PrijemKalendarFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Zadnje teme
Naj bolji poslanici
Nina
 
Sirijus
 
Rin Tin Tin
 
anja_x
 
SAN-ANA
 
Beba
 
DONAU
 
grujica
 
vasko
 
JelaS
 
Decembar 2016
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 
KalendarKalendar
Statistike
Imamo 496 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je OglasnikAS

Naši korisnici su poslali ukupno 43837 članaka u 1221 teme
Ko je trenutno na forumu
Imamo 4 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 4 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 182 dana Čet Mar 17, 2011 1:57 pm

Share | 
 

 Ekologija na prvom mestu kulture...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Sre Apr 22, 2015 6:59 pm

Mahanje DANAS SE OBELEŽAVA DAN PLANETE ZEMLJE



Danas se obeležava Dan planete Zemlje, 22. april, sa ciljem da ljude u čitavom svetu podseti u kakvom je stanju priroda planete na kojoj žive.

Dan planete Zemlje će u Srbiji biti obeležen akcijama čišćenja, izložbama, predstavama i predavanjima u organizaciji institucija i ekoloških organizacija.

Cilj je da se gradjanima ukaže na probleme ekosistema, na zagadjenje naseljenih mesta i na to kako poboljšati kvalitet životne sredine.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije pozvalo je gradjane da ličnim angažovanjem na zaštiti životne sredine učine koliko mogu i tako obeleže Dan planete Zemlje.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković kazala je da obeležavanje Dana planete Zemlje podrazumeva da svaki pojedinac doprinese svojim primerom, nekom svojom akcijom ili konkretnim delom, poput čišćenja smetlišta, sadjenja drveća, vožnje bicikla umesto automobila.

Dan planete Zemlje ustanovljen je 1970. godine nakon jedne ekološke akcije u SAD.

Širom sveta se obeležava od 1992. godine kada je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini u Rio de Žaneiru ustanovljen dugoročni Program za promociju održivog razvoja (Rio Declaration on Environment and Development).

Izvor: Zelena Srbija
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Čet Apr 23, 2015 8:34 pm

Mahanje Važno unapređenje energetske efikasnosti zgrada



Glavne prepreke za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji su siromaštvo i nedostatak svesti o uštedama koje to donosi, rečeno je 22. aprila na Drugom međunarodnom sajmu obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Poboljšanje energetskih kvaliteta zgrada ključno je za ostvarenje ciljanih ušteda energije u Srbiji za 9% do 2018. u odnosu na 2008. Osim propisa i drugih koraka na nacionalnom nivou, pomaci se čine i u lokalnim zajednicama, a na skupu su predstavljeni rezultati u četiri opštine u Srbiji.

U planiranoj uštedi energije u Srbiji do 2018. od 9% u odnosu na 2008. jedna trećina treba da se ostvari u zgradarstvu rekla je tim lider projekta Energetska efikasnost u zgradarstvu Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju Giz Renate Šindlbek.

“To je neophodno u javnim, ali i privatnim stambenim objektima” koji čine 95% zgrada, dodala je ona.

GIZ ovaj proces podržava sedmogodišnjim projektom koji se sprovodi u 169 opština u Srbiji kroz koji pruža savete za donošenje zakona i podzakonskih akata, podržava uspostavljanje sistema za upravljanje podacima i pomaže lokalnim samoupravama da primene propise.

U ovom projektu pokazalo se da su najveći problemi na lokalnom nivou nedostatak tehničke i operativne stručnosti, menadžerskih veština i informacija neophodnih za sprovođenje zakona, propisa i nacionalnog akcionog plana energetske efikasnosti.

U GIZ-u navode i da nema ni javnih podsticaja za efikasno korišćenje energije, kao ni uputstva za procenu i unapređenje potencijala u oblasti energetske efikasnosti.

Šefica odseka za energetsku efikasnost Ministarstva rudarstva i energetike Antonela Solujić rekla je da u Srbiji cena i sistem naplate ne podstiču korisnike na štednju energije i da je potrebno uspostaviti mehanizam podsticaja za unapređenje energetske efikasnosti.

Navela je da je za korišćenje budžetskog fonda za finansiranje energetske efikasnosti koji je počeo da radi 2014. godine potpisano 11 ugovora o finansiranju unapređenje energetske efikasnosti za javne zgrade i dodala da se nada da će u narednih par godina biti izgrađen funkcionalan sistem finansiranja.

Ona je rekla da se radi na primeni Zakona o energetskoj efikasnosti iz 2013, da se pripremaju podzakonski akti i izrazila nadu da će time biti postavljeni jasni ciljevi i biti ostvaren napredak u primeni.

Izneti su podaci da je sanacija zgrade vrtića Lane u Kučevu za koju je izdvojeno 5,89 miliona dinara donelo uštede od 13.400 evra godišnje, dok je u Kraljevu postavljanje izolacije i zamena vrata i prozora na porodičnoj kući od 70 kvadratnih metara donela uštedu od 51,35%.

Izvor: EurActiv
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pet Apr 24, 2015 7:55 pm

Mahanje LOŠA VEST SA ANTARKTIKA



Prikaz knjiga: Antarktik: Intimni portret misterioznog kontinenta, Gabrijela Voker ; Šta znamo:Stvarnost, rizici i odgovor na klimatske promene, izveštaj Klimatološkog panela Američkog udruženja za unapređenje nauke; Uticaj klimatskih promena u Sjedinjenim Državama: Treća nacionalna klimatska procena, izveštaj Američkog programa istraživanja globalnih promena.

Bill McKibben, The New York Review of Books, 10.07.2014.

Izgleda da nas čeka krajnje neizvesna završnica klimatskih promena. S jedne strane, tehnološke, a verovatno i političke figure su konačno na svom mestu za brz i efektan potez koji bi nas konačno skinuo sa fosilnih goriva. Nažalost, igrači bi mogli da se odluče na prosto premeštanje piona napred-nazad još par decenija, što može biti fatalno. Što je najgore, svet prirode svakodnevno sve jasnije pokazuje da sat otkucava brže nego što smo mislili. Kraj čitave igre je sve bliži.

Počnimo sa Antarktikom, najslabije naseljenim kontinentom na kojem ljudi gotovo nisu ostavili nikakvog traga. U svojoj knjizi o ovom području, Gabrijela Voker opisuje šta se trenutno dešava na prostranom ledenom pokrivaču – od neprestanih otkrića novih oblika podvodnog života do tekuće potrage za meteoritima, relativno lako uočljivim na beloj pozadini. Ko god se pitao kakva je to zima od 70 Celzijusa ispod nule, Voker pruža odličnu sliku. Opis počinje citatom Sare Kraj koja je radila u centru za kontrolu vazdušnog saobraćaja na čitavom kontinentu, koordinirala letove i služila kao „glas Antarktika“. Predeo je na nju ostavio upečatljiv utisak već na prvi pogled:

„Nije bilo ničeg za poređenje… Predeo je tako ogroman, tako prelep. Mislila sam da me čeka obična golet, ni na kraj pameti mi nije palo. Antarktik je tako prepun sebe.“

Dok opisuje šetnju padinama planine Erebus, najjužnijeg aktivnog vulkana na planeti, Kral dodaje: „Tako je organski osećaj da me ova zemlja čini malom. Ne smanjenom, već malom. Dopada mi se to.“

U nekom drugom smislu, međutim, Antarktik je mesto gde smo zapravo saznali koliko smo veliki, ako ne kao pojedinci onda svakako kao vrsta. Naučnici su odavno pretpostavili da sagorevanjem uglja i nafte gušimo atmosferu karbon dioksidom; i, zaista, prvi instrumenti dizajnirani da izmere njegovu koncentraciju – postavljeni krajem 1950-tih na havajskoj Mauna Loa – pokazali su da se sve više CO2 akumulira svake godine. Ta merenja nisu nam rekla mnogo o prošlosti. Da bi se razumelo u kakvoj smo opasnosti bilo je potrebno ustanoviti kako je planeta u dalekoj prošlosti reagovala na ugljenik u atmosferi. Ako se uzme dubinski uzorak iz ledenog pokrivača, mali džepovi vazduha zarobljeni u svakom sloju mogli bi pružiti dobar uvid u uzastopne količine CO2 tokom velikih vremenskih razdoblja – a daleko najveći uzorak može se uzeti na Antarktiku.

Voker s posebnim zanimanjem piše o teškoćama prilikom bušenja glečerskog leda, vađenja neoštećenog uzorka i njegovog čuvanja za analizu. Kada se mašina zaledi tokom procesa, evropski tim koji vrši istraživanja baca „konjak-bombe“ alkohola u rupu ne bi li otkravio mehanizam. Nagrada za napor je savršen, providan cilindar, dužine oko jednog metra, ispresecan jasno vidljivim kristalnim linijama. Ljudsko oko nikada ranije nije videlo najstariji komad iz najstarijeg ledenog sloja na Zemlji. Približila sam se pažljivo da ga ne dodirnem, zaustavljajući dah.

Kada je konačno izvadio uzorak, tim je pred sobom imao zapis o planetarnoj klimi od pre 800.000 godina – kroz mnoga ledena doba i interglacijalne periode. Okriće je, jednostavno i neporecivo, glasilo:

Čak i kada je naša klima bila u nekoj drugoj fazi, nekom drugom modusu balansiranja mnogih suptilnih uticaja koje stvaraju vetar, vremenski uslovi i toplota koje osećamo, temperatura i gasovi staklene bašte uvek su bili usklađeni. Više temperature su uvek pratile viši nivo CO2. Sa nižim CO2 i temperatura je padala.

Tokom čitave te duge, duboke istorije, nikada nismo bili ni blizu koncentraciji CO2 u atmosferi koju imamo danas. Prema Voker, „u čitavom zapisu [iz ledenog jezgra] najviša vrednost CO2 bila je oko 290 delova na svakih milion delova vazduha. Sada smo blizu 400 i nastavlja da raste“. To znači da nam Antarktik, zahvaljujući svom netaknutom prostranstvu, omogućava najbolji uvid u bizarni geološki trenutak u kom se nalazimo.

Naravno, ni Antarktik više nije nedirnuta oblast. Tragovi ljudskog uticaja na atmosferu i klimu mogu se lakše čitati na Južnom polu nego bilo gde na planeti, a rezultati su zaista zastrašujući. Prosto rečeno, masivni ledeni pokrivači počinju da se kreću jezivom brzinom. Na uzanom antarktičkom poluostrvu, okrenutom ka Južnoj Americi, gde dolazi većina turista, topljenje se odvija brzo ili brže nego igde na planeti. Upravo tu se 2002. odlomio veliki komad ledenog brega „Larsen B“.

Poluostrvo sadrži relativno malu količinu leda; većina svetske sveže vode vezana je u gigantskim ledenim pločama istočnog i zapadnog Antarktika. Po prirodi konzervativni, naučnici su dugo mislili da su ovi divovi relativno stabilni, bar u hiljadugodišnjim okvirima: nije lako istopiti par kilometara leda, naročito ako temperatura vazduha retko kad prelazi iznad tačke mržnjenja. Međutim, kako Voker sugeriše pri kraju svoje priče, istraživači su sve više zabrinuti za stabilnost posebno zapadnog Antarktika.

Sa ledenog pokrivača zapadnog Antarktika ogromni glečeri se pružaju u Amundsenovo more na Južnom Pacifiku. To je možda najudaljeniji deo najudaljenijeg kontinenta, ali njegov najzanimljiviji deo nalazi se ispod vode. Naučnici su pod talase slali „autonomne podmornice“ da proučavaju geologiju, a uz pomoć satelita ispitivali promene u visini leda. Njihov posao još nije bio završen kada je Voker poslala svoju knjigu u štampu, ali njen izveštaj daje kompletan kontekst potreban za razumevanje verovatno najdepresivnije najave ere globalnog otopljavanja.

Sredinom maja ove godine objavljena su dva članka u časopisima Science i Geophysical Research Letters, i iz je postalo jasno da veliki glečeri okrenuti ka Amundsenovom moru više nemaju „potporu“. Ispostavlja se da geološki ova oblast ima oblik zdele: tlo je ispod glečera iskošeno ka unutra, što znači da voda nadire ispod njih. Nagriza ih odozdo i odvaja ih od veza sa tlom. Voda je sve toplija jer se naši okeani postepeno zagrevaju. Ovaj spori kolaps, izvestan tokom narednih decenija, „nezaustavljiv“ je u ovom trenutku, kažu naučnici; stvar je prešla „tačku posle koje nema povratka“.

To znači da ranijim predviđanjima treba dodati još čitavih tri metra rasta nivoa mora. Ne znamo koliko brzo će se to desiti, samo da hoće. A to nije sve. Nekoliko dana posle antarktičke objave, drugi naučnici su otkrili da veći deo ledenog pokrivača na Grenlandu ima slične geološke karakteristike, jer i njega topla voda odozdo topi. Druga studija objavljena iste sedmice pokazala je da čađ iz velikih šumskih požara, koji su sve češći usled globalnog zagrevanja, utiče na topljenje grenlandskog pokrivača, što čini osobito zli krug.

Na izvestan način, ništa od ovoga nije novost. Vodeći glaciolog, Džejson Boks iz Geološkog istraživanja Danske i Grenlanda (GEUS) izračunao je da su, s obzirom na paleoklimatske podatke, naši trenutni atmosferski nivoi gasova staklene bašte verovatno dovoljni da izazovu i čitavih 20 metara rasta nivoa mora. Međutim, jedno je znati da je oroz povučen a sasvim drugo videti kako metak zaista leti; vesti sa Antarktika bile su tačka preokreta. To ne znači da treba da dignemo ruke od napora da usporimo klimatske promene: ako išta, kako su naučnici odmah naglasili, trebalo bi žestoko da zalegnemo, jer još uvek ima šansi da utičemo na brzinu kojom se promene odvijaju, a samim tim i na nivo haosa koji izazivaju. Biće lakše savladavati posledice ako na raspolaganju imamo vekove, a ne decenije.

Možemo sanirati i mnoge druge oblike štete izazvane rastom nivoa mora (od intenziteta suše do množenja insekata koji prenose bolesti), ako odmah strogo ograničimo emisije ugljenika. Ipak, vesti sa Antarktika nesumnjivo ukazuju da „zaustavljanje globalnog zagrevanja“ nije moguće. Nema načina da se ohlade tople vode koje tope glečere. Fizika nam neće dati da se lako izvučemo. Od sada, svi naši napori moraju biti uloženi da sprečimo da stvari budu još gore.

Dramatično otkriće na Antarktiku ovog maja stiglo je kao vrhunac sve strožih naučnih upozorenja, dok istraživači pokušavaju da prenesu poruku do javnosti i političara. Marta ove godine, Američko udruženje za unapređenje nauke objavilo je uprošćen manifest pod naslovom„Šta znamo“, koji počinje ovako:

„Ubedljivi dokazi klimatskih promena, izazvanih ljudskim dejstvom, ukazuju i na aktuelne posledice sa značajnom štetom i vanredne buduće rizike po društvo i prirodne sisteme.“

Klimatske promene, kaže se dalje, „dovode u opasnost dobrobit ljudi svih zemalja“.

Nekoliko nedelja kasnije, Bela kuća je objavila svoju Nacionalnu klimatsku procenu, „Uticaj klimatskih promena u Sjedinjenim Državama“, na sajtu Globalchange.gov na kojem građani SAD mogu da prate kako porast temperature utiče na njihovu državu ili region. Novina ove procene jeste u tome što štetu od klimatskih promena ne prikazuje kao neku udaljenu opasnost, već kao tekuću realnost:

„Klimatske promene za koje smo mislili da su stvar daleke budućnosti, nesumnjivo su postale deo sadašnjice… Amerikanci primećuju promene svuda.“

U ovom trenutku, na primer, polovina stanovništva SAD trpi sušu koja je Kaliforniju pogodila teže nego ikada, uz rasprostranjene šumske požare.

Nacionalna klimatska procena nije toliko važna zbog svog sadržaja koliko zbog poruke koju nosi: čini se da će Obamina administracija, makar retorički, konačno ozbiljno shvatiti klimatske promene. To ukazuje na izvestan zaokret. Na samom početku prvog mandata predsednika Obame, zvaničnici administracije okupili su lidere ekološkog pokreta na sastanak gde su rekli da neće pričati o globalnom zagrevanju: fokus grupe su, naime, pokazale da je popularnije pričati o „zelenim poslovima“. I održali su svoje nakazno obećanje: na propalim pregovorima tokom Konferencije o klimatskim promenama u Kopenhagenu 2009. (što je bio najveći fijasko spoljne politike Obamine vlasti) i propalom kongresnom pokušaju naredne godine da se ograniči ugljenik, Bela kuća jedva da je izgovorila reč „klima“.

Više na sajtu Peščanika
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Uto Apr 28, 2015 7:17 pm

Mahanje ZELENI SRBIJE – 29 GODINA OD ČERNOBILJA



Danas se širom sveta obeležava 29 godina od katastrofalne nuklearne nesreće, koja se dogodila 26. aprila 1986. godine u Černobilju. Posledice ove katastrofe osetile su se širom Evrope, a stručnjaci ističu da je preko 600 miliona ljudi bilo izloženo radijaciji. I danas nuklearna elektrana u Černobilju predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, kako u neposredno radijacijom pogođenom području Ukrajine, Belorusije, Rusije, tako i širom severne hemisfere. Ovaj dan se obeležava širom sveta kao podsećanje na tragediju u Černobilju ali i kao antinuklearni, zeleni protest kojim se zahteva zatvaranje reaktora i prelazak na zelene, obnovljive izvore.

Zeleni Srbije će iskoristiti godišnjicu da ukažu na pogubnost korišćenja nuklearne energije. Narodni poslanik i predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić će u ponedeljak uputiti zahtev za produženje dvadesetpetogodišnjeg moratorijuma, odnosno podneće predlog za usvajanje novog Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Republici Srbiji. Moratorijum je istekao krajem prošle godine. Ovakva zabrana omogućila bi odlučniji fokus donosioca odluka na obnovljive izvore energije.

Zeleni Srbije tvrde da nam je potreban energetski sistem koji može da se bori sa klimatskim promenama, zasnovan na obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. U Srbiji ne postoji naučni ni stručni kadar za izgradnju i rad ovakvih postrojenja, a morali bi i da uvozimo gorivo. Najveći problem je uticaj na životnu sredinu i zdravlje, jer nauka još uvek nije našla način za bezbedno odlaganje nuklearnog otpada. Od 50-ih godina XX veka identifikovano je preko 30 incidenata u nuklearnim elektranama što nam pokazuje da je ovakav način dobijanja energije vrlo nebezbedan.

Zalažemo se za prestanak širenja nuklearnih elektrana i za zatvaranje postojećih, a za širenje čistih, bezbednih, obnovljivih izvora energije. Nuklearna energija globalno već ima manji udeo nego obnovljivi izvori energije, a taj udeo će nastaviti da opada u narednim godinama. Nakon nesreće u Fukušimi usledio je novi talas gašenja nuklearnih elektrana.Zeleni su se širom sveta uvek borili – i nastaviće da se bore – energično protiv nuklearne energije, jer smatramo da je ona neprihvatljiv rizik po životnu sredinu i čovečanstvo, da je neisplativa i nepotrebna.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Čet Apr 30, 2015 8:17 pm

Mahanje ZRENJANIN DOBIJA PIJAĆU VODU DO KRAJA GODINE



U utorak 21. aprila grad Zrenjanin usvojio je odluku o davanju u zakup neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini kompaniji „Gruppo Zilio“ za izgradnju fabrike za prečišćavanje pijaće vode.

Gradonačelnik Zrenjanina gospodin Čedomir Janjić istakao je da je donošenjem ove odluke grad Zrenjanin bliže realizaciji projekta za prečišćavanje pijaće vode.

Podsetimo, sredinom marta 2015. godine započela je realizacija ovog projekta prikupljanjem potrebne dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje pijaće vode. Tada je direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Zrenjanina gospodin Goran Tajdić istakao da italijanska kompanija „Gruppo Zilio“ ima obavezu da najpre uradi građevinski projekat nakon čega se može krenuti u realizaciju projekta vrednog 6,5 miliona evra. On je dodao da će u prvoj fazi projekta biti obezbeđen sedimentacioni tank, zatim tank flokulacije za smanjenje organske materije, a primenjivaće se hlor dioksid, dok će se ultrafiltracija obavljati preko cevastih membrana. U drugoj fazi prečišćavanja biće uključeni sudovi za tretman bora i filteri za smanjenje arsena i natrijuma, a postupak se završava reverzibilnom osmozom. Naveo je da će kapacitet postrojenja biti devet miliona kubika vode godišnje, kao i da je ugovorom predviđena godišnja potrošnja 6,5 miliona kubika.

Inače, prvi tender za prečišćavanje pijaće vode u Zrenjaninu raspisan je u septembru 2014. godine, a Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki početkom decembra prošle godine poništila je tender zbog povrede prava potrošača. Drugi tender za prečišćavanje pijaće vode u Zrenjaninu raspisan je sredinom decembra 2014. godine, a jedina kompanija koja se prijavila je kompanija „Gruppo Zilio“ iz Italije.

Izvor: Energetski portal
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Čet Apr 30, 2015 8:20 pm

Mahanje EU ODOBRILA 19 GM KULTURA



Evropska komisija dala je dozvole za deset novih genetski modifikovanih kultura za ishranu ljudi ili životinja i za dve GM kulture koje nisu za ishranu (cveće), i takođe produžila dozvole za sedam GM kultura. To su prve dozvole za GM kulture nakon više od dve godine preispitivanja procesa izdavanja dozvola koje je blokiralo nova odobravanja. Dozvole se odnose na uvoz a ne na proizvodnju. U Evropi su aktivisti za zaštitu prirodne sredine protiv GM kultura jer nisu uvereni da su dobre za ishranu i brinu ih posledice njihovog gajenja po životnu sredinu dok proizvođači nastoje da ih uvere da su GM kulture bezbedne.

Genetski modifikovani organizmi koji su dobili dozvole prošli su potpunu proceduru autorizacije, uključujući dobijanje povoljne naučne ocene Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), navela je Evropska komisija napominjući da se dozvole ne odnose na proizvodnju.

Komisija ističe da je za sve odobrene GM kulture utvrđeno da su bezbedne. Procenu rizika radila je EFSA u saradnji sa članicama na čijem tržištu će se naći određena GM kultura.

GM hrana i hraniva koja su dobila odobrenje Komisije 24. aprila naći će se na listi na kojoj je već 58 GMO dozvoljenih u EU za ishranu ljudi ili životinja (kukuruz, pamuk, soja, uljana repica, šećerna repa).

Dozvole se daju na deset godina i za svaki produkt koji bude proizveden od tih GMO važiće propisi Evropske unije o označavanju i sledljivosti.

Nove dozvole dobili su kukuruz MON 87460, soja MON 87705, MON 87708, MON 87769, 305423, BPS-CV127-9, uljana repica MON 88302, pamuk T304-40, MON 88913 i LLCotton25xGHN614. Proizvođači tih kultura su Monsantno, BASF i Bajer kropsajens (Bayer CropScience).

Dozvole su dobile i dve GM vrste sečenog cveća – karanfili IFD-25958-3 i IFD-26407-2. Njih proizvodi Santori holdings (Suntory Holdings).

Istovremeno su produžene dozvole za kukuruz T25 i NK603, uljanu repicu GT73, pamuk MON 531xMON1445, MON 15985, MON 531 i MON 1445. Te kulture proizvode Monsanto, Dipon pajoner (Dupont Pioneer), Dau agrosajansis (Dow AgroSciences) i Bajer.

U EU se gaji samo jedna GM kultura – Monsantov kukuruz MON 810, i to u Španiji i Portugaliji.

Mišljenja o GMO u Evropi podeljena su dok se u obe Amerike i Aziji gaje na velikim površinama.

Borci za čistiju čovekovu okolinu zabrinuti su zbog efekata gajenje GM kultura na okolinu i pitaju se da li su zdravi za ishranu ljudi i životinja. Takođe smatraju da će uvođenjem GM kultura korporacije preuzeti kontrolu nad lancem ishrane.

Proizvođači GM kultura tvrde da su one bezbedne za upotrebu i pozivaju se na rezultate mnogobrojnih istraživanja.

Odobrenje za nove GM kulture je prvo od novembra 2013. godine. Tada su predložene izmene propisa o odobravanju GMO kojim se članicama EU pojedinačno daje pravo da dozvole ili zabrane uvoz iako je neka GM kulutura već dobila dozvolu na nivou EU.

Izvor: EurActiv.rs
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pon Maj 04, 2015 8:06 pm

Mahanje USKLAĐIVANJE EKOLOGIJE SA EU SKUPLJE NEGO ŠTO SE MISLILO



Usklađivanje ekologije sa standardima zaštite životne sredine EU iziskivaće znatno više novca od 10,6 milijardi evra koliko je predviđeno akcionim planom iz 2011. godine, izjavila je 29. aprila šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević. Najviše novca potrebno je za sektor voda, otpada i industrijskog zagađenja. Iako Srbija još čeka na izveštaje sa skrininga, izvesno je da je Srbija dobra u prilagođavanju propisa, a treba više da radi na primeni, rečeno je na skupu na kojem je predstavljena studija o primeni procene uticaja infrastrukturnih i industrijskih projekata i planskih dokumenata na životnu sredinu.

Troškovi će biti jedan od ključnih problema u prilagođavanju EU u oblasti životne sredine, budući da ionako veliki iznos od 10,6 milijardi evra koliko je inicijalno predviđeno neće biti dovoljan.

“U toku skrininga smo pričali jako puno o tome i shvatamo da je taj iznos (predviđen akcionim planom za usklađivanje) svakako premašen i da će biti mnogo veći”, rekla je Miščević na skupu energetici i ekologiji u kontekstu pristupanja EU u Domu Skupštine Srbije.

Naglasila je da prilagođavanje predstavlja i veliku priliku zbog ulaganja u životnu sredinu, zelenu ekonomiju i cirkularnu ekonomiju.

Navela je da su energetika i životna sredina tesno povezane jer se više ne može razvijati industrija bez vođenja računa o standardima životne sredine. Vreme razvoja zasnovanog na teškoj industriji je prošlo i moraju se razvijati druge opcije, kazala je ona.

Podsetivši da su okončani skrininzi u svim oblastima, ona se posebno osvrnula na potrebu boljeg sprovođenja propisa u poglavljima 27 o životnoj sredini i 15 i 21 o energetici i transevropskim mrežama.

Životna sredina i energetika, kako je navela, čine između 40 i 43% pravnog nasleđa EU, ali mnogo veći problem od pripreme zakona, strategija i akcionih planova predstavljaju troškovi na uvođenju standarda.

“Nije tajna da smo u ovim oblastima u smislu transponovanja, u smislu pisanja zakona jako dobri, ali isto tako nije tajna da ono što moramo dalje dokazivati jeste sprovođenje i kontrola nad sprovođenjem”, rekla je Miščević.

Procena uticaja – značajan aspekt

Pregovori donose novu dimenziju u ispunjavanje zahteva EU. Kako je podsetila Miščević, Srbija se tada obavezuje kroz rokove u pogledu pravnog nasleđa EU.

Dodala je da je Srbija “dobila dodatnu mogućnost” da Briselu predstavi planove implementacije za poglavlje 27 o životnoj sredini i za obaveze u vezi sa energetikom. Tu će se istaći potrebe za prelaznim periodima, budući da je reč o oblastima u kojima je prilagođavanje jako skupo i pretpristupni fondovi nisu dovoljni, navela je ona.

Jedna od obaveza je, kako je Miščević rekla, i procena uticaja infrastrukturnih i industrijskih projekata i planskih dokumenata na životnu sredinu.

Na skupu je predstavljena studija Centra za evropske politike o ovoj oblasti i iznet je niz preporuka za unapređenje.

Predsednik Centra Nebojša Lazarević rekao je da je jedan od zaključaka da javnost nije bila dovoljno uključena u izradu propisa, i da se to odnosi i na zakone proceni uticaja i strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Pregovori sa EU, tokom kojih će se razni propisi menjati, prilika su da se to ispravi i javnost uključi, rekao je Lazarević.

Učešće javnosti je, kako se navodi u zaključcima studije, potrebno garantovati i učešće javnosti u proceni uticaja, i to određivanjem minimuma od 30 dana za konsultacije sa zainteresovanom javnošću, što podrazumeva javni uvid i javnu raspravu.

Lazarević je kao jednu od ključnih preporuka naveo da se u manjim opštinama, u kojima nema kapaciteta za procenu, ovaj problem prevaziđe povezivanjem sa drugim opštinama i sa nekim većim regionalnim centrom. TIme bi se, kako je naveo, rešio i problem sukoba interesa, budući da su u manjim sredinama najčešće iste vlasti investitori i zadužene za procenu uticaja.

Koristi od prilagođavanja EU standardima

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković podsetila je da oko 30% usklađivanja sa standardima EU je u životnoj sredini, pri čemu se propisi stalno menjaju što je dodatan izazov.

Kao problem je navela velike troškove, precizirajući da su najzahtevniji u tom pogledu su vode, otpad, i industrijsko zagađenje.

Prilagođavanje evropskim standardima, kako je navela, donosi “velike koristi koje se ogledaju kroz poboljšanje zdravlja ljudi, nižu stopu smrtnosti, duži i kvalitetniji život”, a korist će imati i privreda.

Navela je i da će za usklađivanje sa evropskim standardima morati da se poboljšaju institucionalni kapaciteti, što podrazumeva poboljšanje međusektorske saradnje, bolje korišćenje mehanizama pretpristupne pomoći i jaču saradnju sa stručnom i naučnom zajednicom i nevladinim sektorom.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je da u pogledu zaštite životne sredine velika pažnja mora biti poklonjena energetici i u prilog tome izneo podatak da je 90% emisija ugljen dioksida iz energetika i da je od 8,2 miliona tona otpada godišnje 6,2 miliona tona iz prozivodnje energije.

On je rekao da je Agencija, ohrabrena dobrim rezultatima u saradnji sa Briselom, podnela zahtev za pristupanje Evropskoj agenciji za životnu sredinu, što bi joj omogućilo dodatnu pomoć za ostvarivanje ciljeva.

“Naišli smo na delimično razumevanje” rekao je on, dodavši da je rečeno da se ta ideja mora realizovati na nivou Zapadnog Balkana.

Izvor: EurActiv
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pon Maj 04, 2015 8:09 pm

Mahanje NASA OTKRILA NOVI REVOLUCIONARAN OBLIK ŽIVOTA



NASA je objavila svoje otkriće koje je razdrmalo čitavu naučnu zajednicu i njeno razumevanje života na Zemlji. Opšte je prihvaćeno saznanje da je svemu živom neophodan kiseonik, vodonik, azot, sumpor i fosfor da bi preživeli. Tim NASA stručnjaka je proučavanjem bakterija u Mono jezeru u Kaliforniji otkrio mikroorganizam kome arsen – element koji je toksičan za skoro sve žive organizme – menja sve delove ćelije koje u drugim organizmima formira fosfat.

Fosfor igra tri bitne uloge: sačinjava strukturu koja drži DNK i RNK zajedno, centralna je komponenta adenozin trifosfata (molekul koji prenosi energiju u ćelijama) i formira fosfolipide koji sačinjavaju zidove ćelije. Kod novog mikroorganizma – po imenu GFAJ-1 – fosfat je suvišan jer umesto koristi arsen.

Osim potpuno novog pogleda na razumevanje života, neki naučnici tvrde da ovo saznanje može mnogo značiti za razvoj zelene tehnologije. Prvo, ovaj mikroorganizam se možda može iskoristiti za čišćenje područja sa otrovnim otpadom koji se sastoji od arsena. Samo ubacite ove male organizme i oni će pojesti sav arsen. Drugo otkriće se povezuje sa zelenom energijom.

Fosfor je od suštinskog značaja za proizvodnju đubriva i deo je razloga što je etanol – koji veoma zavisi od fosfora – izbačen iz razmatranja kao izvor alternativne energije. Potrebna je ogromna količina fosfora da se odgaje usevi od kojih se dobija etanol, a fosfora je sve manje. Takođe, velike količine arsena su svuda oko nas – a ne želimo ga oko nas – pa naučnici očekuju da će da se radi na iznalaženju načina da se proizvede etanol zasnovan na arsenu. Osim toga što bi takav etanol bio dobro alternativno gorivo, usevi bi bili vrlo atraktivni jer bi zbog svoje hemijske strukture bili potpuno neinteresantni štetočinama – u prevodu: neće biti neophodni ni pesticidi ni fungicidi.

Izvor: Inhabitat
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Uto Maj 05, 2015 7:41 pm

Mahanje UZROK NAJVEĆEM IZUMIRANJU IKADA – ACIDIFIKACIJA OKEANA



Pre 252 miliona godina, velike vulkanske erupcije su izbacile ogromnu količinu lave na zemlju i ugljen dioksida u vazduh, i tako hemijski izmenili okeane da je i život na Zemlji zauvek promenjen.

Iako zvuči previše dramatično, to su zaključci nove studije objavljene u Science časopisu u kojoj se navodi da je acidifikacija okeana uzrok najvećem masovnom izumiranju vrsta na planeti.

Jedan od vodećih autora, Metju Klarkson, kaže: „Naučnici odavno pretpostavljaju da se acidifikacija okeana desila za vreme najvećeg masovnog izumiranja svih vremena, ali direktan dokaz je nedostajao sve do sada. To je zabrinjavajući nalaz, obzirom da već danas možemo videti povećanje kiselosti okeana usled emisije ugljen dioksida.“

Klarkson i njegove kolege su ispitivale stene u Ujedinjenim Arapskim Emiratima koje su bile u okeanu stotinama miliona godina. Na njima su pronašli dokaz da su okeani u geološki kratkom vremenskom periodu prešli od bazne do kisele sredine. Toliko je ugljen dioksida ubačeno u atmosferu u drugom velikom ciklusu vulkanskih erupcija da su okeani brzo postali kiseli, i tako stvorili negostoljubive uslove za morske biljke i životinje, uništivši lance ishrane i uništivši veći deo života u sebi.

Kao ishod velikih erupcija imamo 90% izumrlih morskih živih bića i preko 66% kopnenog života u periodu od 66.000 godina. Život se na Zemlju vratio, ali životinje koje su nastale posle Velikog izumiranja su bile veoma drugačije od onih koje su postojale pre. Pobednici? Preci dinosaurusa, čiji će potomci biti ubijeni u sledećoj katastrofi posle 200 miliona godina.

Danas naučnici otkrivaju da kiselost već utiče na živi svet u okeanima. Da podsetimo, okeani naglo postaju kiseli zbog emisija CO2 izazvanih ljudskim uticajem.

Popsci
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Čet Maj 07, 2015 8:47 pm

Mahanje 10 najvećih na planeti

http://www.ekologija.rs/10-najvecih-na-planeti
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Čet Maj 07, 2015 8:50 pm

Mahanje Međunarodni volonterski kampovi



Pokret gorana Vojvodine, u saradnji sa Mladim Istraživačima Srbije, organizuje razmenu volontera tokom čitave godine u okviru programa međunarodnih volonterskih kampova. Programi razmene su otvoreni uvek, a najviše kampova je otvoreno u periodu od marta do juna. Međunarodni volonterski kampovi predstavljaju jedinstven način volontiranja gde se okuplja grupa ljudi iz različitih zemalja i kultura, radi na projektu koji doprinosi razvoju lokalne zajednice. Međunarodni volonterski kampovi promovišu toleranciju, razumevanje različitosti, utiču na prevazilaženje predrasuda.

Svake godine se realizuje više od 2.500 kampova širom Evrope i Sveta i preko 10 kampova u Srbiji i oni traju od 2-4 nedelje. Gornja granica za odlazak na kampove ne postoji, ali su to najčeće osobe koje imaju od 18-65 godina. Pored kampova za odrasle, postoje i tinejdžerski kampovi (14-17).

Tokom kampa, obavljaju se poslovi koji su veoma različiti (realizacija festivala, pomoć starijima, rad sa decom, ekološki kampovi, renoviranje kulturnih i istorijskih dobara, pomaganje životinjama). Takođe, na kampu su obično organizovane aktivnosti u slobodnom vremenu, gde volonteri mogu nešto da nauče, vide, posete i da se druže. Volonteri na kampu stvaraju kontakte između učesnika iz inostranstva i lokalnog stanovništva, čime se doprinosi razumevanju naroda, kultura, prijateljstva i mira.

Ostvarivanjem kontakta sa učesnicima iz inostranstva i građanima lokalne zajednice, volonteri imaju priliku da dobiju potpuno drugačiju sliku zemlje u kojoj borave posmatranu iz ugla samih stanovnika, i u mogućnosti su da bolje upoznaju njihovu kulturu i običaje.

Godišnje Međunarodni volonterski kampovi prime oko 600 učesnika, najviše tokom leta kada je i aktuealna sezona kampova.

Za više informacija možete se javiti koordinatorki za razmenu volontera Nikolini Petrović na broj telefona 064/9935777 ili putem mejla petrovicnikolina7@gmail.com.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Uto Maj 12, 2015 12:11 am

Mahanje Najveće prirodne katastrofe

http://www.seecult.org/vest/beldoks-na-bis
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Uto Maj 12, 2015 9:07 pm

Mahanje URUČENA PRIZNANJA ZELENI I CRNI LIST ZA 2014.



U svečanoj sali Gimnazije u Sremskim Karlovcima uručena su priznanja “Zeleni list” i etiketa “Crni list”, u akciji “Tražimo zagađivača i zaštitnike životne sredine”, koju zajedno sprovode Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine.

Najstarije ekološko priznanje na Balkanu, sa tradicijom dužom od tri decenije – “Zeleni list”, za aktivan doprinos zaštiti životne sredine u prošloj godini, dobili su:

Slobodan Aranđelović i Kompanija za preradu opasnog otpada “Yunirisk”, za odgovornost u poštovanju ekoloških zakona koja prelazi granice propisanog; Dragana Vasiljević, dugogodišnja autorka emisije “Eko karavan” na RTS-u, za visokokvalitetno predstavljanje prirodnih lepota Srbije, kao i ukazivanje na ekološke probleme koje odgovorni ne rešavaju; Sreten Đorđević, advokat, za aktivnu borbu u ostvarivanju ekoloških prava građana; Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, za pokazanu stručnost i brzo delovanje u smanjenju posledica katastrofalnih poplava; JP Nacionalni park “Tara”, za uspešno otklanjanje posledica požara pošumljavanjem na nepristupačnim terenima; Dejan Maksimović i Ekološki centar “Stanište” iz Vršca, za osnaživanje lokalnih zajednica da reše probleme koji ometaju aktivan rad na zaštiti životne sredine; Zoran Martinov i Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara “Banat” – akcijom “Čep za hendikep” pomažu osobama u kolicima i podižu svest gražana o važnosti reciklaže; Dragana Milićević iz Kruševca, za posvećenost radu sa decom i mladima, brojne publikacije na temu ekologije i mentorstvo u domaćim i evropskim projektima; Harun Fijuljanin iz Novog Pazara, za višedecenijsku zaštitu i oplemenjivanje životne sredine kroz mnoge akcije koje je organizovao i u kojima je učestvovao; prof. dr Miladin Ševarlić, agroekonomista, za uporno, dosledno i argumentovano protivljenje prometu i uzgoju GMO u Srbiji.

Posthumno specijalno priznanje “Zeleni list” dodeljuje se prof. dr Miodragu Radulovačkom, velikom obnovitelju kulturne baštine i zadužbinaru Ekološkog centra u Sremskim Karlovcima, koji nosi njegovo ime.

Etiketu “Crni list “za najvećeg zagađivača godine, dobila je Komunalna policija Beograda zato što i posle pet godina njenog postojanja nije uspostavljen komunalni red u glavnom gradu.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Sre Maj 13, 2015 8:13 pm

Mahanje MONSANTOV SLUŽBENIK PRIZNAO DA POSTOJI ČITAVA SLUŽBA ZA „DISKREDITACIJU“ NAUČNIKA



Ako se usudite da objavite naučnu studiju [čiji rezultati govore] protiv krupnog biotehnološkog biznisa, Monsanto će vas oklevetati i diskreditovati. Po prvi put, Monsantov službenik priznaje da postoji čitava služba unutar korporacije sa prostim zadatkom da „diskredituje“ i „uništi ugled“ naučnicima koji progovore protiv GMO.

SZO je nedavno klasifikovala glifozat, hemikaliju koja se nalazi u Monsantovom najbolje prodavanom herbicidu „Roundup“, kao kancerogenu – što su vesti koje su atmosferu dovelo do usijanja kada je u pitanju biotehnologija. Dakle, Monsanto je zahtevao da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna agencija za istraživanje raka (MAIR) povuku svoje izjave o toksičnosti ovog otrova po ljudsko zdravlje.

Kompanija to zahteva čak iako je recenzirano istraživanje koje je objavljeno u martu 2015. u respektabilnom časopisu, The Lancet Oncology, svoju analizu zaključilo dokazujući da je glifozat zaista „verovatno karcinogen“.

Monsantov podpredsednik globalnih regulacionih poslova Filip Miler (Philip Miller) u intervjuu za Rojters rekao je sledeće:

„Mi dovodimo u pitanje te procene. SZO će morati to da objasni.“
Već je objašnjeno, gosn. Miler. U istraživanju se kaže:

„Glifozat je herbicid širokog spektra, trenutno sa najvećim obimom proizvodnje od svih herbicida. Koristi se u više od 750 različitih proizvoda za poljoprivredu, šumarstvo, urbanu i kućnu primenu. Njegova upotreba je naglo porasla sa razvojem genetički modifikovanih vrsta useva koji su otporni na glifozat. Glifozat je detektovan u vazduhu tokom prskanja, u vodi i u hrani. BILO je ograničenih dokaza za karcinogenost glifozata kod ljudi.
Glifozat je detektovan u krvi i urinu poljoprivrednih radnika, što ukazuje na apsorciju. Mikrobi iz zemlje degradiraju glifozat na aminometilfosforičnu kiselinu (AMPA). Detekcija AMPA-e u krvi nakon trovanja sugeriše intestinalni mikrobski metabolizam kod ljudi. Glifozat i glifozatna jedinjenja izazvala su oštećenja hromozoma i DNK sisara, i u ljudskim i životinjskim ćelijama in vitro. Jedna studija navodi rast krvnih markera hromozomskih oštećenja (mikrojezgra) stanovnika nekoliko zajednica nakon prskanja glifozatnim jedinjenjima.“
U nedavno održanom govoru kom su prisustvovali uglavnom studenti koji se nadaju da će dobiti pristojno plaćeni posao u svojoj struci, student je pitao šta kompanija radi da bi negirala „lošu nauku“ koja se odnosi na njihov rad.

Monsantov službenik, Dr Vilijam „Bil“ Mor (Dr. William ‘Bill’ Moar), koji drži govore o Monsantovim proizvodima sa ciljem da sve uveri u njihovu bezbednost, možda je zaboravio da je ovo dešavanje javnog karaktera kada je otvoreno otkrio da Monsantno ima:

„Čitavu službu“ (mašući rukom da da to naglasi) posvećenu ‘diskreditaciji’ naučnih istraživanja koja se ne slažu sa njihovim.“
Po svoj prilici, ovo je prvi put da je Monsantov službenik javno priznao da imaju ogromna politička i finansijska sredstva za vršenje pritiska na naučnike koji se usude da objave [rezultate svojih istraživanja] koja govore protiv njih. Naravno oni na svom sajtu nigde ne navode ovu službu za diskreditaciju.

Kompanija ne preza ni od čega kada je u pitanju diskreditacija i obezvređivanje doprinosa neosporno poštovanog Lanceta i međunarodnih naučnih tela poput SZO i MAIR-a, između ostalih.

Više u Kontrapunktu
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Sub Maj 16, 2015 7:02 pm

Mahanje Nemci spasavaju Ludaš i Palić





Subotica – Strategija spasavanja jezera Palić i susednog Ludaša za sada je jedan od najboljih projekata kojim neka opština konkuriše za novac kod KFV-a, razvojne banke Nemačke zadužene da sprovodi finansijsku pomoć u Srbiji. Nakon godinu i po dana istrajnog rada oko toga kako najbolje sačuvati oba jezera, Subotica je na korak od dobijanja 5,8 miliona evra u okviru programa „Zaštita biodiverziteta”. Očekuje se još da projekat odobri Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke, pa bi ugovor o donaciji bio potpisan ove jeseni.

– U fokusu programa je zaštita jezera Ludaš, koje je uvršteno i u Ramsarsku konvenciju, i od međunarodnog je značaja. Kako se ovo jezero napaja iz Palića, briga o njemu neodvojiva je od zaštite Palića. Razgovori između KFV-a i subotičke strane, predvođene Radnom grupom za unapređenje ekološkog stanja Palića i Ludaša, sa Jožefom Hužvarom na čelu, odvijali su se u tri navrata. Spremnost da se odmah pruže kvalifikovani odgovori na mnogobrojna pitanja nemačkih investitora prevagnuli su u ocenjivanju ovog projekta – kaže za „Politiku” hidrolog Mišel Roman, koji je u okviru programa GTZ-CIM već četiri godine u Srbiji angažovan kao stručna pomoć.

Prema njegovim rečima, saradnici KFV banke su posebno pozitivno ocenili činjenicu da se ovde nije samo govorilo o problemima već da postoji plan unapređenja ekološkog stanja jezera, te i strategija koju je usvojila Skupština grada. Sve to, smatra nemački partner, predstavlja presedan u Srbiji. Zbog toga su od početnih zahteva za pomoć od 1,3 miliona evra nakon godinu i po dana razgovora stigli do niza investicija koje Subotica kandiduje za realizaciju iz nemačke donacije.

Cilj donacije određen je uz pomoć dr Joahima Firsta i Erhara Bolendera, stručnjaka koje je angažovao KFV, a on glasi: smanjiti unos fosfora, kao glavne hrane algi koje opterećuju vodu oba jezera. Prevedeno na jezik laika, to znači da iz Palića i Ludaša treba odstraniti kanalizacione vode i zaštiti ih od posrednog zagađivanja sa poljoprivrednog zemljišta u okolini. Trenutno kanalizacija sa Palića nije priključena na gradski prečistač i direktno se izliva u Ludaš.

Zbog toga donacija treba da omogući izgradnju kanalizacionog potisnog voda i crpne stanice kojim bi se otpadne vode Palića pogurale na višu kotu prema gradskom prečistaču, što košta oko 1.350.000 evra. Završetak kanalizacione mreže na Paliću staje 1,6 miliona evra, izgradnja zaštitnog pojasa, koji podrazumeva stazu i zelenilo u širini od 20 metara, i izgradnja biciklističke staze oko oba jezera koštaju 1,2 miliona evra, a predviđeno je da se uloži oko pola miliona evra i u poboljšanje rada subotičkog prečistača kako bi se dodatno snizile vrednosti fosfora u prečišćenim otpadnim vodama.
Izvor: Politika – A. Isakov
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pon Maj 18, 2015 7:42 pm

Mahanje Smederevo – Otvoren objekat za preradu otpada



Gradonačelnica Smedereva i ambasador Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport pustili su u rad objekat za preradu životinjskog otpada na teritoriji Smedereva i Kovina.

Objekat je izgrađen u okviru projekta “Sistem za sakupljanje sporednih proizvoda životinjskog porekla na teritoriji grada Smedereva i opštine Kovin”, a njegovu izgradnju je finansirala Evropska unija u okviru projekta grada Smedereva i Austrijske razvojne agencije (ADA).

“Ovo je veoma moderan objekat koji odgovara najvišim standardima Srbije i EU. On odgovara svim ekološkim očekivanjima, dobar je primer veoma efikasnog načina i uspešne saradnje Delegacije EU sa Gradom Smederevom, Opštinom Kovin i Austrijskom razvojnom agencijom”, rekao je Devenport i dodao da je klanični otpad često završavao u zemlji ili čak u reci, a da će novi objekat omogućiti efikasnu preradu otpada na ekološki prihvatljiv način.

Predstavnik Austrijske razvojne agencije i ataše u Ambasadi Austrije Klaus Kaper istakao je da je ovo prvi objekat za preradu otpada takve kategorije u Srbiji koji će, osim zaštite životne sredine, omogućiti zapošljavanje novih ljudi. Objekat u Smederevu trenutno zapošljava petoro ljudi.

Tokom prethodnih 18 meseci izgrađeno je postrojenje za preradu, nabavljeni su kontejneri za odlaganje otpada, kao i dva specijalizovana vozila za transport otpada.

Na teritoriji Smedereva i Kovina godišnje nastane 978 tona sporednih proizvoda životinjskog porekla koji su završavali na neadekvatnim mestima, sa negativnim uticajem na životnu sredinu i rizikom po zdravlje ljudi i životinja.

Projekat je finansirala EU i Austrijska razvojna agencija kroz program “Društveno ekonomski razvoj u Dunavskoj regiji”, a sufinansiran je od Nacionalne agencije za regionalni razvoj grada Smedereva i opštine Kovin.

Ukupna vrednost projekta je oko 357.000 evra, a Grad Smederevo je učestvovao u finansiranju sa 20,2 odsto, Nacionalne Agencija za regionalni razvoj sa 5 odsto i Evropska Unija – Austrijska razvojna Agencija sa 74,98 odsto sredstava.

Izvor: Boom93
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pon Maj 18, 2015 7:44 pm

Mahanje U 2015. za energetsku efikasnost 180 miliona dinara



Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti u ovoj godini raspolaže sa 180 miliona dinara koji će biti upotrebljeni za projekte javnog sektora, dok bi građani od sledeće godine mogli da očekuju tu podršku. Prema rečima stručnjaka, ključni korak za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji je da se dopre do pojedinaca, koji zbog nedostatka novca ili nedovoljnog znanja o mogućim uštedama ne unapređuju svoje kuće. Krajem prošle godine sklopljeni su ugovori sa 11 lokalnih samouprava za adaptaciju javnih zgrada iz tog fonda. Uvođenje energetskih menadžera treba da pruži uvid u pravo stanje u oblasti energetske efikasnosti u opštinama koje će morati da ostvare propisane uštede energije, da ih prate i izveštavaju resorno ministarstvo.

Zvaničnica Ministarstva rudarstva i energetike Antonela Solujić je rekla za EurAktiv Srbija da će ovogodišnja sredstva iz fonda biti iskorišćena za dovršetak projekata za koje su prošle godine sklopljeni ugovori sa lokalnim samoupravama, a ostatak za novi javni poziv u ovoj godini.

“Za 2015. godinu smo u budžetu dobili 180 miliona da završimo te projekte i za novi javni poziv. Sada čekamo da jedinice lokalne samouprave završe javne nabavke da bismo videli kolika su nam sredstva ostala za javni poziv u ovoj godini”, rekla je ona.

Ona je podsetila da su krajem 2014. godine potpisani ugovori za finansiranje iz budžetskog fonda za energetsku efikasnost sa 11 jedinica lokalne samouprave i navela da je reč uglavnom o projektima uštede energije u javnim zgradama.

Dodala je i da je prošle godine iz fonda za energetsku efikasnost izdvojeno oko 100 miliona dinara, da je u planu bilo da se deo tih sredstava nameni građanima, ali da su to onemogućile poplave.

Antonela Solujić, koja je u ministarstvu šefica Odseka za energetsku efikasnost, rekla je da ni ove godine neće biti dovoljno sredstava u fondu da bi se finansirali i projekti građana i izrazila nadu da će to biti moguće od naredne godine.

“Ove godine nažalost ne, ali nadam se da će sledeće godine biti dovoljno sredstava da se tako nešto uradi”, rekla je ona.

Antonela Solujić je rekla da se “u ovom trenutku fond fokusira na javni sektor jer je to izvodljivo i može da daje rezultate”, naglasivši da je reč o veoma složenom mehanizmu koji uključuje i proveru trošenja sredstava.

Projekti za koje su izdvojena sredstva iz fonda birani su na osnovu više kriterijuma, poput toga kolike su uštede po dinaru uložene investicije, rekla je ona i dodala i da se bodovalo i ako je lokalna samouprava bila spremna da uloži više sredstava.

Zvaničnica Ministarstva rudarstva i energetike je podsetila da se iz fonda subvencioniše do 70% investicije, da su izuzetak bile tri jedinice lokalne samouprave koje se vode kao devastirane i da će u njihovom slučaju biti izdvojeno do 100% sredstava.

Prema njenim rečima, omogućeno je da se konkuriše za “širi i uži spektar mera”, odnosno da se u celini urade “izolacija i termotehničke instalacije” ili da se rade samo segmenti.

Antonela Solujić je rekla da fond za energetsku efikasnost budžetska linija na nivo ministarstva, da su njegove mogućnosti ograničene, odnosno da se pare ne vraćaju u fond niti mogu da se stave u banku kao garancija.

Ona je dodala da Srbija u narednom periodu treba da radi na razvijanju kvalitetnih mehanizama za energetsku efikasnost, podsetivši da Srbija nema posebnu instituciju za tu oblast za razliku od zemalja u okruženju koje imaju i prihode iz ekoloških taksi.

“Biće nam sigurno potrebno neko vreme i, ako bismo imali stalne izvore prihoda, to bi omogućilo da fond radi na ‘rivolving’ bazi, to bi bilo korisno”, rekla je ona.

Nema ekonomskog motiva za štednju

Solujić je rekla da ne postoji ekonomski motiv za štednju energije, s obzirom da je cena struje niska, i da nema sistema naplate grejanja po potrošnji. “Teško će se neko opredeliti da ulaže u mere energetske efikasnosti ako nije motivisan – što bi uložio kad ćemu račun biti isti”, rekao ona.

Ona je rekla da je, s druge strane, uvođenje sistema naplate po potrošnji izazov jer će u tom slučaju porasti troškovi građana čije su zgrade u lošem stanju.

Ocenila je su to procesi koji se moraju razvijati posetepeno, kao i da treba raditi i na razvijanju mehanizma finansiranja.

Sa ovim se složila tim lider projekta Energetska efikasnost u zgradarstvu Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ Renate Šindlbek, koja je za EurAktiv ocenila je da je loša materijalna situacija najveći izazov za unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu u Srbiji, budući da stambeni objekti čine većinu zgrada.

“U ovom trenutku je teško, cene energije su niske, motivacija je time manja, ali ima i primera da ljudi primenjuju mere energetske efikasnosti u svojim stambenim kućama”, rekla je ona, dodavši da opštine treba da se to isplati jer se troši manje energije, pa samim tim i novca.

Dodala je da mora da se razmisli o tome kako će se, dugoročno gledano, primeniti mere energetske efikasnosti u zgradama.

Ukazala je da nema još fondova na lokalnom nivou, ali da GIZ u okviru projekta podržava nekoliko opština da razviju strateško planiranje i razmisle kako može situacija može da se unaperdi u njihovim zajednicama, što uključuje i obaveštavanje o koristima poput povraćaja novca.

“Imamo sada 1.400 obučenih inženjera za energetsku efikasnost, oni mogu da daju savet vlasnicima kuća i da proračunaju troškove u odnosu na određenu stopu povraćaja ili vreme povraćaja novca”, kazala je Špindeleger.

Program podrške opštinama

Solujić iz Ministarstva rudarstva i energetike je rekla da su neke opštine vrlo aktivne na planu unapređenja energetske efikasnosti, da se neke “možda nisu probudile” i da bi uvođenje sistema energetskog menadžmenta trebalo da pruži uvid u stanje na lokalu i poboljša ga.

Ona je rekla da će za sve jedinice lokalne samouprave sa preko 20.000 stanovnika na jesen početi obuke za energetske menadžere koji će steći licence.

Opštine će, prema njenim rečima, morati da imaju određen broj energetskih menadžera, da ostvare određene uštede energije koje će vlada propisati uredbom, kao i da prate i na godišnjem nivou izveštavaju resorno ministarstvo o uštedaama.

“Onda ćemo tek imati pravu sliku o tome koliko su neke opštine napredovale ili ne”, rekla je Solujić.

Ministarstvo rudarstva i energetike je, kako bi pomoglo opštinama, zajedno sa Programom za razvoj UN (UNDP) pripremilo predlog projekta čiji bi cilj bio da se opštinama sa između 30.000 i 50.000 stanovnika pomogne u uvođenju sistetma energetskog menadžmenta.

Ona je izrazila nadu da će taj projekt koji će finansirati Globalni fond za životnu sredinu (GEF), uskoro biti odobren kako bi na jesen počela njegova primena.

Napisale: Maja Poznatov i Smiljana Vukojičić Obradović
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pon Maj 18, 2015 7:47 pm

Mahanje Kako pogurati električni automobil



Mogu li se o elektromobilnosti praviti vicevi? Mogu, ako čovek misli da je na pravoj strani. To važi za predsednika uprave Dajmlera Ditera Cečea koji za sebe tvrdi, kao i drugi nemački proizvođači automobila, da je obavio svoje zadatke u vezi s elektroautom. Shodno tome je samouvereno nastupio i na tradicionalnoj konferenciji o elektromobilnosti. „The same procedure as every year. Bilo bi dobro razmisliti da se danas održi isti govor kao na ranijim konferencijama i većini verovatno ništa ne bi bilo čudno“, našalio se Ceče. Naime, traljavo ide to sa elektromobilima u Nemačkoj.

Tek na 11. mestu

Do 2020. bi trebalo da bude ostvaren cilj da se nemačkim drumovima vozi milion električnih automobila. To je plan koji su pre pet godina zajedno prihvatili politika, industrija i nauka. Ali, trenutno do magične granice nedostaje tričavih 970.000 automobila. Prema analizi konsultantske kompanije Mekinzi, Nemačka je po broju prijavljenih elektroautomobila na jedanaestom mestu, čak iza malih zemalja kao što su Portugal, Danska ili Norveška.

To nije toliko zbog nedostatka ponude, naglašava predsednik Saveza nemačke automobilske industrije Matijas Visman. Nemačka je uz Japan i SAD, po mišljenju praktično svih stručnjaka u svetu, jedan od vodećih ponuđača elektroautomobila. „Prema Mekinziju mi čak imamo najraznovrsniju ponudu. Trenutno nemačka industrija ima na tržištu 17 modela, a tokom ove godine pojaviće se još 12 novih modela.“

Skupi ili jeftini?

Ali tih 29 modela nemačkih ponuđača imaju u očima potencijalnih kupaca jednu zajedničku osobinu: električni automobil je preskup, pogotovo s obzirom na trenutno niske cene benzina. Prema istraživanjima kupci su spremni da za novi elektroautomobil plate samo dve do tri hiljade evra više nego za obični auto. A to nije dovoljno. Jedan novi Mercedes B-klase s benzinskim motorom može se dobiti već od 27.000 evra. Sličan model na električni pogon staje 39.000 evra.

Ako se uračunaju i troškovi razvoja onda je to premalo i upravo „ekonomski besmisleno“, brani se šef Dajmlera Ceče. „Iako ne mogu zaviriti u bilanse svih naših suparnika, siguran sam da kod svih nas to izgleda isto. Mi danas u svakom elektroautu bacamo novac, a to ne možemo činiti u nekom većem obimu.“

Premije za kupce?

Troškovi će se smanjiti samo ako se poveća broj prodatih automobila, a to je začarani krug. Proizvođači automobila smatraju da je sad na potezu politika. Bez finansijske podrške ništa se neće pokrenuti, smatra Ceče. Ima on tu mnogo ideja, od poreskih olakšica preko direktnih premija kupcima do masovnog kupovanja elektroautomobila za javne potrebe. „Mislim da to moramo odlučiti ako Nemačka želi da prednjači.“ U sadašnjim uslovima je, kaže on, „potpuno nerealno“ očekivati da će do 2020. Nemci voziti milion automobila na struju.

To je jasna poruka koja ne stiže do Saveznog ministarstva saobraćaja. Političar demohrišćana i državni sekretar u tom ministarstvu Norbert Bartle odbija mogućnost finansijskih subvencija. Njihov efekt po pravilu brzo splasne i dugoročno ništa ne donosi, kaže on. Umesto toga Savezna vlada nade polaže u veća prava vozača elektroautomobila u saobraćaju. Tek nedavno je predložen zakon prema kojem bi za ta vozila bilo omogućeno besplatno parkiranje, korišćenje traka za autobuse i drugi izuzeci.

Od proizvođača automobila Bartle zahteva osetno smanjenje troškova. „Mislim posebno na istraživanja i razvoj na području baterija i ćelija.“ Nemačka je proteklih godina izgubila mnogo istraživačke i proizvodne kompetencije. „Njih moramo vratiti kako bismo nadoknadili zaostatak.“ Posebno je važno razviti efikasniju bateriju kako bi auto mogao da pređe veću kilometražu sa jednim punjenjem.

Nema alternative

Činjenica je da ni politika ni proizvođači automobila ne mogu opušteno da čekaju kako će se elektromobilnost dalje razvijati. Za Dajmler, BMW, Folksvagen i ostale radi se o tome da do 2020. kod svojih automobila smanje prosečno izlučivanje ugljen-dioksida na najviše 95 grama po kilometru, što zahteva Evropska komisija. To mogu postići samo ako budu prodali dovoljan broj elektroautomobila.

Ali, i politika je pod pritiskom. U Nemačkoj je automobilska industrija previše važan ekonomski faktor da bi njeni interesi mogli da se zapostave. U to nade polaže šef Dajmlera Ceče. „Kad se pogleda spoljnotrgovinski bilans, vidi se da je to uglavnom suficit automobilske industrije. To je u Nemačkoj svima jasno.“ Uostalom, industrija i politika razgovaraju. „Vidimo i napredak“, uveren je Ceče.

Izvor: DW
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Uto Maj 19, 2015 8:05 pm

Mahanje Nacionalni park Đerdap – priroda



Od danas na Ekologiji i Zelenim stranama specijal o zaštićenim prirodnim lepotama Srbije, i tako sve do Dana zaštite životne sredine 05.06. Da se podsetimo šta imamo i šta to treba da štitimo.
Nacionalni park Đerdap

Klisura Đerdapa i prirodno područje uz klisuru, kao prostorna celina, površine 637.99 kvadratna kilometra, sa izuzetnim kulturno-istorijskim vrednostima, značajnim prirodnim ekosistemima po sastavu izuzetne vrednosti i retkosti, objektima izvorne flore i faune i dobro očuvanim šumama prirodnog sastava i izuzetnog izgleda, od 1974. godine stavljeni su pod zaštitu kao Nacionalni park Đerdap.

Biljni svet

Istraživanja flore Đerdapa početa su u davnoj prošlosti. Koliko je Đerdapsko područje bilo i ostalo zanimljivo za botaničare – floriste i fitogeografe – svedoči podatak da je Josif Pančić tokom istraživanja flore Kneževine Srbije čak 12 puta u periodu od 1853. do 1876. godine, bio u Đerdapu i njegovoj okolini, uključujući podunavske peščare s jedne i druge strane klisure.

Prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Sl. glasnik RS“, br 5/10 i 47/11), 43 vrste na području Nacionalnog parka Đerdap su strogo zaštićene, a 124 zaštićene.

Endemične vrste biljaka

U Đerdapu se sreću i balkanske endemične vrste kao: dlakavi trižanj (Erysimum commatum), mramorasta zečja loboda (Hieracium mermoreum), žuti mesečnik (Achillea clypeolata), kamenjarski karanfil (Dianthus petraeus), žućkasti pucavac (Silene flavescens), pančićev maklen (Acer intermedium), kamenjarska žumenica (Alyssum petraeum), elegantna ajčica (Coronilla elegans), tvrda šašika ( Sesleria rigida), banatska ptičja trava (Cerastium banaticum), kitaibelov čubar poznatiji kao rtanjski čaj (Satureia kitaibeli), purpurnocvetni različak (Centaurea atropurpurea), srpska vijošnica (Parietaria serbica), kopljolisni srpac (Jurinea subhastata). Većinu ovih biljaka pronašao je Josif Pančić i čine najinteresantniji deo flore Nacionalnog parka. Posebnu pažnju treba posvetiti tipičnom endemoreliktu jorgovanu koji na Miroču gradi poznate i priznate u celom svetu Adamovićeve šibljake, jer je lepa ukrasna biljka sa prelepim cvetovima koja cveta u maju. Jedna od preporuka dr Vojislava Mišića koji je proučavao Đerdap preko 30 godina, je da se sade mladi jorgovani na grebenima gde ih nema ( stene ) gde bi imali značajnu ulogu u zaštiti zemljišta od erozije i smirivanju sipara a istovremeno ukrašavaju obalu.

Životinjski svet

Veliko bogastvo životinjskog sveta na području Nacionalnog parka Đerdap je pre svega zbog očuvanosti raznovrsnih staništa koja daju dobre uslove za opstanak tako velikog broja životinjskih vrsta.

U Nacionalnom parku Đerdap su posebno značajna sledeća staništa: voda, odnosno Dunav sa pritokama, očuvana šumska staništa, pre svega veliki kompleksi šuma koji su preduslov raznovrsnosti životinjskog sveta u njima, livade, klisure i kanjoni .U ovim očuvanim staništima, posebno se izdvaja životinjski svet kičmenjaka gde spadaju: sisari, ptice, gmizavci, vodozemci i ribe.

Sisari



Predstavljeni su sa pedesetak vrsta, među kojima se kao prirodne retkosti ili ugrožene vrste mogu izdvojiti sledeće vrste: ris (Lynx lynx ), divlja mačka (Felix sylvestris ), vuk (Canis lupus), šakal (Canis aureus), vidra (Lutra lutra ), veverica (Sciurus vulgaris), lisica (Vulpes vulpes ), kuna belica (Martes foina), kuna zlatica (Martes martes), jazavac (Meles meles), divokoza (Rupicapra rupicapra), jelen (Cervus elaphus), srna (Capreolus capreolus) i dr.

Ptice

Najbogatija je fauna ptica koja broji blizu 200 vrsta. Zbog raznovrsnosti ornitofaune i prisustva retkih, ugroženih vrsta ptica, područje Nacionalnog parka Đerdap je pod imenom “Đerdap“ uključeno u listu značajnih područja za ptice- IBA područja ( Important Birds Areas ).

U posebno značajne vrste ptica za Đerdap spadaju: mali kormoran (Phalacrocorax pygmaeus), orao kliktavac ( Aquila pomarina), patuljasti orao (Hieraeetus pennatus), belorepan (Haliaeetus albicilla), suri orao (Aquila chrysaetos), sivi soko (Falco pereginus), prdavac (Crex crex), crna roda (Ciconia nigra), buljina (Bubo bubo), uralska sova ( Strix uralensis ), ćuk (Otus scops), bela čiopa ( Apus melba ), daurska lasta ( Hirundo daurica ).

Ribe

Oko 60 vrsta riba je prisutno u Dunavu i pritokama na području Nacionalnog parka Đerdap, što govori o bogatstvu i raznovrsnosti. Izgradnjom hidroelektrana “Đerdap 1“ i “Đerdap 2“ na Dunavu zaustavljeni su migratorni tokovi crnomorskih riba koje su se mrestile u Dunavu. Došlo je do promene hemijskog sastava vode, promene konfiguracije dna i od jedne brze reke, Dunav je na prostoru Nacionalnog parka Đerdap pretvoren u jezero. Samim tim došlo je do nestanka pojedinih vrsta riba-crnomorskih zbog mehaničkih prepreka, a ostalih zbog izmene životnih uslova i istovremeno eksplozije populacije alohtonih vrsta-tolstolobik, amur, babuška koje su slučajno ili namerno unete u Dunav. Najznačajnije vrste riba su: som (Silurus glanis), smuđ (Stizostedion lucioperca), smuđ kamenjar (Stizostedion volgensis), kečiga (Acipenser ruthenus), deverika (Abramis brama), klen ( Leuciscus cephalus ), mrena (Barbus barbus), štuka (Esox lucius), bucov (Aspius aspius), bodorka, žutookica (Rutilus rutilus), kesega (Abramis ballerus), šljivonosa, gibort, buborak (Vimbra vimbra).

Mali vretenar (Zingel streber) i veliki vretenar (Zingel zingel) su zbog smanjenja brojnosti trajno zaštićene vrste.

Bogatstvo i raznovrsnost ribljeg sveta Đerdapa veoma su značajni za ovdašnje stanovništvo, jer je ribarenje od najstarijih dana bilo zanimanje velikog broja ljudi i čitave porodice generacijama su se bavile ribarenjem. Dunavski alasi su pre izgradnje dunavskih hidroelektrana lovili crnomorske ikronošice, morune (Huso huso) koje su dostizale dužinu i do 7 metara i težinu od 1 300 kilograma, jesetre (Acipenser guldemstadticolchius) koja je dostizala dužinu do 2 metra i težinu do 50 kilograma, kao i krupne primerke kečige (Acipenser ruthenus) težine do 15 kilograma.

Alasi i rekreativni ribolovci danas najčešće love soma, smuđa, smuđa kamenjara, tolstolobika, deveriku, štuku, mrenu, bucova, bandara i ostalu belu ribu. Osim uobičajenih, ima i ulovljenih kapitalnih somova dužine oko 2 metra i težine oko 100 kilograma, smuđa od 5 do 10 kilograma, a bilo je primera ulova smuđa i do 15 kilograma, sivog tolstolobika oko dužine oko metar i težine do 40 kilograma, štuke 1,5 metar dužine i do 35 kilograma težine.

Više o kulturnoj baštini Đerdapa na Zelenim stranama
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Čet Maj 21, 2015 9:13 pm

Mahanje Dr Miladin Ševarlić: Otrov u njivama, rak na tanjiru



Oranice u Srbiji godinama se prskaju herbicidima koji sadrže glifosat, aktivnu supstancu za koju je Komitet od 12 stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije utvrdio da je kancerogena i da izaziva rak.

Glifosat sadrže 34 različita preparata za zaštitu bilja koja se koriste u otadžbini, a srpski farmeri ih koriste po ugledu na Evropsku uniju. Međutim, nije samo to nevolja sa kojom se suočava srpska poljoprivreda i građani.

Uz zatrovane oranice u Srbiji je sve više onih koje niko godinama ne obrađuje i kojima je promenjena namena. Procenjuje se da je na taj način izgubljeno 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta vrednog više od 15 milijardi evra.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Miladin Ševarlić kaže za „Vesti“ da je Komitet SZO za borbu protiv raka potvrdio ono što je istraživao Arpad Pustaji koji je davne 1995. godine utvrdio da glifosat loše deluje na životinje koje su se hranile GMO krompirom i kukuruzom koji su tokom zrenja prskani tom supstancom.

„Kod stoke koja je hranjena GMO kukuruzom i krompirom već u drugoj generaciji su se pojavila oštećenja organa, u trećoj generaciji je registrovana kancerogenost, u četvrtoj neplodnost. Najviše su stradale životinje u Argentini gde avionima zaprašuju GMO soju na ogromnim prostranstvima“, objašnjava dr Ševarlić.

Prema njegovim rečima kada se stradanje životinja uporedi sa ljudima jasno je da će i ljudi doživeti sličan scenario za 30 do 120 godina.

Na žalost iako je glifosat obeležen kao kancerogena supstanca, on se u EU koristi i tako će biti sve do 2020. godine, kada će se vršiti nova ispitivanja o štetnosti.

„Ne moramo i ne smemo da kao papagaji slušamo Evropsku uniju, pa valjda stručnjaci SZO predstavljaju veći autoritet“, navodi dr Ševarlić.

Ukazujući na krah poljoprivrede i zbog sve manje zasejanih oranica naš sagovornik ističe kao drastičan primer gradnje pored auto-puta Beograd-Zagreb i Beograd-Subotica.

„Građeno je sve i svašta i tako plodno agrarno zemljište uništavano. Pored toga čak 424.000 hektara se ne koristi, što znači da je neobrađen svaki deveti hektar“, navodi ovaj stručnjak.

Iako se često hvalimo da smo poljoprivredna zemlja, dr Ševarlić ističe da to nije baš tako, jer smo kroz plodne oranice gradili auto-puteve, a vrleti „nismo dirali“.

„Čak osam od 25 oblasti u Srbiji nisu prehrambeno održive i čak 45 od 165 opština deli takvu sudbinu“, navodi dr Ševarlić.

On ukazuje da bi se trebalo ozbiljno pozabaviti tim problemom jer je 20 ari po standardu potrebno da se prehrani jedan stanovnik zemlje.

Milan Prostran, agroekonomista za „Vesti“ kaže da o upotrebi svih supstanci, pa i glifosata treba da se izjasni država.

„Državni organi su ti koji bi trebalo da obelodane šta i koliko se koristi i eventualan štetan uticaj. Ono što mogu reći jeste da u sferi zaštite bilja postoje strašni uticaji lobija“, navodi Prostran.

Dramatični apeli iz Argentine

„U Argentini glifosat se primenjuje na više od 28 miliona hektara. Svake godine, zemljište se prska sa više od 320 miliona litara, što znači da je 13 miliona ljudi pod rizikom da budu izloženi negativnom uticaju. To su podaci udruženja Lekarska mreža zaplašenih ljudi. Soja nije jedini usev koji je zavistan od glifosata: ovaj herbicid se takođe koristi i u uzgoju transgenetičkog kukuruza i drugih useva. Gde glifosat padne, samo GMO mogu da rastu. Sve ostalo propada“, pojašnjava dr Ševarlić apel 30.000 argentinskih lekara.

Što se tiče navoda njegovog kolege Ševarlića da je Srbija izgubila oko 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, Prostran kaže da je to na žalost tačno.

„Srbija raspolaže sa pet miliona i 100.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, koristi se tri miliona i 400.000 hektara. Šta je i gde je izgubljeno 1,5 miliona hektara. Slika poljoprivredne Srbije je grozna, zapuštene velike površine, šikare i korovi“, navodi Prostran.

Srbija ima ogromne resurse koje arči, a poljoprivredno zemljište je naročito stradalo u poslednjih nekoliko godina.

„Na račun zemljišta obogatilo se šest do sedam ljudi, a naš seljak je pao na najniže grane. Pa ta ista EU na koju se pozivamo ne poznaje kategoriju šikara i neobrađenog zemljišta, a kod nas šikara na sve strane“, priča sagovornik za Vesti.

Više u BalkanMagazinu
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pet Maj 22, 2015 8:10 pm

Mahanje Zeleno i socijalno



Iva Marković, tajnica Zelena omladine Srbije: U pitanju klimatskih promjena dosta se ističe da to nije samo pitanje ekološke održivosti, nego je to pitanje socijalne pravde i alternativne ekonomije. Sve te stvari Zelena politika mora pokriti, ako zaista kani biti zelena. Čini mi se da imamo neke slučajeve Zelenih stranaka u regiji koje ne mogu ispratiti tu sveobuvatnost.

Iva Marković, tajnica nevladine organizacije Zelena omladine Srbije i govornica na panelu “Koliko je zeleni pokret blizak svojim korijenima?” organiziranom u sklopu konferencije Vijeća Europske zelene stranke održane u Zagrebu, za H-Alter govori o prednostima neformalnog organiziranja, utecaju na politiku i javnost, te o radiklanosti stavova Zelenih.

U čemu je snaga pokreta odozdo, a koje su slabosti takvog načina organiziranja?

Mislim da je velika snaga pokreta koji dolaze odozdo u njihovoj vrlo brzoj mobilizaciji. Osim toga tu je snaga koja dolazi od spontanosti jer se ljudi mogu izraziti bez previše formalnosti. Snaga nam je u tome, kao i kod svih nevladinih organizacija, što ljudi mogu vrlo neposredno kreirati politiku koju zastupamo, no i internu politiku. Snaga nam je u tome da nemamo obaveze da pravimo kompromise, nemamo obaveze da pročistimo jezik da bude prihvatljiv potencijalnim budućim političkim suradnicima, koalicijama i slično. S druge strane, tu su i neke potencijalne prijetnje u takvom načinu organiziranja. Ako nemate izgrađenu demokratsku strukturu ili bilo kakvu strukturu koja podržava demokraciju, možete doći u vrlo nezgodnu situaciju. Uvijek postoji strah od astroturfinga, to je takozvano pretvaranje da je pokret grassroot pokret, a zapravo ima nečije tuđe ciljeve. I onda se tu animiraju ljudi koji su srcem za tu temu, ali im se priča ne predstavi u cijelosti. Oni zapravo ne budu dovoljno informirani da bi mogli biti dio procesa odlučivanja. Samim time taj pokret, čak i da napravi neke rezultate, nema budućnost i neodrživ je, jer nitko ne želi biti izmanipuliran. Drugi je problem u nedostatku dublje i kvalitetne analize ukoliko se samo promptno reagira na nešto.

Kada se ideologija koja se pojavila u pokretima odozdo prenese u formalni oblik djelovanja, koliki se kompromisi moraju napraviti? Konkretno možemo govoriti o zelenim idejama koje su krenule od grassroot pokreta, a sada su postale Zelene stranke.

Pa ništa se ne mora, ali se redovito događa da se u procesu izgradnje stranke koja treba odgovoriti na sve forme stranačke demokracije i cijelog političkog sistema u zemlji neke stvari gube. Čini mi se da u toj analizi nedostaje jedan moment, a to je pitanje jesu li te Zelene stranke nastale od pokreta odozdo. Sigurno da uključuju neke ljude koji su bili aktivni u nekim grassroot pokretima ili možda u nekim drugim pokretima ili strankama, ali same stranke nisu izrasle iz grassroot pokreta. One nisu prošle direktno demokratsko formiranje koje bi bilo predstranačko demokratsko formiranje. Zanimljivo je pratiti ovo što Podemos pokušava provesti u Španjolskoj, uvesti direktnu demokraciju u kojoj su svi pojedinci manje više u jednakim mogućnostima, u smislu da su pravilno informirani i da prate čitav širi kontekst donošenja odluke.

Čime Zelena ideologija pridonosi politici u širem smislu?

Na prvom mjestu je sveobuhvatni, ono što zovu holistički pristup. Niti jedan problem ne može se gledati iz jedne perspektive i iz interesa jednog pojedinca, dakle uvijek je u pitanju interes naroda, a interes naroda jest da živi održivim načinom života. U pitanju klimatskih promjena dosta se ističe da to nije samo pitanje ekološke održivosti, nego je to pitanje socijalne pravde i alternativne ekonomije. Sve te stvari Zelena politika mora pokriti, ako zaista kani biti zelena. Čini mi se da imamo neke slučajeve Zelenih stranaka u regiji koje ne mogu ispratiti tu sveobuvatnost.

Na koji način zelene politike mogu suzbiti mjere štednje i okončati financijsku krizu u Europi?

Na nivou Europe je nezahvalno davati generalni odgovor, ali mogu govoriti na nivou regije. Cijeli pokret protiv mjera štednje a za održivost je u defanzivi, mi ne stiženo odgovoriti na sve što od nas kontekst zahtjeva, u tom smislu bitno bi bilo prekinuti s mjerama štednje i s takvom politikom i zaustaviti privatizaciju svega, od zdravstvenih usluga, telekomunikacijskih usluga… Ono malo što je ostalo u javnom vlasništvu treba sačuvati, pogotovo kada je riječ o prirodnim dobrima.

Zeleni pokret često se kritizira kao reformistički pokret koji nema dovoljno radikalne zahtjeve za postizanje korijenitih promjena. Mislite li da je kritika osnovana?

Zanimljiva mi je ta kritika jer sam u sklopu konferencije bila na predstavljanju Zelenih iz Engleske i Walesa čiji program Levi samit Srbije može doslovno potpisati. Ako se osvrnemo na stranke koje ulaze u parlament, smatram da je kritika osnovana, a ako se osvrnemo na Zeleni pokret u širem smislu, mislim da nije osnovana. Istina je da on obuhvaća i neke liberalne elemente, ali mislim da ima vrlo radiklane poglede. Sigurno je da Zeleni imaju težak zadatak u datim okolnostima provesti te ideje, ali ako postavimo ciljeve dovoljno radikalno, doći će do tih promjena.

Što se tiče Zelene omladine u Srbiji, koliki je utjecaj vaše organizacije na politiku, no i javno mnijenje u Srbiji?

Zelena omladina Srbije jest nastala kao grassroot pokret, ali danas je već profilirana nevladina organizacija. Ovaj tip organizacije ima nekoliko ciljeva. Naš utjecaj koji se tiče generalnih politika i utjecaja na bilo koju odluku donešenu u smislu uprave državom, čak i lokalne uprave jako je mali, da budem otvorena. Ali onaj cilj koji se tiče širenja svijesti među ljudima, doslovno sađenja sjemena zelenih ideja najuspješnija je stvar koju radimo. Trenutno kao članica Levog samita Srbije imamo priliku da naše zelene ideje, i što se tiče održivosti u ekološkom smislu i što se tiče demokracije, vrlo neposredno dijelimo i među ostalim organizacijama koje su članice Levog samita. Vidimo da ljudi imaju sluha za to i nije nam cilj da apsolutno svaki uspjeh koji se napravi u smjeru zelene politike pripišemo sebi, što recimo jest cilj stranačke organizacije. Za nas je uspjeh da se neke ideje pojavljuju i izvan naše organizacije i da se uspješno provode, ne moramo to bojiti zelenom bojom niti nazivati tim imenom.

Na konferenciji se jedan od panela bavio pitanjem koliko je Europska stranka zelenih povezana s pokretima odozdo iz kojih su potekle ideje koje zastupa. Kako to bolje povezati?

Paradigmatična je situacija od petka, kada su u istom trenutku na petnaest minuta udaljenosti bila dva međunarodna događaja koja se bave klimatskim promjenama. Jedan se odvijao na sastanku Europske zelene stranke, a drugi na Subversive Film Festivalu gdje su govorili ljudi iz svjetski poznatih grassroot i ostalih zelenih pokreta i već afirmiranih zelenih organizacija. Na tom se primjeru vidi da stvari nisu povezane, a da ih treba obavezno povezivati. To je dijalog koji treba provoditi. Zeleni su povijesno potekli od grassroot pokreta koji su se u određenim trenucima bavili pojedinačnim temama i problemima i davali neke svoje odgovore. Iz toga je iznikao Zeleni pokret iz kojeg je proizašla i Zelena stranka. Pogotovo bi nacionalne Zelene stranke trebale surađivati s pokretima i s nevladinim organizacijama koje se bave istom problematikom. Međutim kada političari Zelenih stranaka postanu profesionalni političari nađu se pred velikim zadacima jer imaju duplo veću težinu nego neki mainstream političari. Možda bi trebalo oformiti odbor u stranci koji će se baviti saveznicima na kojoj god oni poziciji bili, jer pitanje je delegira li se to dovoljno. Nije došlo do potpunog razdvajanja, no na tom odnosu definitivno treba raditi i treba ga jačati.

Postoji li efikasna regionalna mreža nevladinih organizacija koje se bave zelenim politikama i kakva je suradnja?

Tu sigurno ima prostora za veću suradnju. Mislim da imamo dobru komunikaciju, društvene mreže naravno dosta pomažu u smislu informiranja i praćenja što tko radi, pogotovo ako radimo na sličnim temama. Ako se netko bavi javnim prostorima u Srbiji i Hrvatskoj, organizacije se uglavnom povezuju i dobro surađuju. Međutim, možda bi trebalo oformiti malo čvršću mrežu koja će se baviti samo Balkanom, makar informativnu mrežu. Kontekst je vrlo sličan, neke problematike koje se pojavljuju su preslika. Naprimjer Zakon o radu je doslovno preslikan u Hrvatskoj, Srbiji, a sada i u BiH. Kada je riječ konkretno o ekologiji i ekološkim pitanjima, tu postoji mreža kroz koju se srodne organizacije mogu jako dobro povezivati. Međutim kada je riječ o zelenim politikama općenito, čvršće povezanosti nema. Na ovoj konferenciji postoji Balkan Network grupa, ali mislim da to nije dovoljno, pogotovo jer su tu zastupljene samo stranke, što nikako ne može biti zamjena za konkretan balkanski forum Pokreta Zelenih.

Izvor: H-alter
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pet Maj 22, 2015 8:12 pm

Mahanje Konkurs – najoriginalnija ekoporuka

http://www.ekologija.rs/konkurs-najoriginalnija-ekoporuka
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pon Maj 25, 2015 8:47 pm

Mahanje Opasne pukotine u nuklearnim reaktorima



Japan se i danas, četiri godine kasnije, još uvek bori sa posledicama katastrofe u Fukušimi. A kakva je situacija u Evropi? Pukotine u belgijskim atomskim reaktorima zabrinule su stručnjake…
U reaktorskim sudovima belgijskih nuklearnih elektrana Doel 3 i Tihange 2 stručnjaci za koroziju našli su više hiljada pukotina. Moguće je da su one nastale usled dosad nepoznatog fenomena zamora materijala. Ali, pošto se u takvim sudovima odvija lančana reakcija, pukotine predstavljaju rizik za bezbednost. Sudovi se nalaze pod visokim pritiskom i nestabilnost koju izazivaju pukotine mogla bi da dovede do oslobađanja radijacije za katastrofalnim posledicama.

Potrebno ispitati sve reaktore u svetu

Posledice pukotina u belgijskim atomskim reaktorima mogle bi biti „problem za čitavu nuklearnu industriju“, rekao je Jan Bens, generalni direktor belgijskog Zavoda za kontrolu nuklearnih elektrana FANC. Otkriće zamora materijala je pitanje od svetske važnosti. „Bio bih zaista iznenađen kada bi se pokazalo da se to nije pojavilo nigde drugde“, kaže specijalista za koroziju metala Valter Bogarts sa Univerziteta u Levenu. On smatra da je problem korozije u čitavom svetu potcenjen.

Digbi Mekdonals zajedno sa Bogartsom analizira pukotine u nuklearnim reaktorima i savetuje vlasnike atomskih elektrana i državne nadzorne organe da ponovo provere stanje u nuklearkama širom sveta. „Svi vlasnici nuklearki bi na to trebalo da se obavežu“, kaže Mekdonald: „Rezultati ispitivanja bi mogli biti bezazleni – ili pak tako zabrinjavajući da bi reaktori mogli da budu i zatvoreni“.

Zamor materijala veći nego što se mislilo

Poznato je da u reaktorskim sudovima pod uticajem pritiska, temperature i radijacije dolazi do zamora materijala. U belgijskom Centru za nuklearna istraživanja u Molu je ustanovljeno „da materijal usled radioaktivnog zračenja slabi u mnogo većoj meri nego što se dosad pretpostavljalo“, kaže Hajnc Smital, nuklearni fizičar i specijalista za atomsku energiju organizacije Grinpis.

Prema saznanjima stručnjaka, u zidove reaktora bi mogao da prodre vodonik. Tako bi se povećao unutrašnji pritisak u čeliku, a to bi moglo da prouzrokuje devijacije materijala i pukotine veličine od nekoliko milimetara „pa do sedam centimetara“, kako kaže Smital. U belgijskom reaktoru Doel 3 stručnjaci su ultrazvukom testirali ukupno 13.047 pukotina i 3149 pukotina u reaktoru Tihange 2. Reaktori su trenutno van pogona i na zna se da li će ikada ponovo proraditi.

Opasnost za atomsku industriju

Zamor materijala u tim reaktorima imaće i političke posledice. Sada će morati da se ispitaju i drugi reaktori širom sveta i moglo bi doći do talasa zatvaranja nuklearnih elektrana. Grinpis je do tačnih rezultata ispitivanja došao preko suda. „Trenutno se o svemu još pregovara; no, nazire se već da je u pitanju vrlo osetljiva tema i da bi ova priča mogla da ima velike posledice po čitavu atomsku industriju“. Grinpis traži da se ispitaju svi svetski reaktori.

Nemačko ministarstvo za žitovnu sredinu je saopštilo da će hitno stupiti u kontakt sa belgijskim nadzornim organima i ispitati u kojoj meri saznanja iz Belgije mogu da budu korisna i u Nemačkoj.

Organizacija Grinpis smatra i da rezultati ispitivanja iz Belgije govore i o sve većoj opasnosti koju predstavljaju stare nuklearne elektrane. Prosečna starost tih elektrana u svetu iznosi 29 godina. „One više nisu na aktuelnom tehničkom nivou što može biti opasno čak i u slučaju modernizacije“, kaže Hajnc Smital: „Sada nam je potreban scenario za stavljanje reaktorâ van pogona. Svaka zemlja bi trebalo da ima takav plan.“

Izvor: DW
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pon Maj 25, 2015 9:10 pm

Mahanje Francuska: Bacanje hrane je prošlost



Svi francuski supermarketi, koji imaju površinu od 400 kvadrata i više će morati da doniraju neprodatu hranu dobrotvotnim organizacijama, po novom zakonu.

To se odnosi na hranu koja ima oštećenu ambalažu, i kojoj je istekao rok (Upotrebljivo do..), ali je još jestiva.

Hrana koja to nije ići će na farme da se upotrebi kao hrana za stoku.

Iz Crvenog krsta Francuske nisu oduševljeni ovom odlukom , jer će im to doneti logističke probleme.

U Francuskoj svaki građanin baci 20-30 kilograma hrane, što je na godišnjem nivou vredno 20 milijardi evra.

Po proceni UN, bacanje hrane u svetu je veliki problem jer se baci trećina hrane, što je na godišnjem nivou 1300 milijardi tona.

Izvor: Newsweek
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Uto Maj 26, 2015 8:11 pm

Mahanje Nacionalni park Tara



Nacionalni park Tara pokriva najveći deo planine Tare, koja se nalazi na krajnjem zapadu Srbije na samoj granici sa Bosnom i Hercegovinom, oivičena je laktastim tokom Drine izmedu Višegrada i Bajine Bašte. Planina Tara pripada delu starovlaških planina. Masiv Tare sačinjavaju predeone celine: Kaluđerske bare, Tara, Aluške planine, Crni vrh i Zvijezda. Površina joj je 183 km2, a dužina 50 km i širina 22 km. Prosečna nadmorska visina je 1.200 m, a najviši vrh Kozji rid dostiže 1.591 m. Područje Nacionalnog parka Tara se nalazi između 43o52’ i 44o02’ severne geografske širine i 19o15’ i 19o38’ istočne geografske dužine.

Biljni svet

Raznovrstan biljni svet nacionalnog parka predstavlja retko prirodno bogatstvo, koje je nastalo zahvaljjujući nizu povoljnih prirodnih uslova. Tara je poznata kao refugijalni masiv, odnosno pribežište u kome su opstale mnoge reliktne i retke biljne vrste.
Na prostoru šireg područja nacionalnog parka raste preko 1100 biljnih vrsta, što predstavlja gotovo trećinu ukupne flore Srbije. Najmarkantnije obeležje biljnog sveta Tare jeste jedinstvena vrsta, «carica svih endemita» Pančićeva omorika (Picea omorica (Pančić )Purkine). Međutim pored omorike Pančić je otkrio na planini Tari i u njenoj neposrednoj blizini još nekoliko novih vrsta za nauku. Do sada je istraživanjima zabeleženo: • 96 vrsta lišajeva
• 171 vrsta mahovina
• 30 vrsta paprati
• 7 vrsta golosemenica
• 950 vrsta skrivenosemenica Velika raznovrsnost, prisustvo retkih, reliktnih i endemičnih vrsta svrstavaju Taru u floristički izuzetna područja ne samo u Srbiji, već u Evropi i u svetu.

Nepregledna šumska prostranstva svrstavaju Taru u jednu od najšumovitijih planina Evrope. Šume Nacionalnog parka Tara spadaju u najvrednije i najočuvanije šume Evrope i jedan su od njenih temeljnih fenomena.

Različiti šumski ekosistemi pokrivaju više od 75% njene ukupne površine, odnosno 15.426,91 ha. Od 40 različitih šumskih zajednica koje se mogu naći u Nacionalnom parku najrasprostranjenija je mešovita šumska zajednica smrče, jele i bukve. Ona apsolutno dominira područjem i zauzima preko 80% njene površine.

Najzastupljenija vrsta drveća na području parka je jela. Ona se tu nalazi u optimalnim uslovima za svoj razvoj i opstanak.

ENDEMIČNE VRSTE

Endemične vrste predstavljaju verovatno najinteresantnije vrste biljaka u flori nekog područja. Pod endemičnim vrstama podrazumevamo vrste koje su veoma ograničenog prirodnog rasprostranjenja. Kamenjari, sipari i pukotine stena brojnih klisura i kanjona Tare posebno obiluju ovakvim vrstama.

Do sada je zableženo 30 endemičnih taksona na području parka, među kojima je najpoznatija Pančićeva omorika (Picea omorika (Pančić) Pyrkine).

Pored omorike posebno su interesantne:
Centaurea derventana Vis. et Panč – derventanski različak
Stachys anisochila – pčelija trava
Aquilegia grata F.Maly ex Zimmeter subsp. Nikolicii – Niketić-Nikolićeva kandilka
Edrianthus jugoslavicus – jugoslovenski zvončić
Euphorbia glabriflora – golocvetna mlečika
Halacsya sendtneri – cvakija
Silene monachorum Vis.et Pančić – monaški pupavac

PANČIĆEVA OMORIKA (Picea omorika /Pančić/ Purkyne)

Pančićeva omorika je reliktna i endemska vrsta četinara, zbog toga se smatra „živim fosilom“ evropske i balkanske flore. Omorika je u poslednjih 40 godina zaštićena od seče, prema Zakonu o šumama (Sl. Gl. RS br. 46/91), a već 10 godina „uživa i status“ zaštićene prirodne retkosti naše flore (Uredba o zaštiti prirodnih vrednosti Sl. Gl. RS br. 50/93). Pre nekoliko desetina miliona godina, u vreme toplog tercijera, imala je daleko veći areal. Pred promenama klime, nastupanjem Ledenog doba, omorika je jedino utočište (refugijum) našla u srednjem toku reke Drine u zapadnoj Srbiji i istočnoj Bosni. Najveći deo njenih populacija u Srbiji nalazi se u okviru Nacionalnog parka Tara.

Posle otkrića, omorika je preneta i gajena širom Evorpe. Omorika nije samo otporna vrsta, već i veoma cenjena kao dekorativna vrsta. Zbog svog zanimljivog izgleda smatra se najlepšim četinarom Evrope.

Omorika je jedna od retkih vrsta naše dendroflore o kojoj su napisni brojni naučni radovi. Danas postoji oko 600 naučnih radova i bibliografskih jedinica u kojima je proučavana Pančićeva omorika.

ŽIVOTINjSKI SVET

Raznovrsna staništa na prostoru Tare predstavljaju dom za veliki broj vrsta životinja. Velika raznovrsnost životinjskog sveta uslovljena je istorijskim zbivanjima na ovoj planini, kao i nizom ekoloških faktora koji su pogodovali opstanku mnogih vrsta koje su danas ugrožene i retke, ne samo na našim prostorima, već u Evropi i svetu.

SISARI

Nekoliko grupa sisara naseljava područje parka. U podrinjskoj Srbiji koja uključuje područje Tare do sada je zabeležena skoro polovina svih vrsta sisara Srbije (53 vrste).

Na nižim nadmorskim visinama sreće se belogrudi jež (Erinaceus concolor), a na višim nadmorskim visinama od bubojeda susrećemo šumsku rovčicu (Sorex araneus), malu rovčicu (Sorex minutus) i dr. Od ove grupe sisara na Tari posebno je značajna planinska rovčica (Sorex apinus).

Gotovo neistražena grupa kičmenjaka su slepi miševi. Pretpostavlja se da na Tari živi 12 vrsta ove grupe.

Od više vrsta glodara koji žive u parku, nezaobilazno je spomenuti veliku voluharicu, kojoj je Tara najistočnije nalazište na Balkanu i jedino u Srbiji. Interesantne su i druge vrste glodara poput puha lešnikara (Muscardinus avellanarius), riđe voluharice (Clethrionomys glareolus), žutogrlog miša (Apodemus flavicolis) i dr.

Najiteresantnija i najatraktvnija grupa kičmenjaka su zveri. Ujedno zveri, pogotovo krupne vrste su jako ugrožene od strane čoveka. Nacionalni park je najznačjnije stanište mrkog medveda u Srbiji (Ursus arctos), najkrupnijeg sisara Balkana. Druge vrste zveri koje žive u parku su: vuk (Canis lupus), divlja mačka (Felis silvestris), kune zlatica (Martes martes) i belica (Martes foina) i dr. Pored vodenih površina u parku može se naći i vidra (Lutra lutra). Vrsta zveri koju je važno spomenuti, a za koju se sada smo pretpostavlja da naseljava Taru je ris (Lynx lynx).

Od drugih predstavnika životinjskog carstva Tare treba spomenuti srnu (Capreolus capreolus), divlju svinju (Sus scrofa) i divokozu (Rupicarpa rupicarpa), koja predstavlja jedan od simbola Nacionalnog parka Tara.

PTICE

Ptice su najbrojnija grupa kičmenjaka u Nacionalnom parku Tara sa do sada zabeleženih 135 vrsta od kojih su 122 gnezdarice. Nacionalni park Tara se nalazi i na listi međunarodno značajnih područja za očuvanje ptica Evrope (IBA projekat).

Vrednost parka predstavljaju retke i ugrožene vrste ptica grabljivica poput surog orla (Aquila chrysaetos), sivog sokola (Falco peregrinus), orla zmijara (Circaetus gallicus) i jastreba (Accipiter gentiles). Ponekad se na Tari može videti i beloglavi sup koji tu dolazi u potrazi za hranom iz obližnjih kolonija.

Noćne grabljivice zastupljene su sa više vrsta, a među njima se nalazi i najveća evropska sova, velika ušara (Bubo bubo) i retka vrsta u Srbiji, uralska sova (Strix uralllensis).

Planinska senica (Parus montanus), drozd kamenjar (Monticola saxatilis), vatroglavi kraljić (Regulus ingicapilus), vrtna crvenperka (Phoenicurus ochrurus) su samo neke od ptica pevačica koje se sreću na Tari, a predstavljaju najbrojniju grupu ptica.

Vrste koje treba spomenuti, a za koje se pretpostavlja da su izumrle na području Tare su tetreb (Tetrao urogallus) i troprsti detlić (Picoides trydactilus).



PANČIĆEV SKAKAVAC (Pyrgomorphella serbica)

Naš čuveni botaničar Josif Pančić je pronašao ovu vrstu 1881. godine. Ono po čemu je ova vrsta karakteristična je da ne leti, jer ima jako redukovana pokrilca i potpuno zakržljala krila. Pančićev skakavac se javlja u četiri osnovna tipa obojenosti: zeleni, mrki, sivkasti i riđi. Vrlo je specifične ekologije i za njegov opstanak su značajne šume crnoga bora (Pinus nigra) i crnjuše (Erica carnea).




МРКИ МЕДВЕД


Неприступачна и скровита станишта Таре омогућила су опстанак најбројнијој и најзначајнијој популацији медведа у Србији. Процењује се да се на подручју националног парка налази око 40 јединки. Управо из тог разлога популација медведа на Тари је пресудна за опстанак ове врсте на нашим просторима.
Опис: најкрупнији предатор Европе је незграпног изгледа. Главне карактеристике су му густо крзно разних нијанси црнкасто-смеђе боје, кратке заобљене уши, кратак реп и здепасто тело. Иако делује неспретно може да се креће врло брзо и пење спретно уз дрвеће и стрме стене.
Станиште: мешовите и листопадне шуме прашумског типа.
Исхрана: сваштојед – претежно биљна храна, бобице, траве, воће, међутим када понестане биљне хране може прогонити све крупније животиње, али се хранити и њиховим лешинама.
Животни век: 30 година.
Величина: дужина тела са главом 1,5-2,5м; висина у плећима 1м; тежина 140-300кг.
Размножавање: период парења је од маја до јуна. Женка доноси на свет обично 2-3 младунца почетком јануара. Младунци су обично тежине око 350 грама.

DIVOKOZADivokoza na Tari naseljava samo teško pristupačne litice kanjona Drine, Brusnice, Rače i Dervente. Ova skromna životinja traži mirna staništa i vrlo brzo oseti opasnost. Na području parka nalazi se jako značajna populacija od 340 jedinki.

Opis: boja dlake je žućkasto-crvenkasta leti, a zimi je tamno siva. Duž sredine leđa pruža se crnosmeđa pruga. Rogovi mužjaka su jači i povijeniji nego kod ženke.

Stanište: na području parka naseljava stenovite litice kanjona i klisura.

Ishrana: planinskim biljkama, mladim lišćem, ali i kupinama i malinama.

Životni vek: 20 godina.

Veličina: dužina tela do 130cm; visina do 80cm; najveći jarac može dostići težinu i do 45kg, ženke su sitnije i lakše.

Razmnožavanje: polnu zrelost stiču u trećoj godini života. Period parenja je od novembra do srednine decembra. Ženka donosi na svet obično 1 jare, u maju ili junu.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Danas u 8:51 am

Nazad na vrh Ići dole
 
Ekologija na prvom mestu kulture...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
 Similar topics
-
» Rodzer Federer
» Ekologija
» Ekologija, nauka za budućnost
» Lepenski Vir
» Pronađena 271 Pikasova slika

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
PANONSKA OAZA :: FORUMI :: KULTURA :: EKOLOGIJA-
Skoči na: