PrijemKalendarFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Zadnje teme
Naj bolji poslanici
Nina
 
Sirijus
 
Rin Tin Tin
 
anja_x
 
SAN-ANA
 
Beba
 
DONAU
 
grujica
 
vasko
 
JelaS
 
Decembar 2016
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 
KalendarKalendar
Statistike
Imamo 496 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je OglasnikAS

Naši korisnici su poslali ukupno 43837 članaka u 1221 teme
Ko je trenutno na forumu
Imamo 4 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 4 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 182 dana Čet Mar 17, 2011 1:57 pm

Share | 
 

 Dogodilo se na današnji dan...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5 ... 11, 12, 13  Sledeći
AutorPoruka
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pet Jul 17, 2015 2:08 pm

Mahanje 17. JUL

1453. - U bici kod Kastijona Francuzi su postigli odlučujuću pobedu nad Englezima, koja je dovela do okončanja Stogodišnjeg rata.
1762. - Ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon što je oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela njegova supruga Katarina II (Velika), koja je kasnije postala jedan od najčuvenijih ruskih vladara.
1790. - Umro je škotski ekonomista Adam Smit (Smith), uz Dejvida Rikarda (David Ricardo), najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije. Postavio je osnove radne teorije vrednosti. ("Bogatstvo naroda", "Teorija moralnih osećanja").
1890. - Sesil Roudž (Cecil Rhodes), po kojem je Rodezija dobila naziv, postao je premijer Kapske kolonije u Južnoj Africi.
1912. - Umro je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare (Jules Henri Poincare). Razvio je teoriju automorfnih funkcija i istraživao diferencijalne jednačine, a posebno su značajni njegovi radovi na području topologije i njegova interpretacija geometrije Lobačevskog. Objavio je oko 500 naučnih radova.
1917. - Britanska kraljevska kuća promenila je svoje ime Saks-Koburg-Gota (Saxe-Coburg-Gotha) u Vindzor (Windsor) zbog antinemačkog raspoloženja u Britaniji tokom Prvog svetskog rata.
1928. - Umro je srpski geolog i paleontolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, prvi ministar privrede u Srbiji (1904-05). Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je sa geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo.
1945. - U Potsdamu je počela konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Na skupu koji je okončan 2. avgusta predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu - SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil (Churchill), kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli (Clement Atlee), doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
1946. - U Beogradu je pogubljen Dragoljub Draža Mihailović, general kraljevske jugoslovenske vojske i vođa četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu.
1959. - Umrla je čuvena američka džez i bluz pevačica Bili Holidej (Billie Holiday).
1968. - U Iraku je oborena vlada Abdula Arefa, a na vlast je došlo desno krilo BAAS partije. Predsednik republike, a kasnije i vlade postao je general Ahmed Hasan al-Bakr (Hassan).
1969. - U Španiji, general Fransisko Franko imenovao je za svog naslednika princa Huana Karlosa (Juan Carlos), koji je preuzeo vođstvo države 22. novembra 1975, dva dana nakon diktatorove smrti.
1973. - U Avganistanu je proglašena republika nakon vojnog udara kojim je prekinuta četrdesetogodišnja vladavina kralja Mohameda Zahir Šaha (Mohammed, Shah). Predsednik je postao bivši premijer Sardar Muhamad Daud Kan (Muhammad Daoud Khan).
1975. - Američki i sovjetski vasionski brodovi "Sojuz 19" i "Apolo 18" spojili su se u Zemljinoj orbiti. Komandanti letilica, Aleksej Leonov i Tom Staford (Stafford), razmenili su čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.
1979. - Diktator Nikaragve Anastasio Somoza Debajle (Somoza Debayle) dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski sandinistički pokret Danijela Ortege Saavedre (Daniel).
1981. - Više od 100 ljudi je poginulo, a 550 ranjeno kada su izraelski avioni bombardovali palestinska područja Bejruta.
1984. - Lansiran je sovjetski svemirski brod "Sojuz T12", a član posade Svetlana Savickaja postala je prva žena koja je "prošetala" svemirskim prostorom izvan letelice.
1994. - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio četvrtu šampionsku titulu.
1995. - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo (Juan, Fangio), petostruki svetski šampion u "Formuli-1".
1996. - Američki putnički avion "Boing 747" na liniji Njujork-Pariz ekplodirao je iznad Atlantskog okeana, nakon što je poleteo sa aerodroma "Kenedi". Poginulo je svih 230 putnika i članova posade.
1998. - Posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova i članova njegove porodice, preneti iz Jekaterinburga 80 godina nakon ubistva, sahranjeni su u Sankt Peterburgu. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Rusije Boris Jeljcin.
1998. - Džinovski talasi izazvani snažnim zemljotresom na dnu Pacifika odneli su šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje. Poginulo je oko 2.000 ljudi.
1998. - Na konferenciji UN u Rimu, predstavnici 120 zemalja usvojili su statut kojim je uspostavljan prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine. SAD su odbile da se priključe tom sudu. Do marta 2003. sporazum je ratifikovalo 89 zemalja.
2000. - Bašar el-Asad postao je predsednik Sirije, obećavši prilikom inauguracije da će nastaviti nepopustljivu politiku prema Izraelu kakvu je vodio njegov otac Hafez el-Asad, koji je umro 10. juna.
2001. - Na osnovu odluke vlade SRJ, princ Aleksandar Karađorđević i članovi njegove porodice uselili su se u kraljevsku rezidenciju u Beogradu koja je jugoslovenskoj kraljevskoj porodici oduzeta posle Drugog svetskog rata.
2001. - Nakon završetka sukoba na Kosovu i prestanka vazdušnih napada NATO-a na SRJ, istražitelji Međunarodnog suda za ratne zločine iz Haga pronašli su, prema izjavi portparola tužilaštva suda Florens Artman (Florence Hartmann), tokom 1999. i 2000. godine 876 grobnica na Kosovu i ekshumirali 4.392 žrtve od kojih je 2.099 identifikovano.
2002. - Umro je Jozef (Joseph) Luns (90) komandant Zapadne alijanse sa najdužim stažom na toj funkciji. Luns, bivši ministar inostranih poslova Holandije, imenovan je za generalnog sekretara NATO u oktobru 1971, za vreme hladnog rata. Tu dužnost napustio je 1984. godine.
2003. - U Americi je umrla "kraljica salse", pevačica kubanskog porekla Selija Kruz (79). Kubu je napustila uoči dolaska Fidela Kastra na vlast i nastanila se u SAD, a povratak na karipsko ostrvo joj nikad nije dozvoljen. Odigrala je ključnu ulogu u promovisanju kubanske muzike, snimila 70 albuma i pet puta dobila nagradu Gremi, najznačajnije američko priznanje za muziku.
2004. - Grčke vlasti uhapsile su u Solunu Dejana Milenkovića Bagzija, osumnjičenog za saučesništvo u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića. Nekoliko meseci kasnije Bagzi je izručen vlastima u Srbiji, gde je dobio status zaštićenog svedoka.
2005. - Specijalni tribunal u Iraku podigao je prvu optužnicu protiv bivšeg predsednika te zemlje Sadama Huseina za zločine počinjene tokom njegove 35-godišnje vladavine.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sub Jul 18, 2015 2:09 pm

Mahanje 18. jul

64. - Dve trećine Rima izgorelo je u požaru. Car Neronoptužio je hrišćane da su podmetnuli požar i prognao ih iz Rima.
1290. - Kralj Edvard I proterao je Jevreje iz Engleske.
1536. - Engleski parlament doneo je odluku o nepriznavanju papskevlasti u Engleskoj. Engleskom je tada vladao Henri VIII.
1610. - Umro je italijanski slikar Mikelanđelo Merizi da Karavađo, koji je već u ranoj fazi prekinuo sa manirizmom i naturalističkim realizmom slikao likove iz svakodnevnog života, koristeći svetlost kao glavni elemenat kompozicije.
1635. - Rođen je engleski fizičar Robert Huk (Hooke). Usavršio je mikroskop i eksperimentalno dokazao da se centar težišta Zemlje i Meseca kreće oko Sunca u elipsi. Formulisao je osnovni zakon teorije elastičnosti ("Hukov zakon").
1721. - Umro je francuski barokni slikar Žan Antoan Vato (Jean Antoine Watteau), dominantna ličnost francuskog slikarstva početkom 18. veka ("Polazak na Kiteru", "Parisov sud").
1811. - Rođen je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri , jedan od najznačajnijih satiričara 19. veka ("Vašar taštine").
1870. - Prvi vatikanski koncil proglasio je dogmu o papinoj nepogrešivosti (infalibilitet) o pitanju vere i morala svih vernika.
1872. - Umro je meksički državnik i nacionalni heroj Benito Pablo Huarez (Juarez). Kao predsednik Meksika (tri puta, 1858, 1867, 1871) odvojio je crkvu od države i sproveo niz reformi kojima je smanjio moć crkve i vojske.
1887. - Rođen je norveški oficir Vidkun Kvisling ,premijer marionetske pronacističke vlade u Drugom svetskom ratu (1942-45). Po završetku rata osuđen je na smrt i streljan, a njegovo ime postalo je simbol nacionalne izdaje.
1918. - Rođen je južnoafrički političar Nelson Mandela, lider Afričkog nacionalnog kongresa i borac protiv aparthejda. Nakon 28 godina provedenih u zatvoru, postao je 1994. prvi crnac predsednik Južne Afrike.
1921. - Rođen je američki astronaut Džon Glen (John Glenn),prvi Amerikanac koji je 1962. obleteo Zemlju u kosmičkom brodu "Merkjuri-Atlas 6".
1925. - Budući nacistički lider Nemačke Adolf Hitler je objavioprvi tom svog ličnog manifesta "Majn kampf".
1933. - Rođen je Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, predvodnik poststaljinističke generacije ruskih pesnika ("Padaju beli snegovi", "Obećanje", "Hidrocentrala u Bratsku", "Autobiografija").
1936. - Pobunom u Melilji, u španskom Maroku, protiv vlade Narodnog fronta premijera Manuela Asanje (Azana), počeo je građanski rat u Španiji.
1942. - Nemci su, u Drugom svetskom ratu, uz pomoć domobrana,nakon više od mesec dana borbi pobedili partizanske snage na planini Kozari, u severozapadnoj Bosni. Spaljena su sela, a oko 50.000 ljudi odvedeno je u logore.
1942. - SAD su u Drugom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji.
1971. - Šest emirata u Persijskom zalivu - Abu Dabi, Dubai,Šardža, Adžman, Um-al-Kajvajn i Fudžajra - sklopilo je sporazum o osnivanju federacije Ujedinjeni Arapski Emirati. Sporazum je stupio na snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. federaciji se priključio i Ras-al-Kajma.
1972. - Egipat je zatražio od SSSR-a da povuče svih 20.000 vojnih savetnika, optuživši Moskvu da nije poslala obećano oružje.
1991. - Predsedništvo SFRJ u Beogradu donelo je odluku opovlačenju Jugoslovenske narodne armije iz Slovenije, nakon što je ta jugoslovenska republika 25. juna proglasila samostalnost.
1992. - Ratni brodovi NATO-a uplovili su u Jadransko more radi kontrole sprovođenja sankcija UN protiv SR Jugoslavije, u prvoj takvoj operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata.
1994. - U eksploziji podmetnute bombe u centru jevrejske zajedniceu Buenos Ajresu poginulo je 96 ljudi.
2001. - Skupština Srbije usvojila je zakone o radio-difuziji, oborbi protiv organizovanog kriminala i mafije, kao i zakon kojim se Resor državne bezbednosti (RDB) MUP-a Srbije transformiše u samostalnu Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA).
2002. - A.J.P. Abdul Kalam, etnički Tamil, postao je 12. po redupredsednik Indije i treći je Musliman izabran na tu visoku državnu funkciju. Kalam je naučnik i tvorac indijskog nuklearnog programa.
2003. - Britanska policija pronašla je telo naučnika Dejvida Kelija, stručnjaka za naoružanje u Ministarstvu odbrane, koji je bio glavni izvor britanskog Bi-Bi-Sija za tvrdnju o navodnom vladinom falsifikovanju podataka o iračkom oružju za masovno uništenje. Prema izveštaju policije Keli je izvršio samoubistvo.
2005. - Umro je general Vilijam Vestmorlend (William Westmoreland), komandant američkih vojnih operacija u Vijetnamu.
2005. - Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO)Milorad Ulemek, zvani Legija i još trojica pripadnika JSO osuđeni su na po 40 godina zatvora zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i pokušaj ubistva lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi. Maksimalne kazne zatvora potvrdio je Vrhovni sud Srbije 28. juna 2006.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Ned Jul 19, 2015 6:29 pm

Mahanje 19. jul

1427. - Umro je Stefan Lazarević, srpski knez (1389-1402), sin kneza Lazara i kneginje Milice, vazal turskog sultana Bajazita I do 1402. godine, kada se povukao u Carigrad gde je od vizantijskog cara Jovana II Paleologa dobio titulu despota. Posle poraza Bajazita I kod Angore od Mongola, sklopio je sporazum sa ugarskim carem Žigmundom I od kojeg je 1403. dobio Mačvu i Beograd, koji je proglasio prestonicom, a 1421. je nasledio Zetu. Bavio se prevođenjem s grčkog, napisao je poslanicu "Slovo ljubve". Njegova je zadužbina manastir Manasija.
1545. - Brod "Meri Rouz", ponos ratne flote engleskog kralja Henrija VIII (Henry), potonuo je u kanalu Solent između obale južne Engleske i ostrva Vajt. Život je izgubilo više od 700 ljudi.
1553. - Marija Tjudor proglašena je za kraljicu Engleske. Udajom za španskog princa Filipa približila se Vatikanu i progonila protestante, zbog čega je nazvana Marija Krvava i Marija Katolička. Tokom njene vladavine, Engleska je izgubila Kale (1558), svoje poslednje uporište u Francuskoj.
1814. - Rođen je Semjuel Kolt (Samuel Colt), koji je napravio revolver nazvan po njegovom prezimenu.
1834. - Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega (Hilaire Germain, Degas), koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtača najbolje je iskazao slikajući telo u pokretu ("Balerina", "Kupačica", "Pralja").
1870. - Francuski car Napoleon III objavio je rat Pruskoj, koji je imao teške posledice po francusko Drugo carstvo. Francuska vojska pretrpela je težak poraz u bici kod Sedana (2. septembra), car je zarobljen, a u Parizu je proglašena republika.
1877. - Održan je prvi teniski turnir u Vimbldonu. Pobedio je engleski teniser Spenser Gor (Spencer Gore).
1883. - Na brdu Stražilovo iznad Sremskih Karlovaca sahranjeni su posmrtni ostaci srpskog pesnika Branka Radičevića, nakon što su, 30 godina posle njegove smrti, preneti iz Beča.
1893. - Rođen je ruski pisac Vladimir Majakovski, utemeljivač ruskog futurizma i vodeći pesnik u vreme Oktobarske revolucije i ranom sovjetskom periodu ("Pesme o revoluciji", "Oblak u pantalonama", "Rat i svet", "Lenjin").
1900. - Otvorena je pariska podžemna železnica (metro).
1936. - Umro je srpski geolog i političar Jovan Žujović, osnivač geološke nauke u Srbiji. Napravio je prvu preglednu geološku kartu Srbije i napisao mnogobrojne radove iz geologije, paleontologije i antropologije.
1937. - U Beogradu je došlo do sukoba policije i demonstranata ("krvava litija") koji su protestovali zbog podnošenja skupštini na ratifikaciju konkordata između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije. Konkordat je potpisan u julu 1935, ali zbog otpora javnog mnjenja nije stupio na snagu.
1941. - Britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Churchill) počeo je kampanju pod nazivom "V for Victory" u Drugom svetskom ratu.
1947. - Ubijeni su burmanski premijer Aung San i šest ministara. Atentat su izvršili politički protivnici tokom zasedanja vlade.
1956. - Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta - Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru (Javaharlal) i Gamal Abdel Naser (Nasser), potpisali su Brionsku deklaraciju o zajedničkj protiv blokovskoj politici, što je označilo početak stvaranja Pokreta nesvrstanih zemalja.
1965. - Umro je korejski državnik Singman Ri (Syngman Rhee), prvi predsednik Južne Koreje 1948. Sa vlasti se povukao 1960. pod pritiskom studentskih protesta zbog izbornih prevara.
1974. - Španski diktator Fransisko Franko (Francisco Franco) zbog bolesti je privremeno predao vlast princu Huanu Karlosu (Juan Carlos), koji je 1975, posle Frankove smrti, postao kralj Španije.
1980. - U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre, koje je bojkotovalo više od 40 zemalja zbog sovjetske invazije na Avganistan.
1989. - Poljska Narodna skupština izabrala je generala Vojćeha Jaruzelskog za predsednika Poljske.
1992. - U eksploziji automobila-bombe u Palermu ubijen je Paolo Borselino (Borsellino), vodeći italijanski sudija u borbi protiv mafije.
1994. - Narodna Skupština Republike Srpske odbila je Plan teritorijalnog razgraničenja u Bosni koji je početkom meseca Kontakt grupa ponudila zaraćenim stranama. SR Jugoslavija, od koje se očekivalo da utiče na bosanske Srbe da prihvate predloženi plan, kažnjena je poostravanjem međunarodnih sankcija, a u Bosni je nastavljen rat.
1996. - Na zahtev međunarodnih predstavnika u posleratnoj Bosni predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić podneo je ostavku na sve javne funkcije.
2000. - Rusija je predstavila svetskom tržištu novo protivtenkovsko oruzje montirano na prikolici kros-kantri motocikla.
2005. - Liban je dobio prvu vladu, nakon povlačenja sirijskih trupa iz te zemlje, posle 29 godina. U sastav novog kabineta prvi put su ušli članovi šiitske grupe Hezbolah, koju SAD smatraju terorističkom organizacijom.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pon Jul 20, 2015 5:43 pm

Mahanje 20. jul

1304. - Rođen je italijanski pisac Frančesko Petrarka (Francesco Petrarca). Smatra se poslednjim pesnikom srednjeg veka i prvim individualistom u evropskoj poeziji. U svoje vreme bio je poznat i cenjen po latinskim delima, istorijskim, filozofskim i polemičkim spisima, a u svetsku književnost je ušao zbirkom soneta "Kanconijer" posvećenih Lauri.
1402. - Mongolski kan Tamerlan u bici kod Angore (sada Ankara) pobedio je tursku vojsku i zarobio sultana Bajazita I, koji je 1403. umro u ropstvu.
1654. - Potpisan je anglo-portugalski sporazum kojim su počeli dugogodišnji saveznički odnosi Engleske i Portugala.
1847. - Rođen je nemački postimpresionistički slikar Maks Liberman (Max Liebermann). Kao pobornik novih ideja, osnovao je 1898. berlinsku secesiju, pokret koji je na prekretnici 19. i 20. veka u evropskim metropolama okupljao protivnike umetničkom akademizmu.
1855. - Rođen je vojvoda Živojin Mišić, jedan od najvećih srpskih vojskovođa. Učesnik je ratova 1876-78 i 1885, a u Prvom svetskom ratu komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom. Napisao je nekoliko vojnih rasprava, od kojih je najpoznatije delo "Strategija".
1866. - U austrijsko-pruskom ratu, u kojem je Italija bila na strani Pruske, Austrijanci su kod ostrva Visa potpuno razorili italijansku flotu, a poginulo je više od 1.100 ljudi.
1890. - Rođen je grčki kralj Đorđe II, koji je stupio na presto 1922, a već 1923. zbačen. Vratio se 1935, a nakon nemačkog napada u Drugom svetskom ratu (6. aprila 1941) zajedno sa vladom povukao se u emigraciju, odakle se vratio 1946.
1917. - Potpisana je Krfska deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju su potpisali srpski premijer Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić.
1919. - Rođen je novozelanđanski planinar Edmund Persival Hilari (Percival Hillary), koji je 1953, zajedno sa Šerpom Tensingom Norgejom, prvi osvojio Mont Everest (8848), najviši planinski vrh na svetu.
1923. - Ubijen je meksički revolucionar, vođa seljačke revolucije 1910, Fransisko Pančo Vilja (Francisco Panćo Villa).
1937. - Umro je italijanski inženjer Đuljelmo Markoni (Guglielmo Marconi), jedan od osnivača bežične telegrafije. Prvi je uspeo da pošalje radio-signal preko Atlantika (1901). Za radove na bežičnoj telegrafiji podelio je 1909. sa Karlom Ferdinandom Braunom Nobelovu nagradu za fiziku.
1944. - Nemački pukovnik Klaus Šenk, grof fon Štaufenberg (Claus Shenk, von Stauffenberg), pokušao je atentat na nacističkog lidera Adolfa Hitlera podmetanjem bombe pod njegov sto u bunkeru "Vučja jama" kod Berlina. Hitler je lakše ranjen, a zaverenici su pogubljeni.
1945. - Umro je francuski pisac Pol Valeri (Paul Valery), "klasik simbolizma", koji se smatra najelitnijim predstavnikom francuskog duha u periodu između dva svetska rata. Bio je član Francuske akademije i predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju pri Društvu naroda u Ženevi ("Mlada Parka", "Mornarsko groblje", "Pogledi na savremeni svet").
1951. - U jerusalimskoj džamiji Al Aksa ubijen je jordanski kralj Abdulah (Abdullah). Kralj Jordana postao je 1946.
1954. - U Ženevi je sklopljen sporazum o primirju u Indokini, kojim je završen rat protiv francuske kolonijalne uprave u tom delu sveta.
1969. - Američki kosmonaut Nil Armstrong (Neil) postao je prvi čovek koji je stupio na Mesec. Armstrong je boravio na Mesecu dva sata i 21 minut, posle čega se vratio na svemirski brod "Apolo-11".
1974. - Turske snage izvršile su desant na Kipar, zauzele luku Kireniju i krenule prema Nikoziji.
1976. - Američki kosmički brod bez ljudske posade "Viking 1" spustio se posle 11 meseci leta na Mars i počeo da šalje na Zemlju jasne snimke te planete.
1982. - U eksplozijama bombi koje su postavili pripadnici Irske republikanske armije (IRA) u Hajd parku i Ridžents parku u centru Londona poginulo je 10 britanskih vojnika.
1988. - Južna Afrika, Angola i Kuba prihvatile su sporazum o povlačenju stranih trupa iz Angole i o priznavanju nezavisnosti Jugozapadne Afrike (Namibija).
1994. - Šef izraelske diplomatije Šimon Peres (Shimon) doputovao je u posetu Jordanu. To je bio najviši izraelski funkcioner koji je do tada posetio Jordan.
1996. - Pobunjenici iz plemena Hutu napali su izbeglički logor suparničkog plemena Tutsi u Burundiju i pobili oko 320 ljudi, mahom žena i dece.
2000. - Nakon devet dana pregovora završen je bliskoistočni mirovni samit u Kemp Dejvidu. Rešenje za višedecinijski sukob nije pronađeno, a sukobi između Izraela i Palestinaca su nastavljeni.
2000. - Korzikanski nacionalisti prihvatili su, nakon pregovora u Parizu, ponudu francuske vlade o autonomiji ostrva. Time su okončane 20-godišnje tenzije između separatista i vlasti.
2001. - Posle 20 godina pauze, iz Bagdada je krenuo prvi putnički voz ka Turskoj, koji je narednog dana stigao u Gaziantep.
2001. - Nemački lideri su polaganjem venaca zvanično odali poštu oficirima za neuspeli atentat na Adolfa Hitlera pre 57 godina.
2002. - U Dubrovniku je nakon 13 godina pauze otvorena izložba poznatog crnogorskog slikara Vojislava Stanića.
2005. - Umro je Čarls Čibiti (Charles Ćibitty) poslednji Komanči "šifrant" iz drugog svetskog rata. Bio jedan od 14 pripadnika plemena Komanči koji je radio-poruke prevodio na njihov maternji jezik tokom "Dana D" - iskrcavanja na Normandiju 1944. godine.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Uto Jul 21, 2015 6:20 pm

Mahanje 21. jul

976. - Osnovana je austrijska kneževska loza Babenberga koja je vladala Austrijom do 1246. Njihov porodični arhiv postao je osnovni fond današnjeg Državnog arhiva u Beču.
1542. - Papa Pavle III formirao je inkviziciju - kongregaciju kardinala sa ovlašćenjima da progone jeretike, kako bi pojačao borbu protiv protestantizma.
1718. - Zaključen je Požarevački mir između Turske, Austrije i Mletačke Republike, nakon turskog poraza u ratu 1714-18. Tim mirom Turska je prepustila Austriji severnu Srbiju, južno od Save, Banat i deo Srema.
1773. - Papa Klement XIV izdao je papsku bulu "Dominus ac Redemptor" kojom je raspustio jezuitski red..
1774. - Sklopljen je Kučuk-Kajnardžijski mir kojim je okončan rat Rusije i Turske 1768-74, u kojem je turska vojska doživela niz poraza.
1774. - Sklopljen je Kučuk-Kajnardžijski mir kojim je okončan rat Rusije i Turske 1768-74, u kojem je turska vojska doživela niz poraza.
1798. - Napoleon Bonaparta je, nakon pobede u bici kod piramida, zavladao Egiptom.
1816. - Rođen je osnivač britanske novinske agencije Rojter Paul Julijus fon Rojter (Julius von Reuter).
1820. - Danski fizičar Hans Kristijan Ersted (Christian Oersted) predstavio je svoje otkriće - elektromagnetizam.
1884. - Rođen je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, član Srpske akademije nauka i umetnosti, osnivač katedre za fiziologiju (1910). Pariska Akademija nauka dodelila mu je 1946. nagradu za rad u oblasti fiziologije (Prix Montyon).
1897. - Princ od Velsa (Wales) otvorio je Tejt galeriju u Londonu.
1899. - Rođen je američki pisac Ernest Miler Hemingvej (Miller Hemingway), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. Poznat je po svojim izuzetnim romanima i novelama, ali i po uzbudljivom životu, koji je 2. jula 1961. okončan samoubistvom ("Za kim zvona zvone", "Sunce se ponovo rađa", "Starac i more").
1904. - Završena je gradnja Tranšibirske železnice od Moskve do Nahotke kod Vladivostoka (9.300 kilometara). Železnica se gradila 13 godina.
1921. - U Delnicama je ubijen ministar unutrašnjih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Milorad Drašković. Atentat je, u znak protesta zbog donošenja Obznane, zakona kojim je zabranjen rad komunističkoj i drugim levičarskim partijama, izvršio Alija Alijagić, pripadnik levičarske organizacije "Crvena pravda".
1940. - U baltičkim državama Litvaniji, Letoniji i Estoniji uspostavljena je sovjetska vlast.
1960. - Sirimavo Bandaranaike postala je premijer Cejlona (Shri Lanka), kao prva žena u svetu koja je došla na čelo vlade. Ona je na to mesto došla nakon ubistva njenog muža Solomona.
1967. - Pod točkovima voza poginuo je Albert Džon Lutuli (John Luthuli), južnoafrički političar, borac protiv aparthejda. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1960.
1973. - Uprkos protestima svetskog javnog mnjenja, Francuska je počela seriju nuklearnih proba na atolu Muroroa u južnom Pacifiku.
1974. - Grčka je prihvatila rezoluciju UN o prekidu vatre na Kipru, jedan dan nakon turske invazije. Narednog dana istu rezoluciju prihvatila je i Turska.
1983. - U Poljskoj je ukinuto ratno stanje, uvedeno u decembru 1981.
1985. - Umro je Zoran Radmilović, jedan od najvećih glumaca u bivšoj SFRJ. Legenda za života, upamćen je po nizu briljantnih uloga poput kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u "Galebu", Laze Kostića u "Santa Maria della Salute".
1985. - Umro je Aleksandar Vučo, jedna od najžnačajnijih ličnosti srpske i jugoslovenske književnosti u 20. veku. Pesnik, romanopisac i aktivni učesnik nadrealističkog pokreta, smatra se i rodonačelnikom moderne poezije za decu ("Gluho doba", "Poziv na maštanje", "Mastodonti", "Ako se još jednom setim").
1993. - U poplavama i klizištima, prouzrokovanim jednomesečnim kišama, u Indiji, Bangladešu i Nepalu poginulo je oko 1.000 ljudi, a više miliona je prinuđeno da napusti svoje domove.
1994. - Ruski pisac Aleksandar Isajevič Solženjicin stigao je u Moskvu, nakon dvomesečnog putovanja po Rusiji, iz koje je pre 20 godina otišao u egzil.
1995. - Predstavnici 16 zemalja na Međunarodnoj konferenciji o Bosni u Londonu upozorili su bosanske Srbe da će, ako napadnu "zaštićenu zonu" UN Goražde, biti suočeni sa "odlučnim uzvraćanjem koje uključuje i upotrebu vazdušne sile".
1998. - Umro je američki kosmonaut Alen Šepard (Alan Shepard), prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos (1961) i jedini čovek koji je igrao golf na Mesecu.
2000. - Umro je jugoslovenski kompozitor Stanojlo Rajičić, član Srpske akademije nauka i umetnosti i direktor Muzikološkog instituta SANU (1958-63) (opere "Simonida", "Karađorđe", balet "Pod zemljom", šest simfonija, ciklusi pesama).
2003. - UNICEF je saopštio da je više od 1.000 dece u Iraku ubijeno ili povređeno od zaostalih i neeksplodiranih mina.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sre Jul 22, 2015 5:27 pm

Mahanje 22. jul

-356. - p.n.e - Rođen je makedonski kralj Aleksandar III Veliki, legendarni vojskovođa koji je za kratko vreme svoje vladavine (336-323 p.n.e) uspeo da razori hiljadugodišnja carstva, gradeći nove mermerne gradove i stvarajući novu civilizaciju. Vekovima je inspirisao likovne umetnike i pesnike.
1456. - Hrišćanska vojska pod komandom ugarskog vojskovođe Janoša Hunjadija pobedila je turske snage koje su opkolile Beograd. U srpskim narodnim pesmama Hunjadi, koji je u toku borbi umro u Zemunu, spominje se kao Sibinjanin Janko.
1739. - Turska vojska je u bici kod Grocke pobedila Austrijance i primorala ih da napuste Srbiju i Beograd. Beogradskim mirom od 18. septembra Beograd i teritorije severno od Zapadne Morave su posle 21 godine ponovo pripali Otomanskom carstvu.
1784. - Rođen je nemački astronom i matematičar Fridrih Vilhelm Besel, koji je izračunao putanju Halejeve komete.
1812. - U bici kod Salamanke, u Španiji, Britanci su pod komandom vojvode od Velingtona porazili Napoleonovu vojsku kojom je komandovao maršal Ogist Marmon.
1832. - U Beču je umro Napoleon II, vojvoda od Rajhštada, sin Napoleona I Bonaparte i Marije Lujze, unuk habsburškog cara. Nesuđeni car, naslednik najmoćnijeg vladara u Evropi, umro je u carskom dvorcu Šenbrun, u kojem je 22 godine ranije boravio Napoleon kao pobednik nad habsburškim Bečom.
1852. - U Veneciji je umro francuski vojskovođa Ogist Marmon. Kao vojvoda od Raguze (1807), proglasio je 31. januara 1808. aneksiju Dubrovačke republike, a od 1809. do 1811. bio je generalni guverner Ilirskih provincija.
1888. - Rođen je američki mikrobiolog poreklom iz Ukrajine Selman Ejbraham Vaksman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1952. za pronalazak streptomicina.
1898. - Rođen je američki vajar Aleksander Sterling Kalder, autor apstraktnih prostornih konstrukcija od metalnih elemenata povezanih žicama, koje je pomoću malih motora učinio pokretnim, pa su dobile naziv "mobili". Njegov "mobil" ogromnih razmera postavljen je 1958. ispred palate UNESKO-a u Parizu.
1933. - Američki pilot Vili Post prvi je sam obleteo Zemlju. Let je trajao sedam dana, 18 časova i 49 minuta.
1934. - Američkog pljačkaša banaka i ubicu, "državnog neprijatelja broj jedan" Džona Dilindžera, u Čikagu su, nakon 13 meseci potere, ubili agenti Federalnog istražnog biroa (FBI).
1943. - Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele italijanski grad Palermo, na ostrvu Sicilija.
1944. - U Lublinu je u Drugom svetskom ratu grupa poljskih političara, poslata iz SSSR-a, formirala Komitet narodnog oslobođenja, koji je Moskva priznala kao privremenu poljsku vladu nasuprot izbegličkoj vladi u Londonu.
1969. - U Španiji je General Franko imenovao Princa Huana Karlosa (Juan Carlos) kao budućeg kralja Španije.
1972. - Sovjetska kosmička sonda "Venera 8" spustila se na površinu Venere s koje je deset minuta, pre nego što su izgoreli instrumenti, emitovala podatke.
1981. - Turski terorista Mehmet Ali Agdža osuđen je na doživotnu robiju zbog pokušaja atentata na papu Jovana Pavla II 13. maja. Nakon 20 godina pušten je iz zatvora i u junu 2000. predat je Turskoj.
1988. - U ekploziji automobila-bombe u blizini sirijske vojne baze u zapadnom Bejrutu poginulo je sedam, a ranjeno 48 ljudi.
1991. - Predsedništvo SFRJ izdalo je naredbu o razoružavanju i demobilizaciji svih ilegalnih vojnih formacija u Hrvatskoj.
1992. - Najveći kolumbijski krijumčar droge Pablo Eskobar pobegao je iz zatvora.
1994. - Pozivajući se na ekonomsku krizu, predsednik Rafael Kaldera suspendovao je ustavna prava u Venecueli.
1996. - Ispuštanjem paketa sa hranom iz aviona, UN su počele humanitarnu pomoć za oko 700.000 ljudi u južnom Sudanu, kojima je zapretila smrt od gladi.
1997. - Italijanski sud osudio je nacističkog SS oficira Eriha Pribkea na pet godina zatvora za zločine počinjene u Italiji za vreme Drugog svetskog rata.
2001. - Počele su pripreme profesionalnih ronilaca za izvlačenje nuklearne podmornice Kursk, koja je u avgustu 2000, tokom vežbi u Barencovom moru, potonula na dubinu od 107 metara, a svih 118 članova posade je poginulo.
2001. - Umro je Indro Montaneli (92), doajen italijanskog novinarstva i osnivač dnevnog lista "Il Đornale Nuovo", koji danas izlazi pod imenom "Il Đornale". Postao je poznat kao ratni izveštač iz Finske tokom Drugog svetskog rata.
2003. - U napadu američkih snaga na jednu rezidenciju iračkog predsednika Sadama Huseina u Mosulu poginula su dvojica njegovih sinova, Udaj i Kusaj.
2004. - U 76. godini umro je američki kompozitor Džeri Goldsmit, autor muzike za mnoge klasične filmove ("Paton", "Osmi putnik", "Velika pljačka voza", "Momci iz Brazila", "Totalni opoziv") i popularne TV serije ("Doktor Kilder", "Zvezdane staze").
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Čet Jul 23, 2015 7:23 pm

Mahanje 23. JUL

1757. - Umro je italijanski kompozitor Domeniko Skarlati (Domenico Scarlatti), virtuoz na čembalu. Komponovao je 555 sonata za čembalo koristeći novu tehniku kojom je postizao briljantne efekte.
1759. - Rusi su u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom generala Petra Semjonoviča Saltikova, potukli prusku armiju u bici kod Kaja, na istoku Nemačke.
1828. - Vilijem Bart (William Burt) iz Mičigena, SAD, patentirao je "tipografer" koji se smatra prvom pisaćom mašinom.
1840. - Britanski parlament doneo je zakon o ujedinjenju Gornje Kanade, sa pretežno engleskim stanovništvom, i Donje, sa pretežno francuskim stanovništvom (Kvebek), u jednu političko-upravnu celinu sa zajedničkim parlamentom.
1875. - Umro je američki pronalazač Ajzak Merit Singer (Isaac Merritt), koji je 1851. usavršio prvu šivaću mašinu koja je ušla u široku upotrebu.
1885. - Umro je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant (Ulysses), vrhovni komandant armije Severa u građanskom ratu (1861-65) i predsednik SAD (1869-77).
1892. - Rođen je Haile Selasije I (Selassie), etiopski car od 1930. Iz zemlje je izbegao 1936, nakon italijanske okupacije, vratio se 1941. i vladao do 1974, kad je zbačen državnim udarom.
1914. - Austro-Ugarska je uputila ultimatum Srbiji da sprovede istragu povodom atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna u Sarajevu, zahtevajući da u istrazi učestvuju i austrougarski policajci. Srbija je odbila zahtev, smatrajući da je to zadiranje u suverenitet države. Austro-Ugarska je 28. jula objavila rat Srbiji.
1916. - Umro je škotski hemičar Vilijam Remzi (William Ramsay), dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. Prvi je ustanovio nastajanje jednog elementa iz drugog (helijuma iz radijuma), otkrio je sve plemenite gasove od argona i helijuma do radona i odredio im mestu u periodnom sistemu elemenata.
1920. - Francuske trupe savladale su arapsku vojsku kralja Fejsala I, ušle u Damask i učvrstile svoj mandat nad Sirijom.
1931. - Rođen je ruski šahovski velemajstor Viktor Korčnoj, jedan od najboljih šahista 20. veka, koji je 1976. emigrirao iz tadašnjeg SSSR-a.
1942. - Nemačke trupe počele su nadiranje prema Staljingradu (Volgograd), gde je vođena jedna od najvećih bitaka Drugog svetskog rata. Završena je 2. februara 1943. nemačkim porazom.
1943. - U eksploziji bombe podmetnute u hotelu "King David" u Jerusalemu poginulo je više od 90 osoba, mahom britanskih oficira i vojnih službenika. Odgovornost je preuzela ekstremna jevrejska cionistička organizacija "Irgun".
1948. - Umro je američki filmski režiser i producent Dejvid Vork Grifit (David Wark Griffith), jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca u epohi nemog filma.
1951. - U zatvoru je umro francuski maršal Anri Filip Peten (Henry Philippe Petain), junak iz Prvog svetskog rata, koji je, međutim, tokom Drugog svetskog rata, posle kapitulacije Francuske, bio šef profašističkog režima sa sedištem u Višiju. Istog dana 1945. Peten je izveden pred sud i osuđen na doživotnu robiju.
1952. - U Egiptu je izvršen vojni puč pod vođstvom generala Mohameda Nagiba (Mohammed Neguib), kojim je zbačen kralj Faruk I (Farouk). Na presto je stupio njegov maloletni sin Fuad II, ali je već naredne godine proglašena republika na čelu s generalom Nagibom.
1974. - Grčka vojna vlada pozvala je Konstantina Karamanlisa (Constantine) da se vrati iz izbeglištva u Parizu i formira vladu. To je bio kraj sedmogodišnje vladavine vojne hunte u Grčkoj.
1982. - Međunarodna komisija za lov na kitove donela je odluku o potpunoj zabrani komercijalnog lova na kitove. Zabrana je stupila na snagu 1985.
1983. - Borba za nezavisnost Tamila eskalirala je u građanski ratu Šri Lanki, kada su tamilski pobunjenici ubili 13 vojnika, a sinhaleška većina odgovorila ubijanjem hiljade tamilskih civila na jugu zemlje.
1991. - Komunistička partija SSSR-a objavila je nacrt platforme kojom se prihvata privatna svojina, integracija ekonomije u svetsko tržište i sloboda veroispovesti.
1995. - UN su izdale naredbu o raspoređivanju Snaga za brza dejstva na području Sarajeva, "kako bi ojačale odbranu grada".
1996. - U Sarajevo je stigao prvi kontigent oružja iz američkog programa "Opremi i obuči", namenjen armiji Federacije Bosne i Hecegovine.
1997. - Savezna skupština izabrala je Slobodana Miloševića, dotadašnjeg predsednika Srbije, za predsednika SR Jugoslavije. Ispred skupštinske zgrade okupilo se više hiljada ljudi, jedni su izražavali podršku, a drugi protestovali, dok su beogradski studenti akcijom "Jedna izgubljena glava, jedna cipela" obeležili osam godina Miloševićeve vladavine tokom koje je ogroman broj mladih ljudi napustio zemlju.
1997. - 1999 - Umro je marokanski kralj Hasan II (Hassan), nakon 38 godina vladavine. Nasledio ga je sin Mohamed (Mohammed).
1999. - Ruski kosmonaut Sergej Avdejev postavio je, boraveći u svemirskoj stanici "Mir" 712 dana, novi rekord u neprekidnom boravku u svemiru.
1999. - U selu Staro Gracko, na Kosovu, ubijeno je 14 srpskih seljaka dok su na svojim imanjima žnjeli pšenicu. To je bio prvi masakr tih razmera od ulaska Kfora na Kosovo 10. juna 1999. godine.
2000. - Lans Armstrong je drugu godinu za redom pobedio na prestižnoj trci "Tur d Frans", iako su lekari tokom njegovog lečenja 1996. godine procenili da su male šanse da prezivi galopirajući rak.
2002. - U izraelskom raketnom napadu na pojas Gaze ubijen je šef oružanog krila islamističkog pokreta Hamas za tu oblast, Salah Šehade, koji je bio meta napada. U napadu je poginulo još 14 Palestinaca, a oko 140 je radnjeno.
2003. - U Mostaru (BiH) je svečano otvoren most čija je obnova trajala sedam godina. Stari most, koji je bio simbol tog grada srušili su 9. novembra 1993. pripadnici Hrvatskog vijeća odbrane (HVO). Grad je tada bio podeljen na hrvatski i bošnjački deo.
2006. - U Beču je održan sastanak predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice i Kosova Fatmira Sejdiua i Agima Čekua o statusu te pokrajine. To je prvi susret lidera Srbije i Kosova od kada je 1999. ta pokrajina prešla pod upravu UN.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pet Jul 24, 2015 5:55 pm

Mahanje 24. JUL

1567. - Škotska kraljica Marija Stjuart (Mary Stuart) primorana je da abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla je u Englesku gde je zatvorena, a nakon 18 godina tamnovanja optužena je za učestvovanje u izdaji i pogubljena.
1701. - Antoan da la Mot Kadilac (Antoine, Mothe Cadillac) osnovao je na obali reke Mičigen trgovački centar Ponšartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit.
1704. - Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka (George Rooke) preuzele su Gibraltar od Španaca.
1783. - Rođen je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Oslobodio je najveći deo Južne Amerike od španske vlasti i bio prvi predsednik Kolumbije i Gornjeg Perua, koji je po njemu nazvan Bolivija.
1799. - Napoleon je izvojevao svoju poslednju pobedu u osvajanju Egipta, potukavši tursku vojsku kod Abukira.
1802. - Rođen je francuski pisac Aleksandar Dima Otac (Alexandre Dumas Pere), koji se proslavio avanturističkim romanima sa sadržajem iz francuske istorije ("Tri musketara", "Grof od Monte Krista", "Kraljica Margo").
1804. - Srpska potera predvođena Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića.
1824. - Rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni su u američkoj državi Delaver uoči predsedničih izbora u SAD.
1828. - Rođen je ruski pisac, književni kritičar i revolucionar Nikolaj Černiševski. Njegovo političko delovanje u carskoj Rusiji prekinuto je progonom u Sibir. Zalagao se da književnost bude oruđe društvene kritike, a u delu "Šta da se radi" izneo je svoje socijalističko-utopijske poglede na društvo.
1883. - Metju Veb (Matthenj Webb), prvi čovek koji je 1875. preplivao kanal Lamanš, utopio se prilikom pokušaja da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada.
1906. - Umro je Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze ("Ivkova slava", "Zona Zamfirova", "Pop Ćira i pop Spira").
1923. - U Lozani je potpisan mirovni ugovor između Turske i savezničkih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i istočnu Trakiju, čime su definitivno određene granice evropskog dela turske države.
1943. - Bombardovanjem Hamburga, savezničko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo operaciju "Gomora".
1946. - SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim ostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku.
1967. - Francuski predsednik Šarl de Gol (Charles, Gaulle) završio je svoj govor u Montrealu usklikom "Živeo slobodni Kvebek", što je izazvalo oštar protest kanadskog premijera Lestera Pirsona (Pearson). De Gol je bio primoran da skrati posetu Kanadi.
1974. - Konstantin Karamanlis (Constantine) je, posle sedmogodišnje vladavine vojne hunte, obrazovao u Grčkoj prvu civilnu vladu i proglasio opštu amnestiju za sve političke zatvorenike.
1974. - Umro je britanski fizičar Džejms Čedvik (James Chadwick), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935, koji je 1932. otkrio neutron, a kasnije (1943-45) radio na "Menhetn projektu" razvoja atomske bombe u Los Alamosu, SAD.
1976. - Američki svemirski brod "Viking 1" spustio se na Mars da ispita da li postoje mogućnosti za život na toj planeti.
1981. - U kineskoj provinciji Sečuan u poplavama je poginulo više od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.
1991. - Umro je američki pisac, poreklom poljski Jevrej, Isak Baševis Singer (Isaac Bashevis), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978. Smatra se najznačajnijim modernim piscem na jidišu, mada se njegova dela pojavljuju isključivo u engleskom prevodu ("Rob", "Satana u Goraju", "Mađioničar iz Lublina").
1993. - Centralna banka Rusije saopštila je da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992.
1996. - U predgrađu Kolomba, glavnog grada Šri Lanke, poginulo je 57, a ranjeno više od 500 ljudi u eksploziji dve bombe podmetnute u prigradski voz, za šta su optuženi tamilski pobunjenici.
2000. - Umro je francuski filmski reditelj Klod Sote (Claude Sautet), koji se proslavio filmom "Vreli asfalt". Za film "Sasvim obična priča" osvojio je 1980. Oskara za najbolji strani film.
2001. - SR Jugoslavija je dobila šestu saveznu vladu s premijerom Dragišom Pešićem na čelu, funkcionerom Socijalističke narodne partije Crne Gore.
2003. - Bosanski Srbin Darko Mrđa priznao je pred Tribunalom u Hagu krivicu za ubistvo oko 200 Muslimana i Hrvata na planini Vlašić u leto 1992, a Tužilaštvo je zauzvrat odustalo od optužbe za istrebljenje i zločin protiv čovečnosti.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sub Jul 25, 2015 4:13 pm

Mahanje 25. jul

1593. - Francuski kralj Anri IV, najpre kralj Navare i vođa francuskih protestanata - hugenota, prešao je u Katoličku crkvu.

1759. - Britanci su zauzeli tvrđavu Nijagaru od Francuza. Istoga dana 1814, odigrala se bitka kod Nijagarinih vodopada u kojoj su Amerikanci porazili Britance. Danas se sa obeju strana Nijagarinih vodopada nalaze istoimeni gradovi (Niagara Falls) - jedan u SAD-u, drugi u Kanadi sa velikim hidrocentralama i razvijenom elektrometalnom i elektrohemijskom industrijom. Interesantno je da je projekat prve hidrocentrale na Nijagari izradio Nikola Tesla.

1799. - Francusko-egipatska vojska, predvođena Napoleonom, porazila je Turke kod Abukira, pristaništa u blizini Aleksandrije.

1817. - Vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe je, odmah po povratku u otadžbinu iz Rusije, ubijen u zoru u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane, prema nalogu kneza Miloša Obrenovića. Miloš je potom - kao dokaz vernosti - poslao njegovu glavu turskom sultanu. Karađorđe je tvorac prve slobodne srbijanske države posle pada Srbije 1459. pod tursko ropstvo i rodonačelnik kraljevske dinastije Karađorđević. U austrijsko-turskom ratu bio je hajduk, zatim trgovac u Topoli. Kao buljubaša, učestvovao je u akcijama protiv janičara. Na zboru u Orašcu u februaru 1804. izabran je za vožda u borbi protiv Turaka. Isteravši Turke iz Srbije posle pobeda na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i oslobođenja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali međunarodni uslovi nisu bili povoljni. Ojačao je veze s Crnom Gorom i Rusijom i 1807. stvorio srpsko-ruski vojni savez, okončan za Srbiju krajnje nepovoljnim Bukureštanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813, izbegao je u Austriju, zatim u Rusiju, postavši po povratku žrtva saborca u Prvom srpskom ustanku.

1832. - Zbila se prva železnička nesreća u SAD-u u kojoj je nastradalo jedno lice.

1894. - Rođen je srpski nacionalni borac Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat. Princip se pred policijom i sudom držao herojski i bio je, kao maloletnik, osuđen na 20 godina teške tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova, oboleo je od tuberkuloze i umro u tamnici u gradu Terezin u Češkoj u aprilu 1918, šest meseci pre sloma Austrougarske.

1943. - Benito Musolini doživeo je poraz u Velikom fašističkom veću i bio je prinuđen da ode sa mesta premijera Italije.

1957. - U Tunisu je skupština ukinula monarhiju i proglasila republiku. Predsednik republike postao je Habib Burgiba, vođa Neodestura.

1964. - Album Bitlsa "Hard Day's Night" izbio je na prvo mesto top-lista i tu se zadržao narednih 14 nedelja.

1984. - Kosmonaut Svetlana Savitskaja postala je prva žena koja je hodala u svemiru.

1988. - Skupština Srbije usvojila je Nacrt amandmana na Ustav - čijim je kasnijim usvajanjem Srbija konstituisana na celoj svojoj teritoriji, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile elemente državnosti - i uputila ga na tromesečnu javnu raspravu. Dotad su u Srbiji praktično postojala tri ustavna sistema.

1992. - Otvorene su Olimpijske igre u Barseloni.

1992. - Neporaženi šampion, američki velemajstor Robert Fišer (Fisher), 11. prvak sveta u šahu, doputovao je u Jugoslaviju da bi se posle više od 20 godina neigranja nakratko vratio šahu. U Beogradu i na Svetom Stefanu odigrao je potom meč s ruskim velemajstorom Borisom Spaskim, kojem je već bio oduzeo titulu svetskog prvaka u meču u Rejkjaviku 1972, i ponovo ga pobedio.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Ned Jul 26, 2015 5:58 pm

Mahanje 26. jul

Danas je po pravoslavnom kalendaru praznik Sveti arhanđel Gavrilo. Smatra se da je praznovanje ovog dana ustanovljeno još u IX veku u Svetoj Gori, povodom javljanja ovog arhanđela u jednoj ćeliji, gde je prstom u kamenu napisao pesmu Bogorodici. Pesma se zvala "Dostojno", pa se ova ćelija i danas tako zove. U vezi sa ovim pominju se i ostala javljanja arhanđela Gavrila, kao javljanje Mojsiju, kada je ovom izabraniku Božijem otkrio kako je stvoren svet, a Mojsije je to zapisao u knjizi Postanja. Javio se i proroku Danilu i objavio mu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, a potom i svetoj Ani, kojoj je obzanio da će roditi Devicu Mariju. Mnogo puta se javljao i devici Mariji dok je boravila u Hramu jerusalimskom. Prvosvešteniku Zahariju objavio je rođenje sina - svetog Jovana Krstitelja, a svetoj Devi u Nazaretu saopštio je blagovest o začeću i rođenju Gospoda Isusa Hrista. Javio se i pravednom Josifu, pastirima kod Vitlejema, ženama mironosicama i, najzad, samom Gospodu u vrtu Getsimanskom kada ga je, kao čoveka, krepio pred njegovo stradanje.

1835. - Na Havajima je zasađena prva plantaža šećerne trske.

1856. - Rođen je u Dablinu Džordž Bernard Šo, engleski dramski pisac. Najpoznatiji komadi: "Sveta Jovana", "Kandida", "Lekar u nedoumici", "Pigmalion"... Veoma su značajni i Šoovi predgovori pojedinim komadima u kojima iznosi svoje društvene i političke teorije, dok sami komadi treba da posluže jedino kao ilustracija. Otuda su to "komadi sa tezom", u kojima pisac razbija ideale savremnog društva - zastarele i nazadne konvencije i lažni moral "srednjeg staleža" u oblasti religije, etike, politike i ekonomije. Humorist i satiričar, uz to neobično smeo, borben i racionalan duh, Šo je dramski sukob preneo u oblast intelektualnog i idejnog, umesto u sferu emotivnog, pokazavši da on, pozorišno uzev, može da bude isto tako snažan i uzbudljiv.

1887. - Objavljen je prvi udžbenik esperanta, veštačkog međunarodnog jezika, koji je stvorio varšavski lekar Lazarus Ludvig Zamenhof. Knjigu je objavio pod pseudonimom - dr Esperanto. Rečnik esperanta sastoji se od korena reči, većinom uzetih iz romanskih i germanskih jezika, prefiksa i sufiksa. Sintaksa je uglavnom slovenska. To je najvažniji i najrašireniji veštački jezik u svetu, a udruženja esperantista postoje u mnogim zemljama.

1908. - Osnovan je FBI (Federal Bureau of Investigation), obaveštajna i kontraobaveštajna organizacija SAD. U početku joj je zadatak bio borba protiv špijuna i krijumčara u SAD i njenim posedima, ali je tokom vremena primila i ofanzivni karakter - prikupljanje obaveštajnih podataka u drugim državama.

1952. - U Buenos Ajresu je umrla 33-godišnja prva dama Argentine, Evita Peron, supruga argentinskog predsednika Huana Dominga Perona, kome je izuzetno pomagala u radu.

2000. - Novinara Miroslava Filipovića, dopisnika lista "Danas" i AFP iz Kraljeva, Vojni sud u Nišu osudio je na sedam godina zatvora, na osnovu optužnice za krivična dela špijunaže i širenja lažnih vesti (o akcijama pojedinih pripadnika jugoslovenskih oružanih snaga na Kosovu i Metohiji).
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pon Jul 27, 2015 10:29 pm

Mahanje 27. JUL

916. - Umro je slovenski prosvetitelj Kliment Ohridski, najpoznatiji učenik braće Ćirila i Metodija i njihov saradnik u širenju slovenske pismenosti i književnosti.
1189. - Veliki župan Stefan Nemanja ugostio je u Nišu nemačkog cara Fridriha I Barbarosu (Friedrich Barbarossa) na njegovom proputovanju kroz Srbiju u Trećem krstaškom ratu, i ponudio mu savez protiv Vizantije.
1540. - Pod optužbom za veleizdaju, pogubljen je Tomas Kromvel (Thomas Cromwell), glavni savetnik engleskog kralja Henrija VIII.
1675. - U bici kod Sazbaha, u Holandskom ratu, poginuo je francuski vojskovođa Anri Tiren (Henri de Turenne), komandant francuske vojske u Tridesetogodišnjem ratu.
1789. - Kongres SAD osnovao je Odeljenje za spoljne poslove, koje je kasnije postalo Stejt department.
1830. - U Francuskoj je izbila trodnevna "Julska revolucija" izazvana odlukom kralja Šarla Dž Burbonskog (Charles Bourbon) da ukine slobodu štampe, raspusti tek izabranu skupštinu i promeni izborni zakon. Kralj je abdicirao i emigrirao u Škotsku.
1832. - Rođen je Đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme ("Na Liparu", "Ponoć", "Padajte braćo", "Otadžbina", "Seobe Srbalja", "Stanoje Glavaš").
1835. - Rođen je Đozue Karduči (Giosue Carduchi), najveći italijanski pesnik u prvim decenijama posle ujedinjenja Italije, profesor italijanske književnosti Univerziteta u Bolonji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1906. ("Jambi i epode", "Nove rime", "Varvarske ode").
1839. - Počeo je Opijumski rat Kine i Velike Britanije kada su kineske vlasti u luci u Kantonu zaplenile i uništile 20.000 sanduka opijuma.
1841. - U dvoboju je poginuo ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov, pesnik kavkaskih pejsaža i romantičnog buntovništva, jedan od najznačajnijih pesnika i prozaista ruske književnosti 19. veka ("Junak našeg doba", "Demon", "Pesma o trgovcu Kalašnikovu").
1844. - Umro je engleski hemičar i fizičar Džon Dalton (John), jedan od osnivača atomske teorije materije ("Novi sistem filozofije hemije"). Proučavao je anomaliju neprepoznavanja boja, koja je po njemu nazvana daltonizam.
1872. - Rođen je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor prve izvedene srpske opere "Na uranku" (na tekst B. Nušića) i "Marša na Drinu". Osnovao je Beogradski vojni orkestar (1899), a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu, koja je kasnije dobila ime "Mokranjac".
1874. - U Kragujevcu je pokrenut list "Glas javnosti", glasilo socijalista Svetozara Markovića.
1905. - U Ljubotinju, u Crnoj Gori, rođen je Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih slikara 20. veka. Izlagao je na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je mnogobrojnih nagrada. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
1917. - Umro je švajcarski hirurg Emil Teodor Koher (Theodor Kosher), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je funkciju štitne žlezde i znatno doprineo razvoju savremene hirurgije.
1921. - Kanadski lekari Frederik Grant Benting (Frederick, Banting) i Čarls Best (Charles) izolovali su insulin, što je ubrzo omogućilo efikasno lečenje dotad smrtonosne šećerne bolesti.
1953. - U Panmundžomu je potpisan sporazum o primirju u Korejskom ratu, čime je okončan trogodišnji rat u kojem je poginulo 1,6 miliona Korejaca i Kineza i preko 118.000 pripadnika trupa UN.
1954. - Velika Britanija i Egipat postigli su sporazum o okončanju 72-godišnje britanske kontrole nad Sueckim kanalom.
1955. - Austrija je obnovila državni suverenitet pošto su zemlju nakon 17 godina napustile strane trupe - nemačke po završetku Drugog svetskog rata, a savezničke 10 godina kasnije.
1967. - Umro je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske u Novom Sadu, Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja ("Rodoljubive pesme", zbirke pripovedaka "Bunja i drugi u Ravangradu", "Pomerene savesti", "Prepelica u ruci").
1970. - Umro je portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar. Postao je premijer 1932. i vladao uz pomoć vojske i tajne policije do 1968, kada se zbog bolesti povukao sa vlasti.
1980. - U izbeglištvu u Kairu umro je bivši iranski šah Mohamed Reza Pahlavi (Mohammed). Na vlast je došao 1941, a zbačen je u Islamskoj revoluciji ajatolaha Homeinija (Khomeini) 1979.
1984. - Umro je britanski filmski i pozorišni glumac Džejms Mejsn (James Mason), koji je u dugačkoj filmskoj karijeri snimio više od 80 filmova ("Požar nad Engleskom", Čovek u sivom", "Pustinjski lisac", "Julije Cezar").
1985. - U državnom udaru u Ugandi svrgnut je predsednik Milton Apolo Obote (Apollo), koji je bio šef države od 1966. do 1971, kada ga je oborio Idi Amin Dada. Drugi put je postao predsednik 1979.
1989. - Krister Peterson (Christer Pettersson) proglašen je krivim i osuđen na doživotnu robiju zbog ubistva švedskog premijera Olofa Palmea 1986. On je kasnije oslobođen, a ubistvo je ostalo nerazjašnjeno.
1990. - Belorusija je proglasila nezavisnost od tadašnjeg SSSR-a.
1996. - Tokom Olimpijskih igara u Atlanti eksplodirala je bomba u zabavnom parku. Poginulo je dvoje i ranjeno 110 ljudi.
1998. - Bivša stažistikinja u Beloj kući, Monika Luinski dala je prvu izjavu istražiteljima i time prekinula šestomesečnu ćutnju u vezi sa ljubavnom aferom sa američkim predsednikom Bilom Klintonom.
2001. - SAD su produžile sankcije Iranu i Libiji na još pet godina.
2003. - Umro je slavni američki komičar Bob Houp (Hope), koji je tokom 70-godišnje karijere igrao u vodviljima, radio dramama, pozorištu, filmu i televiziji.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Uto Jul 28, 2015 1:18 am

Mahanje 28. JUL

1330. - Srpski kralj Stefan Dečanski potukao je u bici kod Velbužda vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana, koji je poginuo u toj bici.
1586. - Tomas Heriot (Thomas Harriot) je iz Kolumbije doneo prvekrompire u Englesku. Krajem DžVI veka krompir je prenet i u Španiju. U početku se gajio kao ukrasna biljka, ali se zbog porasta stanovništva, ratova i gladi počeo širom Evrope koristiti za ishranu.
1655. - Umro je francuski pisac Sirano de Beržerak (Syrano,Bergerac), poznat po delu "Drugi svet", u kojem je spojio političku satiru i naučnu fantastiku. Edmon Rostan (Edmond Rostand) ga je uzeo za glavnog junaka popularne komedije "Sirano de Beržerak".
1741. - Umro je italijanski kompozitor i virtuoz na violini Antonio Vivaldi, jedan od najznačajnijih predstavnika baroka i prethodinika novog doba klasike. Iz njegovog obimnog stvaralačkog opusa najčuveniji je koncert za violinu i orkestar "Četiri godišnja doba".
1750. - Umro je nemački kompozitor Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach). Savremenici su ga više cenili kao orguljaša, a interes za njegovu muziku i svest o njegovom značaju u istoriji muzike pojavili su se tek početkom 19. veka u doba muzičkog romantizma, naročito nakon Mendelsonovog (Mendelssohn) izvođenja Bahovog remek-dela "Muke po Mateji" (1829).
1794. - Na giljotini su pogubljeni jedan od glavnih vođa Francuske revolucije i vođa jakobinaca Maksimilijan Robespjer (Maximilien Robespierre) i njegovi sledbenici. To je bio kraj "jakobinske diktature" koja je zavedena u jesen 1793.
1821. - Peru je proglasio nezavisnost od Španije.
1858. - Prvi put je upotrebljen otisak prstiju kao znakidentifikacije. Upotrebio ga je Vilijem Herčel (William Herschel) u Indiji kada je uzeo otisak od Rađjadhara Konaija (Rajyadhar) na poleđini jednog ugovora.
1868. - Ratifikovan je 14. amandman Ustava SAD, kojim su crncidobili pravo na američko državljanstvo.
1876. - U bici na Vučjem dolu Crnogorci su pobedili tursku vojskupod komandom Muktar-paše i naneli joj teške gubitke - oko 4.000 mrtvih i ranjenih i 310 zarobljenih.
1899. - Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. Objavio je više dela iz oblasti književne i pozorišne kritike.
1914. - Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji, mesec dana posleatentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu. Dalji tok događaja doveo je do Prvog svetskog rata.
1919. - U Amsterdamu je počeo Međunarodni sindikalni kongres, nakojem je osnovan Internacionalni savez sindikata, poznatiji pod nazivom Amsterdamska sindikalna internacionala.
1937. - Japanci su u Kinesko-japanskom ratu zauzeli Peking.
1940. - Britanci su u Drugom svetskom ratu odbili nemački napadna mediteransko ostrvo Maltu.
1941. - U odmazdi za požare u nemačkim garažama, Nemci su u Beogradu u Drugom svetskom ratu streljali više od 120 ljudi, mahom Jevreja, komunista i njihovih simpatizera.
1942. - Umro je britanski arheolog Vilijam Pitri (William Petrie),koji je 1880. počeo prva naučna arheološka iskopavanja u Egiptu i vodio ih gotovo pola veka. Osnovao je Britansku arheološku školu u Egiptu (1906).
1945. - Američki bombarder B-25 je u gustoj magli udario u "Empajer stejt bilding" u Njujorku, tada najvišu zgradu u svetu. Poginulo je 14 ljudi.
1968. - Umro je nemački hemičar i nuklearni fizičar Oto Han(Otto Hahn), dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944. Jedan je od inicijatora i potpisnika Getingenškog apela (1957) protiv atomskog naoružanja.
1976. - U zemljotresu u kojem je potpuno razoren kineski grad Tangšan poginulo je najmanje 242.000, a ranjeno 164.000 ljudi.
1984. - Predsednik SAD Ronald Regan (Reagan) otvorio je Olimpijskeigre u Los Anđelesu, koje su bojkotovali SSSR i još neke zemlje tadašnjeg sovjetskog bloka kao revanš za američki bojkot Olimpijskih igara u Moskvi 1980.
1999. - Evropski sud za ljudska prava proglasio je francusku državu krivom za torturu nad uhapšenikom osumnjičenim za rasturanje droge. To je bila prva presuda ovog suda jednoj evropskoj zemlji.
2000. - Mirovne trupe UN ušle su u delove graničnog područja između Libana i Izraela. Izrael je 24. maja, posle 22 godine, povukao svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara.
2001. - Alehandro (Alejandro) Toledo preuzeo je dužnost predsednika Perua. On je prvi predsednik indijskog porekla u istoriji te zemlje.
2005. - Irska republikanska armija (IRA) zvanično je proglasi lakraj svoje oružane kampanje protiv britanske vlasti u Severnoj Irskoj, koja je trajala 35 godina i saopštila da će se za svoje ciljeve boriti političkim sredstvima.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sre Jul 29, 2015 5:45 pm

Mahanje 29. JUL

1526. - U pohodu na Ugarsku, turska vojska je nakon tronedeljne opsade zauzela Petrovaradin. Posle toga Turci su osvojili susedne gradove u Sremu i kod Osijeka izgradili most na reci Dravi, prešli u Ugarsku i 29. avgusta potukli kod Mohača vojsku kralja Ljudevita II.
1588. - Britanska flota pod komandom lorda Hauarda (Howard) i ser Fransisa Drejka (Francis Drake) porazila je špansku "Nepobedivu armadu" od oko 125 brodova, koju je u invaziju na Englesku poslao španski kralj Filip II.
1805. - Rođen je francuski istoričar i političar Aleksis de Tokvil (Alexis Tocqueville), čije je delo imalo značajan uticaj na razvoj građanske demokratije ("Američka demokratija").
1833. - Umro je nemački kompoazitor Robert Šuman (Schumann).
1856. - Umro je nemački kompozitor Robert Šuman (Schumann), jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma ("Koncert u a-molu za klavir i orkestar", koncerti za klavir i za violončelo, ciklusi solo pesama).
1878. - Počela je austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine, na osnovu dogovora evropskih sila na Berlinskom kongresu.
1883. - Rođen je italijanski diktator i fašista Benito Musolini (Mussolini), koji je vladao Italijom od 1922. do 1943. i uveo Italiju u Drugi svetski rat na strani Nemačke 1940. Italijanski partizani uhvatili su ga 1945. pri pokušaju bekstva iz zemlje i streljali.
1890. - Umro je holandski slikar Vinsent van Gog (Vincent van Gogh), dva dana nakon što je pokušao samoubistvo. Jedan od najcenjenijih umetnika u 20. veku, čije je delo presudno uticalo na evropsko slikarstvo u traženju novog likovnog izraza, za života je prodao samo jednu sliku.
1900. - Anarhista Gaetano Breši (Bresci) u Monci je ubio italijanskog kralja Umberta I. Atentator je 1901. izvršio samoubistvo.
1905. - Rođen je švedski političar Dag Hamaršeld (Hammarskjold), generalni sekretar UN od 1953. do 1961, kada je poginuo u avionskoj nesreći u Africi na jednom od svojih mirovnih putovanja (kongoanska kriza). Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
1925. - Mikis Theodorakis, Greek born composer
1937. - Japanske trupe okupirale su u Kinesko-japanskom ratu kineski grad Tjencin.
1938. - Dennis the Menace first appeared in the 'Beano' comic
1940. - Počela je vazdušna ofanziva Nemačke na Veliku Britaniju u Drugom svetskom ratu.
1941. - Višijevska Francuska i Japan potpisali su sporazum o "zajedničkom protektoratu" nad Indokinom. Francuska je nastavila upravljanje Indokinom, a Japan je poslao trupe.
1946. - U Parizu je počela mirovna konferencija zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu. Mirovni ugovori, usaglašeni tokom zasedanja konferencije od 29.7. do 16.10, potpisani su 10. februara 1947.
1948. - Na stadionu "Vembli" u Londonu otvorene su prve Olimpijske igre posle Drugog svetskog rata.
1967. - U Vijetnamskom ratu u požaru je oštećen američki nosač aviona "Forestal" pri čemu je poginulo 130 ljudi.
1973. - Grci su se na referendumu, koji je raspisala vojna hunta, izjasnili za ukidanje monarhije, a vođa vojne hunte pukovnik Jorgos Papadopulos postao je predsednik Grčke.
1975. - The military staged a coup in Nigeria, Africa
1981. - U katedrali Svetog Pavla u Londonu venčali su se naslednik britanskog prestola, princ od Velsa Čarls (Charles), i ledi Dajana Spenser (Diana Spencer).
1983. - Umro je španski filmski režiser Luis Bunjuel (Bunuel), jedan od najvećih reditelja u svetskoj kinematografiji, poznat po nadrealističkim filmskim ostvarenjima ("Andaluzijski pas", "Viridijana", "Lepotica dana", "Diskretni šarm buržoazije").
1983. - Umro je britanski pozorišni i filmski glumac Dejvid Niven (David), dobitnik Oskara 1958. za film "Odvojeni stolovi".
1985. - Alan Garsija (Garcia) inaugurisan je za novog predsednika Perua, i sa 36 godina postao najmlađi šef države na svetu.
1992. - Bivši istočnonemački komunistički lider Erih Honeker (Erich Honecker) došao je u Berlin, nakon osam meseci provedenih i čileanskoj ambasadi u Moskvi, da se suoči sa optužnicom za smrt mnogih nemačkih građana koji su preko Berlinskog zida pokušali da pobegnu u tadašnji Zapadni Berlin.
1994. - Bivši italijanski premijer Betino Kraksi (Bettino Craxi) osuđen je na osam i po godina zatvora pod optužbom za prevaru. Kraksi je presudu dočekao u izbeglištvu u Tunisu, gde je i umro.
1996. - Kina je izvela nuklearnu probu jačine 4,3 stepena Rihterove skale na Lop Noru, a potom obećala da će se ubuduće pridržavati moratorijuma na nuklearne probe.
1999. - U Sarajevu je počeo samit Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu. Delegacije iz 39 zemalja i predstavnici 17 međunarodnih organizacija usvojili su 30. jula deklaraciju o demokratizaciji i ekonomskoj obnovi Balkana. Srbiji, koja nije pozvana na samit, poručeno je da može da se priključi Paktu kada prihvati demokratske promene.
2001. - Umro je bivši lider poljske komunističke partije Edvard Gjerek (Edward Gierek).
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Čet Jul 30, 2015 7:01 pm

Mahanje 30. jul

1419. - Husiti, sledbenici pogubljenog češkog verskog reformatora Jana Husa, isprovocirani bacanjem kamenja na njihovu procesiju, upali su u Gradsku većnicu u Pragu i izbacili kroz prozor katoličke članove gradske uprave, zajedno sa gradonačelnikom. To je bio početak husitskih ratova (1419-36).
1511. - Rođen je italijanski slikar i arhitekta Đorđo Vazari (Giorgio Vasari), autor dela "Životi slikara, vajara i arhitekata", koje je prvi put objavljeno 1550. Vazari se smatra najznačajnijim izvorom za proučavanje italijanske renesansne umetnosti.
1771. - Umro je engleski pesnik Tomas Grej (Thomas Gray), autor pesme "Elegija napisana na seoskom groblju", koja se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku.
1784. - Umro je francuski filozof Deni Didro (Denis Diderot), predstavnik slobodarskog duha revolucionarne buržoazije XVIII veka, jedan od pokretača i najznačajnijih autora velike francuske "Enciklopedije" ("Filozofske misli", "Razgovor Dalambera i Didroa", "Dalamberov san").
1818. - Rođena je engleska književnica irskog porekla Emili Bronte (Emily), koja se proslavila romanom "Orkanski visovi".
1898. - Umro je nemački državnik Oto fon Bizmark-Šenhauzen (Otto von Bismark-Shoenhausen), ujedinitelj Nemačke. Prvi kancelar ujedinjenog nemačkog carstva, poznat kao "gvozdeni kancelar", bio je predsednik vlade punih 28 godina, do 1890. kada je na zahtev cara Vilhelma II podneo ostavku.
1898. - Rođen je Henri Mur (Henry Moore), jedan od najvećih birtanskih i svetskih vajara 20. veka. Njegove skulpture nalaze se na mnogim javnim mestima, kao što su zgrada UNESKO-a u Parizu i Linkoln centar u Njujorku.
1912. - Umro je japanski car Mucuhito (Mutsuhito), koji je tokom vladavine od 1867. ukinuo šogunate, uspostavio centralnu vlast i transformisao Japan u modernu državu.
1930. - Urugvaj je u Montevideu, pobedom u finalu Prvog svetskog fudbalskog prvenstva nad Argentinom od 4:2, postao prvi svetski šampion u fudbalu.
1935. - U Velikoj Britaniji je objavljena prva džepna knjiga, "Penguin book", prema ideji Alena Lejna (Allen Lane) da napravi "knjigu koja će imati cenu kao 10 cigareta". Prva knjiga bio je "Arijel" Andrea Moroa (Maurois).
1945. - Japanska podmornica potopila je u Drugom svetskom ratu američku krstaricu "Indijanapolis". Poginulo je 800 ljudi.
1971. - U sudaru japanskog borbenog i putničkog aviona "Boing 727" poginule su 162 osobe.
1971. - Američki vasionski brod "Apolo 15" sa kosmonautima Dejvidom Skotom (David Scott) i Đemsom Irvinom (James Irnjin) spustio se na Mesec.
1974. - Turska, Grčka i Velika Britanija potpisale su sporazum o prekidu vatre na Kipru.
1975. - U Helsinkiju je počela Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS) koja je okupila državnike 35 zemalja, uključujući lidere SSSR-a i SAD Leonida Brežnjeva i Džeralda Forda (Gerald). Jugoslovensku delegaciju predvodio je Josip Broz Tito. KEBS je kasnije transformisan u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
1980. - Pacifički arhipelag Novi Hebridi stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Vanuatu, nakon 74 godine britansko-francuske uprave.
1989. - Radikalni članovi sovjetskog parlamenta formirali su grupu za pritisak za brže reforme. Grupu su vodili Boris Jeljcin i Andrej Zaharov.
1993. - Lideri bosanskih Muslimana, Srba i Hrvata postigli su na mirovnim pregovorima u Ženevi dogovor o ustavnom uređenju Bosne i Hercegovine kao Saveza republika: Republike Srpske, Herceg-Bosne i Republike Bosne. I pored dogovora, rat u Bosni je nastavljen i trajao je do decembra 1995, kada je u Dejtonu potpisan mirovni sporazum.
1996. - Na Barbadosu je u 92. godini umrla Klodet Kolber (Claudette Colbert), zvezda holivudskih komedija tridesetih godina.
1997. - U eksplozijama bombi dvojice arapskih bombaša-samoubica na prepunoj jerusalimskoj pijaci poginulo je 18, a ranjeno najmanje 170 ljudi.
1999. - Napuštajući obale Panamskog kanala, nakon gotovo jednog veka, SAD su zvanično zatvorile panamsku operaciju.
2001. - Kanada je prva država na svetu koja je, uprkos velikim protestima lekara, dozvolila teškim bolesnicima da uzgajaju marihuanu i koriste je za lečenje.
2002. - Predsednici Demokratske republike Kongo i Ruande, Džozef (Joseph) Kabila i Pol (Paul) Kagame, potpisali su mirovni ugovor u cilju okončanja građanskog rata koji je počeo 1998. tokom kojeg je umrlo od gladi ili nedostatka medicinske nege više od 2,5 miliona ljudi, uglavnom civila.
2005. - Na Svetskom prvenstvu u Montrealu vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore postala je novi svetski prvak. Srebrnu medalju osvojila je Mađarska, a bronzanu Grčka.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pet Jul 31, 2015 6:18 pm

Mahanje 31. JUL

1489. - Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristiforo Colombo) je na trećem putovanju u Novi svet otkrio ostrvo koje je nazvao Trinidad.
1556. - Umro je Ignasio de Lojola (Ignacio, Loyola), osnivač katoličkog jezuitskog reda 1534, španski oficir i sveštenik. Sastavio je ustav jezuitskog reda i priručnik pod nazivom "Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom".
1648. - U borbi s Turcima poginuo je proslavljeni srpski junak iz Ravnih Kotara Vuk Mandušić, uz Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića najomiljeniji junak narodne uskočke epike.
1658. - Veliki mogul Aurangzeb proglasio se carem u Indiji.
1789. - Ruske i austrijske trupe, pod komandom grofa Aleksandra Suvorova i vojvode od Koburga (Coburg), pobedile su tursku vojsku kod Fokšanija u Rumuniji.
1849. - U bici kod Šegešvara poginuo je veliki mađarski pesniki revolucionar Šandor Petefi (Sandor Petoefi), jedan od vođa nacionalnog pokreta 1848. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, a Šandorovo kršteno ime bilo je Aleksandar. Smatra se najtalentovanijim i najboljim mađarskim lirskim pesnikom 19. veka i snažno je uticao na južnoslovenske pesnike, posebno na Đuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja ("Petefijeve pesme", "Apostol", "Vitez Janoš").
1886. - Umro je mađarski kompozitor, pijanista i dirigent Franc List (Franz Liszt), muzičar romantizma, pijanistički virtuoz, koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i znatno uticao na razvoj evropske muzike 19. veka ("Sonata h-mol", simfonije "Faust", "Dante", "Mađarske rapsodije").
1912. - Rođen je američki ekonomista Milton Fridman (Friedman),dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976. Stvorio je novu kvantitativnu teoriju novca i bio pobornik ideje da je čvrsta monetarna politika osnova stabilne ekonomije.
1914. - Ubijen je francuski političar i istoričar Žan Žores (Jean Jaures), jedan od osnivača Francuske socijalističke partije (1902) i osnivač i urednik "Imanitea", kasnije lista francuskih komunista.
1919. - U Nemačkoj je donet Vajmarski ustav, kojim je ukinuta carevina i uspostavljena republika. Nemački car Vilhelm II (Wilhelm) abdicirao je u novembru 1918. nakon kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu.
1941. - Nemački maršal Herman Gering (Hermann Goering) dao je pismenu direktivu šefu policije Rajnhardu Hajdrihu (Reinhard Heydrich) da sačini nacrt plana za istrebljenje evropskih Jevreja ("konačno rešenje").
1944. - Kao pilot savezničkog aviona u Drugom svetskom ratu nad Mediteranom je poginuo francuski pisac Antoan de Sent Egziperi (Antoine, Saint Exupery), autor "Malog princa", jedne od najčitanijih knjiga u svetu.
1954. - Italijanska ekspedicija koju je predvodio Ardito Desio,prva je osvojila vrh Godvin Ostin, poznat kao K2, na Karakorumu, drugi najviši planinski vrh na svetu (8611 m).
1964. - Američki vasionski brod bez ljudske posade "Rendžer 7" emitovao je prve snimke tamne strane Meseca.
1965. - Rođena je škotska književnica Džoan Rouling (Joanne Rowling), autorka bestselera o dečaku Hariju Poteru (Harry Potter), koji su prevedeni na 31 jezik i prodati u desetinama miliona primeraka.
1969. - Papa Pavle VI stigao je u Ugandu, u prvu papsku posetu Africi.
1971. - Američki astronauti Dejvid Skot (David Scott) i Džejms Irvin (James Irwin), članovi misije "Apolo 15", drugog dana boravka na Mesecu proveli su više od šest časova u vožnji lunarnim vozilom ("moon buggy"). To je bila prva vožnja po tlu Meseca.
1991. - Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Sergejevič Gorbačov i Džordž Buš (George Bush) potpisali su u Moskvi sporazum o ograničenju nuklearnog oružja velikog dometa (START).
1993. - Napadom Izraela na jug Libana, tokom kojeg je ubijeno 140 ljudi, a 500.000 izbeglo prema severu zemlje, prekinuto je jednonedeljno primirje na Bliskom istoku.
1994. - Savet bezbednosti UN odobrio je upotrebu sile u Haitiju,čime je dozvoljena vojna intervencija, koju su protiv vojnog režima predvodile SAD, i omogućen povratak na vlast izbeglog predsednika Žana Bertrana Aristida (Jean Bertrand Aristide).
1997. - Umro je bivši vijetnamski car Bao Daj (Dai), poslednjimonarh Vijetnama, koji je kao marioneta vladao zemljom pod francuskom kolonijalnom upravom. Posle četiri decenije u izbeglištvu, umro je u vojnoj bolnici u Parizu u 83. godini.
2001. - Umro je bivši portugalski predsednik Francisko KostaGomes (87). Gomesa je na funkciju predsednika postavila revolucionarna hunta, pet meseci nakon aprilske pobune 1974. kojom je okončana 50-godišnja desničarska diktatura.
2002. - Na osnovu sporazuma vlada BiH i Hrvatske u Karlovcu je osuđen bivši lider cazinskih Muslimana Fikret Abdić na 20 godina zatvora, za ratne zločine u periodu 1993-1995. u tadašnjoj Autonomnoj Pokrajini Zapadna Bosna.
2003. - Austrijanac Feliks Baumgartner (Felix) prvi je padobranom preleteo Lamanš, padajući brzinom većom od 200 kilometara na sat.
2003. - Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić doputovaou Izrael. To je prva poseta ministra odbrane u istoriji dve zemlje.
2003. - Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Milomira Stakića na duživotni zatvor zbog zločina protiv čovečnosti nad nesrbima u Prijedoru i okolini 1992. On je prvi optuženik kome je taj sud izrekao doživotni zatvor.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sub Avg 01, 2015 6:39 pm

Mahanje 1. avgust

-10. - Rođen je rimski car i istoričar Klaudije, koji je 41. nasledio Kaligulu. Tokom njegove vladavine južna Engleska je postala rimska provincija, izgrađen veliki akvadukt, proširena luka Ostija. Vladao je pod velikim uticajem svojih žena Mesaline i Agripine, koja ga je, prema predanju, otrovala pečurkama da bi obezbedila presto za svog sina iz prethodnog braka Nerona.
1291. - Tri kantona Uri, Untervalden i Švic sklopili su savez zaodbranu od Habsburgovaca, koji je bio osnova za stvaranje Švajcarske konfederacije.
1560. - Škotski parlament je ukinuo papsku jurisdikciju i odobrio kalvinističku veroispovest, čime je osnovana Škotska crkva.
1714. - Umrla je engleska kraljica Ana (Anne), poslednji monarh izdinastije Stjuart (Stenjart), tokom čije su vladavine ujedinjene Engleska i Škotska i stvorena Velika Britanija (1707). Nasledio ju je Džordž I iz hanoverske dinastije.
1774. - Britanski hemičar Džozef Pristli (Joseph Priestley) otkrio jeplin koji je nazvao "dephlogisticated air", kasnije poznat kao kiseonik.
1778. - U nemačkom gradu Hamburgu otvorena je prva štedionica u svetu.
1793. - Francuska je, kao prva zemlja u svetu, uvela metričkisistem mera.
1798. - U bici kod Abukira, blizu Aleksandrije, britanska flota admirala Horacija Nelsona (Horatio) uništila je francusku flotu pod komandom admirala Fransoa Brijesa (Francois Brueys). Posle tog poraza Napoleonova vojska u Egiptu ostala je odsečena od Evrope.
1806. - Na Mišarskom polju kod Šapca, srpski ustanici pobedili su Turke. To je bila najveća pobeda Karađorđeve vojske u Prvom srpskom ustanku.
1810. - Rođen je italijanski državnik grof Kamilo Benso Kavur(Camillo, Cavur), prvi ministar predsednik ujedinjene Italije (1861). Zaslužan je za oslobođenje Italije od Austrije i njeno ujedinjenje pod Savojskom dinastijom.
1813. - U Beču je izašao prvi broj "Novina serbskih", prvog srpskog dnevnog lista. List su pokrenuli Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, a ugašen je 1822. zbog problema sa štamparijom.
1834. - Ropstvo je zabranjeno u celoj Britanskoj imperiji: u britanskim kolonijama oslobođeno je više od 770.000 robova.
1860. - Od rana zadobijenih u atentatu u Kotoru, koji je izvršio emigrant Todor Kadić, umro je crnogorski knez Danilo Petrović, naslednik vladike Njegoša i prvi svetovni vladar Crne Gore (1852). Proslavio se pobedom nad Turcima u bici na Grahovu 1. maja 1858.
1894. - Japan je objavio rat Kini zbog spora dveju zemalja oko Koreje.
1914. - Četiri dana nakon što je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji, Nemačka je objavila rat Rusiji, Francuska je proglasila opštu mobilizaciju, a Italija je proklamovala neutralnost. Svetski rat postao je neizbežan.
1921. - Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donela je Zakon o zaštiti države na osnovu kojeg je zabranjen rad Komunističkoj partiji, a njenim poslanicima u Skupštini (58) poništeni mandati.
1936. - Adolf Hitler otvorio je u Berlinu XI olimpijske igre.
1944. - U Varšavi, jednom od glavnih središta poljskog pokreta otpora, izbio je ustanak protiv nemačke okupacije. Nakon dvomesečnih borbi Nemci su savladali ustanike i veliki broj otpremili u koncentracione logore.
1955. - Umro je srpski pisac Stanislav Vinaver, jedna od najistaknutijih ličnosti beogradskog modernističkog pokreta posle Prvog svetskog rata, autor Manifesta ekspresionizma ("Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Čuvari sveta", "Evropska noć").
1958. - Jordanski kralj Husein (Hussein) poništio je federaciju Jordana sa Irakom.
1960. - Benin (Dahomej) je proglasio nezavisnost od Francuske.
1966. - U Kini je počeo XI plenum Komunističke partije na kojem je doneta odluka o "kulturnoj revoluciji", koja je trajala narednih 10 godina.
1973. - Umro je nemački državnik Valter Ulbriht (Walter Ulbricht), prvi sekretar Jedinstvene radničke partije Nemačke (1950). Od 1960. do 1971. bio je predsednik Državnog saveta Istočne Nemačke.
1975. - Državnici 35 zemalja, među kojima i predsednik SFRJugoslavije Josip Broz Tito, potpisali su u Helsinkiju završni dokument Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji.
1994. - Predsednik Nemačke Roman Hercog (Herzog) izrazio ježaljenje Poljacima zbog patnji koje su pretrpeli tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.
2000. - Ekstremisti u Kašmiru izvršili su sedam napada u kojima je oko 90 ljudi ubijeno a više desetina ranjeno. Većina žrtava bili su hinduski hodočasnici.
2001. - Britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) započeo zvaničnu posetu Argentini. To je bila prva poseta jednog britanskog premijera toj zemlji od Foklandskog rata 1982.
2004. - U požaru u supermarketu u trgovinskom centru u Asunsionu, prestonici Paragvaja, poginulo je preko 400 ljudi, a na stotine ih je povređeno.
2005. - Umro je saudijski kralj Fahd (84) koji je vladao Saudijskom Arabijom od 1982. godine. Za njegovog nasledika imenovan je njegov polubrat, princ Abdulah (82).
2006. - Kubanski predsednik Fidel Kastro privremeno je preneovlast na svog brata Raula, zbog bolesti. Kastro se na čelu Kube nalazi od revolucije 1959. godine.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Ned Avg 02, 2015 6:12 pm

Mahanje 2. AVGUST

1100. - Engleski kralj Vilijam II (William), sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi za vreme lova.
1552. - Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz 1548, a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj, što je ozakonjeno na saboru u Augsburgu 25. septembra 1555.
1589. - Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III (Henri) ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman (Jacques Clement).
1788. - Umro je Tomas Genzboro (Thomas Gainsborough), poznati engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.
1802. - Napoleon Bonaparta (Bonaparte) proglašen je "doživotnim konzulom" Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.
1830. - Francuski kralj Šarl Dž Burbonski (Charles Bourbon)abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu, koja je izbila zbog kraljeve odluke da ukine slobodu štampe, raspusti parlament i promeni izborni zakon.
1858. - Britanski parlament usvojio je zakon (India Bill) kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.
1876. - Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960, osnivač moderne dijalektologije, autor "Pravopisa srpskohrvatskog jezika".
1903. - U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobođenje od turske vlasti tokom kojeg je stvorena "Kruševska republika". Republika se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen.
1921. - Umro je italijanski operski tenor Enriko Karuzo (Enrico Caruso), proslavljeni izvođač dela Verdija i Pučinija i italijanskih kancona. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.
1922. - Umro je Aleksandar Graham Bel (Alexander Graham Bell),izumitelj telefona (1876).
1928. - Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.
1934. - Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Hitlerje sebe proglasio firerom (vođa) i preuzeo apsolutnu vlast.
1935. - Velika Britanija je donela zakon prema kojem je reformisan sistem upravljanja u Indiji, odvojeni su Burma i Aden od Indije, garantovana veća lokalna samouprava u provincijama i formirano centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.
1936. - Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio (Louis Bleriot), pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš.
1939. - Albert Ajnštajn (Einstein) upozorio je američkog predsednika Ruzvelta (Roosevelt) da nemački naučnici rade na proizvodnji bombe sa uranijumom, posle čega su u SAD počeli (početkom 1940) istraživački radovi za proizvodnju atomske bombe.
1945. - Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Staljin, predsednik SAD Truman i premijer Velike Britanije Atli (Attlee) postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata.
1970. - Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.
1980. - U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji poginuloje 85 i ranjeno više od 200 ljudi. To je bio najteži teroristički napad u Evropi posle Drugog svetskog rata i izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.
1990. - Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Slanjem trupa u Kuvajt, irački predsednik Sadam Husein pokrenuo je događaje koji su doveli do Zalivskog rata i stacioniranja američkih trupa u regionu.
1992. - Alžirske snage bezbednosti uhapsile su 50 naoružanih islamskih ekstremista i oduzele njihovo skladište oružja u kojem je pronađeno 150 bombi.
1994. - Pod pretnjom pooštravanja međunarodnih sankcija SRJugoslaviji, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.
1997. - Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor(Charles Taylor) proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast u zemlji.
1999. - U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, aranjeno oko 300 ljudi.
2001. - Bosanski Srbin, general Radislav Krstić osuđen je u Haguna 46 godina zatvora zbog masakra nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995, najvećeg ratnog zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata. Žalbeno veće Haškog tribunala, 19. aprila 2004, prvosnažno je osudilo Krstića za pomaganje i podržavanje genocida umanjivši mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.
2002. - Snage UNITA-e su zvanično rasformirane, njenim generalimasu oduzeti činovi i oni su integrisani u vojsku Angole.
2004. - Umro je legenda francuske fotogradije i svetski priznatfotograf Anri Kartije-Breson (Henri Cartier-Brešon).
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pon Avg 03, 2015 6:33 pm

Mahanje 3. avgust

-216. - Kartaginski vojskovođa Hanibal je u Drugompunskom ratu kod Kane, u jugoistočnoj Italiji, naneo najteži poraz Rimljanima u istoriji Rimskog carstva. Rim je zahvatila panika, koja je zapamćena po izreci "Hanibal ante portas" (Hanibal pred vratima).
1347. - Engleski kralj Edvard III (Ednjard) zauzeo je u stogodišnjem ratu francuski grad Kale, koji je ostao pod engleskom vlašću do 1558.
1460. - Škotskog kralja Džejmsa II (James), kojeg su savremenicinazivali "Džejms gnevnog lica", ubili su Englezi tokom opsade zamka Roksburg.
1492. - Španski moreplovac Kristofer Kolumbo (Cristoforo Colombo)isplovio je na brodu "Santa Marija" iz španske luke Palos de la Frontera na prvo putovanje prema zapadu na kojem je otkrio Ameriku.
1571. - Turci su, nakon jedanaestomesečne opsade, zauzeli grad Famagustu na Kipru i izvršili masakr stanovništva.
1675. - Francuzi su pobedili holandsku i špansku flotu kod Palerma i zauzeli Siciliju.
1770. - Rođen je Fridrih Vilijem III, pruski kralj od 1797. do 1840. Izgubivši rat sa Napoleonovom vojskom bio je prisiljen, Tilzitskim mirom (1807), da Napoleonu preda gotovo pola države. Jedan je od potpisnika saveza Sveta alijansa koji su, posle Napoleonovog pada, sklopile Rusija, Pruska i Austrija.
1778. - U Milanu je otvorena operska kuća Skala (Teatro alla Scala), delo arhitekte Đuzepea Pjermarinija (Giuseppe Piermarini).
1858. - Engleski istraživač Džon Spik (John Speake) otkrio je jezero Viktorija, izvorište reke Nil.
1872. - Rođen je Hakon VII (Haakon), norveški kralj od 1905. dosmrti 1957. Odbijanjem da abdicira podstakao je svoj narod da organizuju pokret otpora nemačkoj okupaciji u Drugom svetskom ratu.
1881. - Britanske trupe okupirale su egipatski grad Suec, što je Velikoj Britaniji omogućilo da 1883. postane vlasnik čitave zone Sueckog kanala.
1884. - Završen je železnički most u Beogradu na reci Savi, anarednog meseca puštena je u saobraćaj pruga Zemun-Beograd. Most je razaran u oba svetska rata i potom obnavljan.
1903. - Rođen je tunižanski državnik Habib Ben Ali Burgiba(Bourguiba), vođa borbe za nezavisnost i prvi predsednik Tunisa od 1957. Za doživotnog predsednika proglašen je 1975, ali je u državnom udaru 1987. zbačen s vlasti.
1904. - Sa Volujice, brda iznad Bara, prvi put su emitovani radiotalasi na Balkanskom poluostrvu. Puštanju u rad radio-telegrafske stanice prisustvovalo je više hiljada gostiju i zvanica iz cele Crne Gore, među kojima su bili knjaz Nikola i Guljelmo Markoni (Guglielmo Marconi), jedan od pronalazača bežične telegrafije.
1904. - Britanci su napali Tibet i zauzeli glavni grad Lasu, averski vođa dalaj lama je pobegao u Urgu (Ulan Bator).
1914. - Nemačka je objavila rat Francuskoj, Belgija je odbacila zahtev Nemačke da njene trupe uđu u tu zemlju, a Velika Britanija je upozorila Nemačku da bi invazija na Belgiju značila opšti rat u Evropi.
1924. - Umro je engleski pisac poljskog porekla Džozef Konrad(Joseph Conrad), autor pomorskih priča i romana ("Lord Džim", "Nostromo", "Srce tame", "Tajfun").
1936. - Američki atletičar Džesi Ovens (Jesse Onjens) je skokomu dalj 8,06 metara osvojio prvu od četiri zlatne medalje na Olimijskim igrama u Berlinu.
1940. - Litvanija je formalno postala deo SSSR pod nazivom Litvanska Sovjetska Socijalistička Republika.
1954. - Umrla je Gabrijel Kolet (Gabrielle Colette), jedna od najpopularnijih francuskih književnica 40-tih godina. Bila je član Akademije Gonkur i Belgijske kraljevske akademije, a 1953. postala je oficir Legije časti.
1958. - Američka atomska podmornica "Nautilus" je pod komandom Vilijama Andersona (William) prva prošla ispod ledenog pokrivača Severnog pola.
1977. - Umro je kiparski arhiepiskop Makarios, vođa pokreta zanezavisnost od Velike Britanije i prvi predsednik Kipra od 1960. do smrti. Bio je i jedan od istaknutih lidera pokreta nesvrstanih zemalja.
1996. - UN su saopštile da je vojska plemena Tutsi u Burundiju pobila hiljade Hutu civila u seriji pokolja izvršenih između aprila i jula.
2001. - U Beogradu je ubijen bivši pripadnik Službe državne bezbednosti Momir Gavrilović, što je dovelo do najteže političke krize u Demokratskoj opoziciji Srbije od njenog dolaska na vlast u oktobru 2000, kada je na izborima srušila desetogodišnji režim Slobodana Miloševića.
2002. - Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić primio je u Pragu(Češka) nagradu Fondacije Vaclav Polak za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Uto Avg 04, 2015 6:41 pm

Mahanje 4. avgust

1578. - Pokušaj Portugala da zauzme Maroko propao je porazom ubici kod Alkazarkivira, u kojoj su poginuli portugalski kralj Sebastijan (Sebastian), kralj od Feza i mavarski pretendent na presto.
1704. - U Ratu za špansko nasleđe, englesko-holandske snage su zauzele španski grad Gibraltar.
1789. - Parlament Francuske je, tokom Francuske revolucije, ukinuo sve privilegije feudalaca.
1791. - Potpisan je Svištovski mir kojim je određena granica između Austrije i Otomanskog carstva.
1792. - Rođen je Persi Biš Šeli (Percy Byshe Shelley), jedan od najznačajnijih pesnika engleskog romantizma. Buntovnik protiv političkih, društvenih i verskih stega, napustio je Englesku i poslednje godine života proveo u Italiji, gde se 1822. utopio u brodolomu na jedrenju ("Kraljica Mab", "Oslobođeni Prometej", "Oda zapadnom vetru", "Ševa").
1859. - Rođen je norveški pisac Knut Hamsun (Pedersen), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme Drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislingove (Ljuisling) pronemačke vlade i nacista izgubio je popularnost, a posle rata, već u dubokoj starosti, osuđen je na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom ("Glad", "Pan", "Plodovi zemlje").
1875. - Umro je danski pisac Hans Kristijan Andersen (Christian). Mada prvi književni uspeh duguje romanu "Improvizator" (1835), svetsku slavu stekao je kao autor oko 200 kratkih pripovedaka, koje se smatraju najlepšim bajkama za decu.
1907. - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Grig (Grieg), predstavnik poznog romantizma, koji je inspirišući se nacionalnim folklorom afirmisao norvešku muziku u svetu (klavirski koncert u a-molu, "Per Gint", "Sigrud Jorsalfar").
1914. - Nemačke trupe napale su Belgiju, Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj, a SAD su proglasile neutralnost.
1916. - Danska je za 25 miliona dolara ustupila SAD deo Zapadnoindijskih ostrva, uključujući Devičanska ostrva.
1944. - Gestapo je u skrovištu u Amsterdamu uhapsio porodicu Frank i još četvoro Jevreja i deportovao ih u koncentracioni logor. Posle rata otkriven je dnevnik 14-godišnje Ane Frank, koji predstavlja jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu.
1954. - Britanski supersonični borbeni avion "Elektrik Lajtning P-1" izveo je svoj prvi let.
1977. - Umro je nemački filozof Ernst Bloh (Bloch). U svom obimnom delu, koje obuhvata probleme filozofije, istorije, religije i etike, posebno se bavio analizom fenomena utopije ("Duh utopije", "Tomas Mincer kao teolog revolucije", "Nasleđe ovog vremena").
1983. - Betino Kraksi (Bettino Craxi) je, kao prvi socijalista, preuzeo dužnost premijera Italije, postigavši rekord u dužini opstanka jedne italijanske vlade posle Drugog svetskog rata.
1992. - Milioni crnaca okončali su dvodnevni generalni štrajk protiv vlade belaca u Južnoj Africi, tokom kojeg je ubijeno 30 ljudi.
1993. - Japanske vlasti izvinile su se zvanično ženama koje su tokom Drugog svetskog rata služile kao seksualne robinje japanskim vojnicima.
1993. - Snage bosanskih Srba osvojile su sve ključne položaje na planini Igman iznad Sarajeva i zatvorile obruč oko grada.
1994. - Nakon što je Skupština Republike Srpske odbila mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu, SR Jugoslavija je prekinula političke i ekonomske odnose sa bosanskim Srbima i zatvorila granicu na reci Drini.
1995. - Hrvatska vojska je, u operaciji "Oluja", ušla u srpsku enklavu (Republika Srpska Krajina), zonu pod zaštitom UN. Oko 250.000 Srba napustilo je svoje domove i krenulo, u najvećem izbegličkom talasu u Evropi od Drugog svetskog rata, prema Bosni i SR Jugoslaviji.
1997. - U Arlu je umrla najstarija osoba na svetu, Francuskinja Žan Kalman (Jeanne Calment). Živela je 122 godine i 164 dana.
1999. - U katastrofalnim poplavama u Kini poginulo je više od 400 ljudi, a dva miliona ostalo je bez domova.
2000. - Britanska kraljica majka Elizabeta proslavila je u Londonu 100. rođendan, kao prva ličnost iz kraljevske porodice koja je proživela ceo jedan vek. Ona je s balkona Bakingemske palate pozdravila okupljene građane.
2001. - Palestina je izdala zvanično saopštenje o obustavi oružanih napada na Izrael. Ovaj poziv bez presedana ukazao je na neslaganje između palestinskih zvaničnika i militantne palestinske struje oko osvete zbog izraelskih napada.
2001. - Predsednici Severne Koreje i Rusije, Kim Jong-Li i Vladimir Putin, potpisali su deklaraciju po kojoj se Pjong Jang mora pridržavati moratorijuma o raketnim probama do 2003. godine.
2003. - Biskupi Episkopalne (Anglikanske) crkve u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) potvrdili su imenovanje, bez presedana u istoriji te crkve, homoseksualca Džina Robinsona (Gene) za biskupa u Nju Hempširu.
2003. - Sud u Ruandi osudio je 100 osoba, od kojih 11 na smrtnu kaznu, za zločine počinjene u toj zemlji 1994. Od početka sudskih procesa za genocid u Ruandi do tada je osuđeno na smrt više o 400 osoba.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sre Avg 05, 2015 6:31 pm

Mahanje 5. AVGUST

1583. - Hemfri Gilbert (Humphrey Gilbert) osnovao je prvu englesku koloniju u Severnoj Americi, u Sent Džonu na Njufaundlendu.
1716. - Austrijski princ Eugen Savojski (Eugene de Savoie) je, sa armijom od 40.000 vojnika, u bici kod Petrovaradina, naneo težak poraz turskoj vojsci od 150.000 ljudi pod komandom Darnada Ali Paše. U bici je poginulo oko 30.000 turskih vojnika. Godinu dana kasnije Eugen Savojski osvojio je Beograd, koji je ostao pod austrijskom vlašću do 1739.
1844. - Rođen je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio je veliki uticaj na umetnike svoga vremena, a sovjetski socijalistički realisti smatrali su ga svojim uzorom ("Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov sin Ivan", "Carevna Sofija").
1850. - Rođen je francuski pisac Gi de Mopasan (Guy, Maupassant), jedan od najznačajnijih autora kratke forme. Objavio je oko 300 pripovedaka od kojih se veliki broj smatra remek-delima svetske književnosti ("Dunda", "Toan", "Na vodi", "Đerdan").
1858. - Pušten je u rad prvi transatlantski telefonski kabl. Engleska kraljica Viktorija je telefonom čestitala američkom predsedniku.
1895. - u Londonu je umro nemački filozof Fridrih Engels (Friedrich), jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa (Carl Marx), s kojim je 1864. organizovao Prvu internacionalu - međunarodno udruženje radnika ("Anti-Diring", "Poreklo porodice, privatne svojine i države", "Ludvig Fojerbah i kraj nemačke klasične filozofije").
1905. - Norveška se referendumom, putem narodnog glasanja, odvojila od Švedske.
1906. - Rođen je Džon Hjuston (John Huston), jedan od najpoznatijih američkih filmskih reditelja, koji se proslavio mnogobrojnim filmovima uključujući "Malteški soko", "Blago Sijera Madre", "Džungla na asfaltu".
1914. - Prvi električni saobraćajni signali za regulisanje različitih saobraćajnih pravaca postavljeni su u aveniji Euklid i Istočnoj 105. ulici u Klivlendu, američkoj državi Ohaju.
1914. - Crna Gora objavila je rat Austro-Ugarskoj; Kuba, Meksiko, Urugvaj i Argentina proglasile su neutralnost u Prvom svetskom ratu.
1914. - SAD proglasile neutralnost pošto je Nemačka objavila rat SSSR-u.
1915. - Nemci su u Prvom svetskom ratu okupirali poljsku prestonicu Varšavu.
1930. - Rodjen je Nil Armstrong (Neil Armstrong), prvi čovek koji je stupio na Mesec.
1940. - Letonija je ušla u sastav SSSR-a pod nazivom Letonska Sovjetska Socijalistička Republika.
1943. - Plotunima iz 222 artiljerijska oružja u Moskvi su, u Drugom svetskom ratu, obeležene pobede nad nemačkim trupama na Istočnom frontu. Sovjetska armija oslobodila je gradove Orel i Bjelgorod.
1949. - U zemljotresu jačine 6,75 stepeni Rihterove skale, u Ekvadoru je poginulo oko 6.000 ljudi, a oko 100.000 ostalo je bez domova.
1951. - Rodjen je Bob Geldof, poznat po svojoj muzičkoj karijeri sa grupom 'Boomtown Rats', kao i po velikim dobrotvornim akcijama u korist Afrike, Trećeg sveta, protiv side i gladi, kao sto su Lajv Ejd ('Live Aid') koncert i drugi. Zbog svojih zaslčuga, engleska kraljica mu je dodelila počasnu doživotnu plemićku titulu Ser (Sir).
1960. - Gornja Volta (Burkina Faso) stekla je nezavisnost od Francuske.
1962. - Američka filmska glumica Merilin Monro (Marilyn Monroe), jedna od najvećih holivudskih zvezda i seks-simbol pedesetih godina prošlog veka, izvršila je samoubistvo u 36. godini ("Džungla na asfaltu", "Autobuska stanica", "Neki to vole vruće").
1963. - SSSR, SAD i Velika Britanija potpisali su u Moskvi sporazum o zabrani nuklearnih proba.
1963. - SSSR, SAD i Velika Britanija potpisali su u Moskvi sporazum o zabrani nuklearnih proba.
1973. - SSSR lansirao svemirsku sondu Mars 6.
1974. - Predsednik SAD Ričard Nikson (Richard Nixon) priznao je da je učestvovao u prikrivanju afere Votergejt i blokiranju istrage o upadu u sedište Demokratske stranke u poslovnom centru "Votergejt". Podneo je ostavku 9. avgusta.
1984. - Umro je britanski pozorišni i filmski glumac Ričard Barton (Richard Burton), koji se proslavio u pozorištu u kreacijama Šekspirovih likova, a potom i na filmu ("Kleopatra", "Ko se boji Virdžinije Vulf?", "Beket", "Noć iguane"). U jugoslovenskom filmu "Sutjeska" igrao je lik Josipa Broza Tita.
1994. - Avioni NATO-a bombardovali su položaje bosanskih Srba oko Sarajeva, nakon što su pripadnici Vojske Republike Srpske uzeli deo naoružanja iz skladišta mirovnih snaga UN (Unprofor) na planini Igman.
1995. - SAD i Vijetnam uspostavili su diplomatske odnose nakon višedecenijskog neprijateljstva i založili se za unapređenje međusobne saradnje.
1998. - Umro je bugarski komunistički lider Todor Živkov, sekretar Komunističke partije Bugarske od 1954, šef države (predsednik Državnog saveta) od 1971. do 1989, kada su ga reformisti unutar Komunističke partije prisilili da podnese ostavku.
2000. - Umro je britanski glumac Alek Ginis, dobitnik Oskara za film "Most na reci Kvaj" 1957. godine, i Oskara za ukupan doprinos filmskoj umetnosti 1980. ("Banda sa Lavender Hila", "Velika iščekivanja", "Oliver Tvist", "Lorens od Arabije", "Ratovi zvezda").
2001. - Talibanska vlada u Avganistanu zatvorila je osam stranih humanitarnih radnika - dva Amerikanca, četiri Nemca i dva Australijanca - pod optužbom da su širili hrišćanstvo među muslimanima.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Čet Avg 06, 2015 6:11 pm

Mahanje 6. jul

1415. - Češki reformator Jan Hus spaljen je, kao jeretik, nalomači u Konstanci zbog svog teološko-polemičkog dela "O crkvi". Bio je rektor univerziteta u Pragu (1402), reformisao je češki jezik i pravopis.
1533. - Umro je Lodoviko Ariosto (Lodovico), autor viteškog epa"Besni Orlando". Smatra se najvećim pesnikom italijanske renesanse.
1535. - Engleski humanista i pisac Tomas Mor (Thomas More)pogubljen je kao izdajnik, zbog neslaganja sa crkvenom politikom kralja Henrija VIII (Henry). Godine 1935. katolička crkva ga je proglasila za sveca. Autor je političko-filozofskog dela "Utopija" u kojem je izneo ideju o idealnoj ljudskoj zajednici.
1855. - Rođen je vojvoda Živojin Mišić, jedan od najboljih srpskih vojskovođa. Komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici u kojoj su Srbi izvojevali pobedu nad Austro-Ugarskom (1914) u Prvom svetskom ratu. Napisao je nekoliko vojnih dela od kojih je najpoznatije "Strategija".
1885. - Francuski biolog i hemičar Luj Paster (Louis Pasteur)prvi put je uspešno primenio vakcinu protiv besnila na ljudskom biću, devetogodišnjem Žozefu Majsteru (Joseph Meister) iz Alzasa.
1893. - Umro je francuski pisac Gi de Mopasan (Guy, Maupašant),jedan od najznačajnijih autora kratke forme u svetskoj književnosti ("Dunda", "Strasti", "Naličja", "Zamke").
1908. - U Turskoj je počela "mladoturska revolucija" podvođstvom mlađih oficira i intelektualaca nezadovoljnih vladavinom sultana Abdula Hamida II.
1919. - Prvi vazduhoplov koji je preleteo Atlantik, britanski dirižabl "R-34" spustio se na Ruzveltovu poljanu u Njujorku.
1923. - Zvanično je proglašeno osnivanje SSSR (Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika), na osnovu odluke Prvog svesaveznog kongresa sovjeta krajem 1922.
1928. - U Njujorku je održana premijera filma "Svetla Njujorka",prvog zvučnog filma u istoriji kinematografije.
1944. - U požaru koji je u glavnom šatoru cirkusa "Ringling Brothers and Barnum & Bailey" izazvao gutač vatre, u američkom gradu Hartford u Konektikatu, poginulo je 167 ljudi.
1962. - Umro je Vilijam Fokner (William Faulkner), jedan od najznačajnijih modernih američkih pisaca. Njegov književni opus najvećim delom predstavlja sagu o sudbini američkog Juga. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1949. ("Sartoris", "Buka i bes", "Svetlost u avgustu", "Konjički gambit", "Divlje palme").
1964. - Britanski protektorat u Africi Njasalend je, pod nazivom Malavi, postao nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.
1967. - U Nigeriji je počeo građanski rat zbog proglašenja nezavisnosti Istočne Nigerije (Bijafra). U dvogodišnjem ratu poginulo je više od milion ljudi.
1971. - Umro je legendarni američki džez muzičar, trubač ipevač Luis "Sačmo" Armstrong (Louis Satchmo), najznačajnija ličnost u istoriji džeza. Karijeru je počeo 1918, a mnogobrojne turneje širom sveta donele su mu nezvaničnu titulu ambasadora dobre volje.
1973. - Umro je nemački dirigent Oto Klemperer (Otto), jedan od najznačajnijih dirigenata 20. veka, posebno čuven po izvođenju Betovenovih (Beethoven) dela.
1988. - U eksploziji naftne platforme "Pajper Alfa" u britanskomdelu Severnog mora, poginulo je 167 ljudi.
1990. - Predsednik Bugarske Petar Mladenov podneo je ostavku zbog optužbi da je naredio da se tenkovima rasture antivladini protesti.
1999. - Pripadnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni uhapsilisu u Banjaluci lidera Narodne stranke i poslanika u Skupštini Republike Srpske Radoslava Brđanina i izručili ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.
2000. - Skupština SR Jugoslavije usvojila je amandmane na Ustavkojima je tadašnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću omogućeno da se ponovo kandiduje za predsednika SR Jugoslavije.
2000. - Talas vrućina koji je zahvatio Jugozapadnu Evropu, satemperaturama vazduha i do 45 stepeni Celzijusa, prouzrokovao je smrt 25 ljudi i mnoge požare.
2003. - Predsednik Liberije Čarls Tejlor prihvatio je ponudu zaazil u Nigeriji. Njegov odlazak je bio uslov američkog predsednika Džordža Buša za angažovanje SAD na uspostavljanju mira u toj zapadnoafričkoj zemlji koju već 14 godina potresaju sukobi.
2005. - Iz Ulcinja ka Dubrovniku i Splitu krenula je prva redovna autobuska linija iz Crne Gore prema Hrvatskoj, posle 14 godina prekida zbog rata bivšoj Jugoslaviji.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pet Avg 07, 2015 6:50 pm

Mahanje 7. avgust

1830. - Francuska skupština izabrala je Luja Filipa (Louis Philippe) za kralja Francuske, nakon što je Šarl X bio prisiljen da abdicira u Julskoj revoluciji. Novi kralj je postao poznat kao "kralj građanin".
1834. - Umro je francuski pronalazač Žozef Mari Žakar (Joseph Marie Jacljuard), koji je 1801. izumeo mehanički tkački razboj, nazvan po njemu "Žakarova mašina".
1858. - Kraljica Viktorija (Victoria) je za prestonicu britanskog dominiona Kanade odabrala Otavu.
1859. - Rođen je srpski glumac Ilija Stanojević, poznat kao Čiča-Ilija, najpopularniji komičar svog vremena. Napisao je komediju "Dorćolska posla", a sa Jankom Veselinovićem komediju s pevanjem "Potera".
1876. - Rođena je holandska igračica Margareta Gertruda Zele (Margaretha Geertruida Zelle), poznata kao Mata Hari. Pod sumnjom da je nemački špijun, Francuzi su je streljali u oktobru 1917. Ime Mata Hari, koje znači "jutarnje oko", uzela je dok je živela na Javi pre Prvog svetskog rata.
1895. - Otvorena je prva međunarodna izložba moderne umetnosti u Veneciji, koja se otada održava svake druge godine (Bijenale).
1912. - Rusija i Japan su potpisali sporazum o podeli interesnih sfera u Mongoliji i Mandžuriji.
1938. - Umro je ruski pozorišni glumac, teatrolog i reditelj Konstantin Stanislavski, osnivač Hudožestvenog teatra u Moskvi 1898.
1942. - Iskrcavanjem američkih pomorsko-desantnih snaga na ostrvo Gvadalkanal, u grupi Solomonskih ostrva, počela je savežnička ofanziva na Pacifiku u Drugom svetskom ratu.
1947. - Ekspedicija norveškog etnologa Tora Hejerdala (Thor Heyerdahl) na splavu "Kon Tiki" stigla je, nakon 101 dana plovidbe od Perua, na arhipelag Tuamotu u Polineziji.
1947. - Nick Ross, Broadcaster
1957. - Umro je američki filmski glumac Oliver Hardi (Hardy), koji je sa partnerom Stenom Lorelom (Stan Lorel) (Stenlio i Olio) igrao u preko 100 filmskih komedija snimljenih između 1926. i 1950.
1959. - Američki satelit Eksplorer 6 lansiran je iz Kejp Kaneverala. To je bio prvi satelit koji je poslao fotografije Zemlje iz svemira.
1960. - Kubanski premijer Fidel Kastro (Castro) objavio je odluku o nacionalizaciji svih američkih kompanija na Kubi.
1960. - Obala Slonovače je proglasila nezavisnost od Francuske.
1964. - Proglašena je Narodna Republika Kongo.
1989. - Umrla je srpska pozorišna rediteljka Mira Trailović, osnivač avangardnog beogradskog pozorišta "Atelje 212" (1956) i BITEF-a (Beogradski interencionalni teatarski festival). Kao reditelj predstavila je beogradskoj publici prvi put najznačajnija imena svetske pozorišne avangarde - Joneska, Sartra, Olbija, kao i popularni hipi-mjuzikl "Kosa".
1990. - Afrički nacionalni kongres Nelsona Mandele odustao je, posle 29 godina, od oružane borbe protiv vlasti bele manjine u Južnoj Africi, a zauzvrat je vlada te zemlje prihvatila razgovore o okončanju sistema aparthejda.
1995. - Najmanje 20 ljudi poginulo je u ekspoloziji bombe koju je u zgradi vlade u Kolombu, u Šri Lanki, aktivirao jedan tamilski pobunjenik, bombaš-samoubica.
1996. - U Atini su se sastali predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i postigli dogovor o normalizaciji odnosa SR Jugoslavije i Hrvatske. Sporazum je ozvaničen 23. avgusta.
1997. - Kambodžanski ministar inostranih poslova Ung Huot je formalno preuzeo dužnost prvog premijera, zamenivši zbačenog princa Norodoma Ranarita (Ranariddh).
1997. - Ilegalna organizacija kosovskih Albanaca Oslobodilačka vojska Kosova preuzela je odgovornost za niz oružanih napada na policijske stanice na Kosovu i pozvala je Albance u pokrajini da podrže oružanu pobunu protiv srpske vlasti.
1998. - U eksploziji dva automobila-bombe u američkim ambasadama u Keniji i Tanzaniji poginulo je najmanje 215 ljudi u Najrobiju i 11 u Dar es Salamu, a ranjeno je više od 5.000 ljudi. Odgovornost je preuzela do tada nepoznata grupa Islamska armija za oslobođenje svetih mesta.
1999. - U Brčkom, u Bosni i Hercegovini, održan je "Rok maraton 99" na kojem su se prvi put od raspada bivše SFRJ i time uzrokovanog rata, okupile rok grupe iz bivših jugoslovenskih republika. Koncert je najavljen kao "skup visokog rizika", ali incidenata nije bilo.
2000. - Na Korzici ubijen je iz zasede osnivač glavne gerilske grupe na tom ostrvu Žan-Mišel Rosi i njegov saradnik Žan-Klod Fratači.
2000. - Grupa američkih i švajcarskih naučnika saopštila je otkriće devet novih planeta koje se kreću u orbiti izvan našeg sunčevog sistema, što je od značaja za napore naučnika da otkriju život na nekom drugom mestu u kosmosu.
2001. - Filipinska vlada i muslimanska separatistička grupa, Islamski oslobodilački front Moro potpisali su primirje, što je korak napred u pravcu okončanja borbi koje traju dekadama u južnim Filipinima.
2002. - Međunarodni monetarni fond (MMF) dodelio je 30 milijardi dolara Brazilu, u cilju sređivanja ekonomske situacije u toj zemlji. To je najveća finansijska pomoć koju je MMF dao nekoj državi.
2003. - Sud u Dablinu osudio je lidera Prave IRA-e, odmetničke frakcije Irske republikanske armije (IRA) Majkla Mekevita na 20 godina zatvora za organizovanje bombaškog napada u gradu Oma u Severnoj Irskoj u avgustu 1998. kada je poginulo 29 osoba, a više stotina povređeno.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Sub Avg 08, 2015 6:22 pm

Mahanje 8. AVGUST

117. - Umro je rimski imperator Marko Ulpije Trajan, poslednji rimski car koji je vodio osvajačke ratove. Tokom njegove vladavine, od 98. godine, Rimsko carstvo je najviše proširilo svoje teritorije, a istoričari su procenili da je u njemu tada živelo oko 70 miliona stanovnika.
843. - U Verdenu su franački vladari - car Lotar I, kralj Ludvig Nemački i kralj Karlo II Ćelavi, sklopili ugovor kojim je franačka država podeljena na tri dela: zapadni i srednji (kasnije Francuska) i istočni (kasnije Nemačka).
1217. - Krunisan je prvi srpski kralj Stefan Nemanjić (Prvovenčani). Krunu, koju je dobio od pape Honorija III (1216-1227), u Srbiju su doneli papski izaslanici.
1567. - Španski vojvoda od Albe stigao je kao vojni guverner u Holandiju sa 10.000 španskih i italijanskih vojnika. Njegova vladavina (do 1573) zapamćena je po teroru nad holandskim stanovništvom i po intenzivnom delovanju španske inkvizicije.
1786. - Francuski alpinista, doktor Mišel Gabrijel Pakar (Michel Gabriel Pachard) i njegov nosač Žak Balma (Jacques Balmat) osvojili su prvi u svetu najviši vrh Alpa i zapadne Evrope, Mon Blan (4807).
1815. - Francuski car Napoleon I Bonaparta (Bonaparte) krenuo je u izgnanstvo na britansko ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, gde je proveo poslednjih šest godina života.
1832. - Rođen je srpski pisac i slikar Đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme ("Na Liparu", "Ponoć", "Padajte braćo", "Otadžbina", "Seoba Srbalja", "Stanoje Glavaš").
1883. - Rođen je meksički revolucionar Emilijano Zapata (Emiliano Zapata), koji je od 1910. kao vođa meksičkih seljaka stvarao burnu istoriju Meksičke revolucije pod parolom "Zemlja i sloboda". Ubijen je iz zasede u aprilu 1919.
1900. - U Bruklinu (Masačusets) počeo je prvi teniski turnir "Dejvis kup". Pobednici dvodnevnog takmičenja bili su Amerikanci.
1905. - Umro je srpski istoričar i sveštenik Ilarion Ruvarac, začetnik kritičkog istorijskog istraživanja i veliki protivnik nenaučnog prilaza istoriji i oslanjanja na narodnu tradiciju kao istorijski izvor.
1918. - Počela je Amijenska operacija (u severnoj Francuskoj), završna ofanziva savezničkih trupa protiv Nemačke u Prvom svetskom ratu.
1919. - Rođen je italijanski filmski producent Dino de Laurentis, koji je značajno doprineo svetskom uspehu italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata. Dobitnik je Oskara za filmove "Gorki pirinač" i "Ulica", kao najbolje inostrane filmove. 1919 - Mirovna konferencija Avganistana i Indije završena je potpisivanjem mira u Ravalpindiju.
1941. - Na Kosmaju je u Drugom svetskom ratu iz zasede ubijen srpski revolucionar Branko Krsmanović, španski borac, član Glavnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Srbije i organizator prvih partizanskih jedinica u Šumadiji.
1945. - Londonskim sporazumom Velike Britanije, ŠSR-a, SAD i Francuske, kojem se kasnije priključilo još 19 zemalja, osnovan je Međunarodni vojni sud za suđenje nacističkim ratnim zločincima, na osnovu kojeg je vođen Nirnberški proces.
1963. - U spektakularnoj "Velikoj pljački voza", grupa kriminalaca upala je u poštanski voz između Glazgova i Londona i opljačkala 2,6 miliona funti. Svih 15 učesnika "pljačke stoleća" uhapšeno je i 1964. osuđeno na 25 do 30 godina zatvora. Jedan od glavnih aktera, Roni Bigs, uspeo je da pobegne iz zatvora i sa plenom otputuje u Brazil, gde je živeo do maja 2001, kada se sam predao Skotland jardu.
1967. - Ministri inostranih poslova Indonezije, Malezije, Singapura, Tajlanda i Filipina su u Bangkoku potpisali sporazum o osnivanju političko-ekonomske grupacije ASEAN (Udruženje zemalja Jugoistočne Azije), kojoj su kasnije pristupili Bruneji i Vijetnam.
1974. - Predsednik SAD Ričard Nikson (Richard Nidžon) objavio je, obraćajući se naciji preko televizije, da podnosi ostavku zbog umešanosti u aferu Votergejt.
1990. - Irak je, sedam dana posle okupacije, anektirao Kuvajt, kao svoju 19. provinciju. Predsednik SAD Džordž Buš (George Bush) poslao je trupe u Saudijsku Arabiju, a vojna akcija koja je usledila nazvana je "Pustinjska oluja".
1994. - Lideri Jordana i Izraela otvorili su prvi drumski granični prelaz i time potvrdili prestanak 46-godišnjeg neprijateljstva.
1996. - U vodenim bujicama koje su se iznenada sručile u turistički kamp u Pirinejima, u Španiji, noseći automobile i šatore, poginulo je najmanje 67 ljudi.
2000. - Od eksplozije bombe u stanici metroa ispod Puškinovog trga, u centru Moskve, poginulo je 12 osoba, a 53 su teško ranjene.
2004. - Umro je legendarni "borac protiv požara" na naftnim poljima, Red Ader (Adair), neustrašivi Teksašanin koji je gasio požare na naftnim izvorima širom sveta.
2005. - U Argentini je uhapšen Milan Lukić, haški optuženik za zločine protiv čovečnosti u višegradskom kraju (BiH) i izručen Tribunalu u Hagu. Lukić je u Beogradu osuđen u odsustvu na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina otmice i ubistva 16 građana muslimanske nacionalnosti iz Sjeverina (Srbija) 1992. godine.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Ned Avg 09, 2015 1:40 pm

Mahanje 9. AVGUST

-480. - Persijanci pod vođstvom kralja Kserksa pobedili su u trodnevnoj bici kod Termopila vojsku spartanskog kralja Leonide. Ta pobeda omogućila je Kserksu osvajanje Atine.
378. - U bici kod Hadrijanopolja, u kojoj su Goti teško porazili Rimljane, poginuo je istočno-rimski car Valent Flavije, rođen 338. u današnjim Vinkovcima (Cibalae).
1842. - SAD i Velika Britanija potpisale su sporazum kojim je određena granica između SAD i Kanade od Mejna do Velikih jezera.
1896. - Rođen je švajcarski psiholog Žan Pijaže (Jean Piaget), poznat po istraživanjima saznajnih funkcija kod dece. Osnovao je Međunarodni centar za genetičku epistemologiju ("Dečiji govor i mišljenje", "Uvod u genetičku epistemologiju").
1896. - Nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental (Otto Lilienthal), jedan od pionira avijacije, poginuo je isprobavajući planer dvokrilac koji je ranije iste godine konstruisao.
1918. - Rođen je američki filmski režiser Robert Oldrič (Aldrich), koji se uspešno oprobao u gotovo svim filmskim žanrovima, od vesterna do psiholoških drama ("Šta se dogodilo s Bebi Džejn?", "Vera Kruz", "Apač", "Dvanaest žigosanih", "Poljubac smrti").
1919. - Rođen je italijanski kompozitor i pisac libreta Ruđero Leonkavalo (Ruggiero Leoncavallo). Slavu mu je donela opera "Pajaci", a nijedno od kasnijih mnogobrojnih dela nije postiglo takav uspeh.
1942. - Tokom kampanje "Napustite Indiju" (Ljuit India) Sveindijskog kongresa, britanske vlasti su u Bombaju uhapsile indijskog nacionalnog vođu Mahatmu Gandija (Gandhi) i još 50 njegovih sledbenika. Gandi je u zatvoru 21 dan štrajkovao glađu, a pušten je iz zatvora 1944. pod pritiskom javnosti.
1945. - Na trećem zasedanju u Beogradu Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) proglašeno je za privremenu Narodnu skupštinu Demokratske Federativne Jugoslavije.
1945. - Amerikanci su, na kraju Drugog svetskog rata, bacili drugu atomsku bombu koja je razrušila više od polovine japanskog grada Nagasaki. Poginulo je 73.000 ljudi, a hiljade su umrle tokom narednih godina od posledica radijacije. Japan je kapitulirao 15. avgusta, čime je rat okončan.
1954. - Kao odgovor na pretnje ŠSR-a i istočnog bloka Jugoslaviji, Grčka, Turska i Jugoslavija zaključile su na Bledu (Slovenija) Balkanski savez o političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći na rok od 20 godina. Otopljavanjem sovjetsko-jugoslovenskih odnosa posle 1956. godine, taj savez je gubio na značaju, iako formalno nikada nije otkazan.
1962. - Umro je nemački pisac Herman Hese (Hermann Hesse), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. Duboko saživljavanje sa savremenim problemima i otpor konvencionalnim društvenim normama učinili su ga šezdesetih godina idolom omladine na Zapadu. Smatra se pretečom i klasikom hipi-kulture ("Demijan", "Stepski vuk", "Sidarta", "Igra staklenih perli", "Narcis i Zlatousti").
1965. - Bivša britanska kolonija Singapur postala je nezavisna država u okviru Komonvelta posle otcepljenja od Malezije.
1969. - Glumica Šeron Tejt (Sharon Tate), žena filmskog reditelja Romana Polanskog, i još četiri osobe brutalno su ubijeni u njenoj kući na Beverli Hilsu.
1974. - Potpredsednik SAD Džerald Ford (Gerald) postao je predsednik, nakon što je Ričard Nikson (Richard Nixon), zbog umešanosti u aferu Votergejt, podneo ostavku.
1975. - Umro je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, jedan od velikana sovjetske i svetske muzike 20. veka. Njegov opus, pored 15 simfonija, sadrži opere, balete i kamernu muziku.
1992. - U Barseloni su završene 25. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 15.000 sportista iz 172 zemlje. Sportisti SR Jugoslavije, zbog sankcija UN, nisu mogli da učestvuju u ekipnim sportovima, ali su medalje izborili strelci - Jasna Šekarić srebrnu, a Aranka Binder i Stevan Pletikosić bronzanu.
1998. - U sukobu sa indijskom policijom u Kašmiru poginuo je Ali Mohamamad Dar (Mohamammad), samoproklamovani zamenik vrhovnog komandanta zabranjene separatističke islamske oružane grupe Hizb-ul-Mudžahedin, koja teži da Kašmir pripoji Pakistanu.
1998. - Košarkaška reprezentacija SR Jugoslavije postala je svetski šampion u košarci.
2000. - U katastrofalnim poplavama u Indiji, Nepalu, Butanu i Bangladešu život je izgubilo 300 ljudi, a milioni su ostali bez domova.
2002. - Umro je general-poručnik Tran Do (78), najpoznatniji vijetnamski disident, koji je poslednjih godina postao zagovornik političkih reformi u Vijetnamu.
2004. - Teri Nikols (Terry Nickols) osuđen je u Americi na 161 doživotnu robiju bez prava na pomilovanje i skraćenje kazne, zbog postavljanja bombe u zgradi državnih organa u Oklahoma Sitiju 1995. godine, kada je poginulo 168 osoba.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Pon Avg 10, 2015 7:40 pm

Mahanje 10. avgust

1519. - Magelanov peti brod isplovio je na put oko sveta.
1809. - Ekvador je objavio nezavisnost od Španije. Ekvador je inače postao španska kolonija još 1534. godine, kada su španski konkvistadori Pizaro i Almagro uništili državu Inka.
1878. - Srpski knez Milan Obrenović izdao je ukaz o "ustrojstvu Vojnog muzeja", radi prikupljanja i čuvanja trofeja iz ratne istorije. Muzej je smešten u prepravljenu džamiju na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave na Kalemegdanu. Ondašnja štampa pisala je o tome da "je Vojni muzej ponos Beograda, da su njegove istorijske zbirke pobudile veliko interesovanje u narodu i da je tako uređen da može poslužiti kao primer".
1878. - Rođen je srpski kompozitor i muzički posac Isidor Bajić, nastavnik muzike u Srpskoj gimnaziji, horovođa i organizator muzičkog života u Novom Sadu, autor vokalnih i klavirskih dela i scenske muzike. Posebnu pažnju posvetio je obradi srpske narodne muzike, a bavio se i teorijom muzike. Dela: opera "Knez Ivo od Semberije", zbirka solo pesama "Pesme ljubavi", horske pesme "Sokoli", "Ej, ko ti kupi", "Zračak viri", "Iz srpske gradine".
1913. - U Bukureštu su Grčka, Rumunija, Srbija i Crna Gora potpisale s poraženom Bugarskom ugovor o miru, kojim je okončan Drugi balkanski rat i precizirane granice Bugarske prema Rumuniji i Srbiji. Granice između Srbije i Crne Gore i Crne Gore i Grčke utvrđene su posebnim sporazumom. Drugi balkanski rat počeo je krajem juna 1913. napadom Bugarske bez objave rata na Srbiju i Grčku. Uzrok rata bilo je neslaganje saveznika oko podele teritorija oslobođenih u Prvom balkanskom ratu od Turaka, posebno insistiranje Bugarske da dobije celu Makedoniju. Bukureštanskim mirom Makedonija je podeljena između Bugarske, Grčke i Srbije.
1948. - Premijerno je prikazana na američkoj televiziji Ej-Bi-Si (ABC) čuvena emisija "Skrivena kamera" Alena Fanta.
1983. - Umro je srpski filmski režiser Vojislav Nanović, jedan od pionira jugoslovenskog filma posle Drugog svetskog rata. Snimio je niz dokumentarnih i osam igranih filmova, uključujući "Tri koraka u prazno", "Ciganku" i "Čudotvorni mač".
1988. - Ujedinjene Nacije objavile su da se procenjuje da u Aziji živi oko tri milijarde ljudi.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Dogodilo se na današnji dan...   Danas u 8:51 am

Nazad na vrh Ići dole
 
Dogodilo se na današnji dan...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 13Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5 ... 11, 12, 13  Sledeći
 Similar topics
-
» "Dogodilo se na današnji dan"
» Televizija danas
» Na današnji dan...
» Dnevni horoskop
» Na granicama realnosti vodimo razgovore moja psiha i ja

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
PANONSKA OAZA :: FORUMI :: DRUŠTVO :: ISTORIJA I GEOGRAFIJA-
Skoči na: