj ulozi u nekoliko filmova, u liku Džejmsa Bonda, agenta 007.
1930. - Rođen je Žozef Dezire Mobutu (Joseph), poznat kao Mobutu Sese Seko, predsednik Zaira (Kongo) do maja 1997, kada je zbačen sa vlasti u pobuni koju je predvodio Loran Kabila (Laurent). Vladao je diktatorski od 1965, nakon okončanja petogodišnjeg građanskog rata u zemlji.
1933. - Nacistička Nemačka je napustila Ligu naroda i Konferenciju o razoružanju u Ženevi.
1939. - Više od 800 britanskih mornara je poginulo kada je, na početku Drugog svetskog rata, nemačka podmornica "U 47" uplovila u britansku ratnu luku i torpedima potopila brod "Rojal ouk".
1940. - Rodjen je popularni engleski pevač Klif Ričard (Cliff Richard).
1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu streljali oko 6.000 civila iz Kraljeva i okoline, zbog njihove podrške pokretu otpora.
1944. - U Dubrovniku je umro slikar Marko Murat, prvi pravi i dosledni plenerista u srpskom slikarstvu. Od 1894. bio je nastavnik crtanja u Beogradu i značajno je uticao na stvaranje "beogradske škole". Jedan je od osnivača umetničkog društva "Lada" (1904) i Umetničke zanatske škole u Beogradu (1905) ("Devojka iz Konavala", "Žena sa šeširom", "Šipanska luka", "Proleće u Šipanu").
1944. - Nemački feldmaršal Ervin Romel (Erwin Rommel), nazvan "pustinjska lisica" nakon spektakularnih pobeda njegovog Afričkog korpusa u Drugom svetskom ratu, izvršio je samoubistvo tabletom cijanida da bi izbegao hapšenje zbog umešanosti u zaveru protiv Hitlera.
1944. - Britanske i grčke snage oslobodile su Atinu koja je bila pod nemačkom okupacijom od aprila 1941.
1947. - Tokom probnog leta američkog vojnog aviona na mlazni pogon, kapetan Čarls Jeger (Charles Yeager) postao je prvi čovek koji je probio zvučni zid.
1964. - Nobelovu nagradu za mir dobio je američki borac za ljudska prava crnaca Martin Luter King (Luther).
1973. - U Tajlandu je vlada premijera Tanoma Kitikačorna (Thanom Kittikachorn) primorana da podnese ostavku pošto je armija odbacila njegov zahtev da silom uguši studentske demonstracije.
1977. - Umro je američki pevač i filmski glumac Hari Lilis "Bing" Krozbi (Harry Lillis, Crosby), zvezda holivudskog muzičkog filma, dobitnik Oskara za film "Idući svojim putem".
1988. - Egipćanin Nagib Mahfuz (Naguib Mahfouz) postao je prvi arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost.
1990. - Umro je Leonard Bernstajn (Bernstein), američki pijanist, dirigent i kompozitor čuvenog mjuzikla "Priča sa zapadne strane". Dirigovao je gotovo svim velikim američkim orkestrima, a od 1958. do 1969. vodio je Njujoršku filharmonijou (dve simfonije, opera "Nevolja na Tahitiju", balet "Slobodna mašta", muzika za film).
1994. - Nobelovu nagradu za mir podelili su premijer Izraela Jicak Rabin (Yitzhak), šef izraelske diplomatije Šimon Peres (Shimon) i vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat (Yasser).
1999. - Umro je bivši predsednik Tanzanije Džulijus Njerere (Julius, Nyerere), jedan od lidera Pokreta nesvrstanih, ključna ličnost u borbi za nezavisnost zemlje od Velike Britanije 1961, predsednik države od 1962. do 1985. kada se, kao jedan od prvih post-kolonijalnih afričkih lidera, dobrovoljno povukao sa vlasti. Na svahili jezik preveo je Šekspirova dela "Julije Cezar" i "Mletački trgovac".
2000. - Alija Izetbegović, poslednji ratni lider na prostoru bivše Jugoslavije, povukao se iz Predsedništva Bosne i Hercegovine. Zamenio ga je Halid Genjac.
2001. - U nigerijskom gradu Kano ubijeno je najmanje 200 anti-američkih demonstranata koji su dva dana palili crkve, džamije i radnje.
2003. - Umro je Moktar Uld Dada (Ould Daddah), prvi predsednik Mauritanije, koji je na vlasti bio od 1960. kada je ta zemlja dobila nezavisnost od Francuske.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Čet Okt 15, 2015 6:12 pm

Mahanje 15. oktobar

70. p. n. e. - Rođen je Vergilije Publije Maron, rimski pesnik. Napisao je "Bukolike" ("Eclogae" ili "Bucolica") - pastirske idilične pesme, spev o zemljoradnji i pčelama "Georgike" i junački ep "Eneida" o legendarnom Enejinom putovanju posle pada Troje i njegovom nastanjenju u Laciji.

1582. - Mnoge katoličke zemlje prihvatile su gregorijanski kalendar. Da bi kalendar doveo u sklad sa prirodom, papa Gregorije XIII je prema predlozima jedne komisije poznatih astronoma, izvršio reformu julijanskog kalendara i naredio da se iza četvrtka, 4. oktobra 1582, naredni dan računa kao 15. oktobar.

1791. - Rođen je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara i autor dela nacionalno-romantičarske egzaltacije, koji je nadimak dobio po mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića, vratio se 1831. u Srbiju i bio diplomatski agent za veze s Crnom Gorom, sekretar Ministarstva prosvete, istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija "Obilić", istorijski spisi "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore", zbirka narodnih pesama "Pjevanija crnogorska i hercegovačka".

1834. - Srpski knez Miloš Obrenović je ukazom o Velikoj školi u Kragujevcu naložio "popečitelju prosveštenija" da "novi i shodni poredak uvede, kako bi se u njoj i one nauke predavale koje se u prosveštenijim evropejskim carstvima i po školama, takozvanim gimnazijama, predaju". Tu gimnaziju pohađali su mnogi srpski pisci i umetnici - Radoje Domanović, Jovan Ilić, Svetozar Marković, Sreten Popović, Vojislav Ilić, Dobrica Milutinović.

1844. - Rođen je Fridrih Niče, nemački filozof, profesor klasične filologije. Osnovu njegovog filozofskog učenja predstavlja ideja o natčoveku. Dela su mu više pesničkog nego naučnog karaktera, a neko vreme je, naročito početkom 20. veka, uticao na književno stvaranje u većini evropskih zemalja. Dela: "Tako je govorio Zaratustra", "Ecce Homo", "Rođenje tragedije", "Volja za moć", "Ljudsko, suviše ljudsko"...

1881. - Objavljen je prvi američki ribolovački časopis - "American Angler".

1917. - U Francuskoj je pogubljena Mata Hari (pravo ime Margaretha Geertruida Zelle), igračica i kurtizana, poreklom Holanđanka, upamćena kao nemačka špijunka za vreme Prvog svetskog rata.

1928. - Vazdišni brod, balon 'Grof Cepelin' ('Graf Zeppelin') je prvi put prešao preko Atlantika.

1929. Rođen je Milorad Pavić, srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine do smrti. Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977-1979. bio je dekan. Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko–ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. U Narodnoj biblioteci Srbije se nalazi njegov legat koji je prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine.

1946. - Nemački SS ministra Herman Gering (Goering) osudjen na Nirnberškom procesu na smrt vešanjem za ratne zločine, izvršio je samoubistvo popivši otrov, cijankalijum, nekoliko sati pre izvršenja presude.
1962. - Osnovana je u Londonu medjunarodna organizacija Amnesty International.
1970. - U Melburnu, srušio se do tada najveći most u Australiji, West Gate Bridge, povukavši u smrt 33 ljudi.
1987. - Ostrvo Fidži (Fiji) je proglasilo republiku i nezavisnost od Velike Britanje, kojoj je pripadalo od 1874. godine.

1989. - Umro je srpski pisac Danilo Kiš, jedan od najvećih u srpskoj literaturi, u čijim je delima sažeta sva gorčina surovog 20. veka. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu. Bio je dramaturg pozorišta "Atelje 212" u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani "Psalam 44", "Mansarda", "Bašta, pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", pripovetke "Rani jadi", "Enciklopedija mrtvih", drama "Elektra 70", polemički spis "Čas anatomije".

1990. - Mihail Gorbačov je dobio Nobelovu nagradu za mir.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Danas u 8:51 am

Nazad na vrh Ići dole
 
Dogodilo se na današnji dan...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 6 od 13Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3 ... 5, 6, 7 ... 11, 12, 13  Sledeći
 Similar topics
-
» "Dogodilo se na današnji dan"
» Televizija danas
» Na današnji dan...
» Dnevni horoskop
» Na granicama realnosti vodimo razgovore moja psiha i ja

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
PANONSKA OAZA :: FORUMI :: DRUŠTVO :: ISTORIJA I GEOGRAFIJA-
Skoči na: