PrijemKalendarFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Zadnje teme
Naj bolji poslanici
Nina
 
Sirijus
 
Rin Tin Tin
 
anja_x
 
SAN-ANA
 
Beba
 
DONAU
 
grujica
 
vasko
 
JelaS
 
Decembar 2016
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 
KalendarKalendar
Statistike
Imamo 496 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je OglasnikAS

Naši korisnici su poslali ukupno 43837 članaka u 1221 teme
Ko je trenutno na forumu
Imamo 4 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 4 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 182 dana Čet Mar 17, 2011 1:57 pm

Share | 
 

 Ekologija na prvom mestu kulture...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
AutorPoruka
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Sre Maj 27, 2015 7:26 pm

Mahanje Neizvesna sudbina Majdana



Subotica – Jezero Majdan na Kelebiji je smešteno usred zimzelene šume, pa time i idealno mesto za izlete, a leti za kupanje, što Subotičanima i te kako nedostaje. Zbog toga je u dve godine pripremanom prostornom planu područja posebne namene „Subotičke pustare i jezera”, u kom se Pokrajinski zavod za urbanizam bavi uređenjem, zaštitom i čuvanjem prirodnih vrednosti subotičke okoline, pažnju javnosti za sada privukao samo podatak da bi Majdan trebalo da bude zatrpan.

Subotičani su predlog ljutito dočekali, smatrajući da nema opravdanja da se Majdan isuši. Nakon toga, usledio je (nezvaničan) odgovor a da će plan u tom delu biti promenjen i da neće doći do njegovog zatrpavanja. O čemu je zapravo reč, „Politika” je pokušala da sazna od autora pomenutog prostornog plana.

Inženjer pejzažne arhitekture Slavica Pivnički, vodeći planer za infrastrukturu u JP „Zavod za urbanizam Vojvodine”, koje je bilo angažovano na izradi prostornog plana, objašnjava da je u javnosti pojednostavljeno „pročitano” predloženo rešenje za Majdan.

– Projekat rekultivacije treba da odredi šta će biti zatrpano, ali to svakako ne bi obuhvatilo čitavo jezero. Ovde je potrebno uraditi biološku i tehničku rekultivaciju, pošto je iskopavanjem na Majdanu uništena vegetacija. Osim toga, potrebno je urediti prostor, postaviti klupe i kante za smeće, jer sada izletnici za sobom ostavljaju otpad i čitav prostor je neuređen. Rekultivacija prostora je obaveza i po Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji predviđa da se prostor mora obnoviti – kaže Pivnički.

Tehnička rekultivacija podrazumeva zasipanje zemljom vodenog ogledala i postojećih iskopa, a biološka sadnju autohtonih biljnih vrsta.

Nakon što je plan izrađen, sve primedbe javnosti, ali i samog nosioca plana razmatrane su na javnoj sednici pokrajinske komisije za planove. Pošto je čula obrazložene primedbe, komisija će na zatvorenoj sednici doneti konačnu odluku, a očekuje se da se to dogodi naredne sedmice. Na osnovu odluke komisije, radio bi se i plan rekultivacije prostora, pa prema tome još nije donesena konačna odluka da li će i u kojoj meri Majdan biti zatrpan.

Pivnički podseća da stanovnike Kelebije, ali i Subotice, ovaj prostorni plan nije ostavio bez jezera, a reč je o (za većinu) zaboravljenom Kelebijskom jezeru, koje je sada isušeno jer je uzvodno postavljena ustava.

– Mi smo u planu predvideli oživljavanje ovog jezera, a to su ustvari dva jezerca. Posebno, što je i Mesna zajednica Kelebija izrazila spremnost da učestvuje u uređivanju jezera koje je bliže naselju. Sa stanovišta Zavoda za zaštitu prirode, značajno je vraćanje vode u ova jezera, jer su ona staništa retkih divljih vrsta, osim toga imaju glinenu podlogu, pa ne bi crpeli vodu iz tla kao u slučaju Majdana – objašnjava Pivnički.

Izvor: Politika
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Sre Maj 27, 2015 7:28 pm

Mahanje Koliko dugo ćemo još piti kafu?



Dve milijarde šoljica kafe se popiju svakog dana u svetu i 25 miliona porodica zavisi od uzgoja kafe. Prethodnih 15 godina, potrošnja kafe je porasla za 43% – a naučnici upozoravaju da je najpopularnija svetska kafa, Arabika, ugrožena.

Iako su nam poznate 124 vrste kafe, većina kafe koju pijemo dolazi od dve – Arabike i Robuste. Robusta čini 30% globalne proizvodnje i uglavnom se koristi za instant kafu. Kao što joj ime govori, u pitanju je jaka biljka – ali za mnoge, njen ukus ne može da su uporedi sa nežnim i složenim mirisima Arabike. Arabika je biljka koja gura industriju i čini većinu u ukupnoj količini proizvedene kafe, ali je u pitanju krhkija biljka i trpi samo uzak opseg vremenskih uslova. Naročito je osetljiva na promene u temperaturi i padavinama.

2012.godine britansko istraživanje je otkrilo sumornu budućnost za divlju kafu iz Etiopije, odakle Arabika potiče. Urađen je kompjuterski model koji predviđa kako će promene u okruženju uticati na Arabiku do kraja veka. Njihova prognoza govori da će se broj lokacija na kojima Arabika raste smanjiti za 85% do 2080.godine. Ako ne uradimo nešto u sledećih 20 godina, do kraja veka divlja Arabika u Etiopiji će nestati, kaže dr Aron Dejvis, vođa istraživanja.

Od tada, tim iz Kraljevskih botaničkih bašta Velike Britanije je pokrio 25000 km u Etiopiji, proučavajući područja u kojima se kafa proizvodi. Sada su u toku razgovori sa Vladom Etiopije o pronalaženju načina da se sačuva industrija kafe. Preseljenje proizvodnje u više krajeve – gde je hladnije – može biti deo rešenja. Neke oblasti koje su sada nepodobne za uzgajanje kafe možda postanu odgovarajuće u budućnosti.

Ovo istraživanje ima široke implikacije, i to ne samo za etiopske male proizvođače, već i za čitav svet. Sve što predstavlja pretnju domaćim, divljim varijetetima Arabike u Etiopiji, predstavljaće još veću pretnju komercijalnim varijetetima. Okolina je ključni faktor, ali postoji još jedan razlog – genetika. Divlje vrste imaju mnogo veću genetsku raznovrsnost – sve što se dešava kod divljih vrsta je obično pojačano kod komercijalnih varijeteta, gde je genetska raznovrsnost manja.

Manjak raznovrsnosti može imati katastrofalne posledice – čini ih podložnijim bolestima. A kafa ima neprijatelja – lisnu rđu. Ova gljivica je počistila sve plantaže kafe u Šri Lanki krajem XIX veka, a postojala je i epidemija 2013.godine u Centralnoj Americi. Kafa koja je tamo rasla nije bila otporna na bolest – biljka se oslanjala na zaštitu nižih temperatura na većim visinama.

Za sada se nije vrsta kafa nije pokazala tako bogata ukusom niti rodom kao Arabika, te su naučnici fokusirani na pronalaženje načina da naprave hibrid Robuste i Arabike – potrebno je da se uzmu najbolje osobine Robuste i da ih kombinuju sa Arabikom. Zato je vrlo bitno da se temeljno istraži i sačuva divlja Arabika iz Etiopije – jednostavno, to je alat koji će omogućiti opstanak kafe.

Izvor: BBC
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Čet Jun 18, 2015 7:50 pm

Mahanje Zavirite u rodino gnezdo uživo



Sve je više roda u Srbiji, tvrde ornitolozi, a rađanje jedne male porodice ovih ptica sada imamo priliku da pratimo i putem interneta…

Kako mama roda u gnezdu brine o svojim ptićima, zahvaljujući veb kameri i internetu, može da vidi ceo svet. To rodino gnezdo nalazi se na dimnjaku Obdaništa “Naši biseri” u Kanjiži. Znatiželjni mališani uživaju što mogu da ga gledaju i uživo iz dvorišta, ali i da zavire u njega posredstvom interneta. Imaju mnogo pitanja, i to ne samo o tome da li decu donose rode ili ih rađaju majke.

“Interesantna su pitanja koja postavljaju deca. Najviše ih interesuje zašto je uvek samo jedna roda u gnezdu i šta će biti s mladuncima kada odrastu”, kaže Sandra Buš, vaspitačica u obdaništu “Naši biseri” u Kanjiži za RTV. Priliku da deca, ali i svi koji to žele, pomoću interneta zavire u rodino gnezdo pružio je Ivan Pajić iz Udruženja građana “Zeleni svet”, koje okuplja ornitologe i ljubitelje prirode.

“Populacija roda u Srbiji sve je veća. Tome su u velikoj meri doprineli ornitolozi koji grade veštačka gnezda, a rode im time uzvraćaju što se sve češće u njih vraćaju. Zbog toga je sve više ovih ptica ne samo u Kanjiži već i celoj Srbiji”, kaže Ivan Pajić iz Udruženja građana “Zeleni svet”. Rode se već deset godina redovno vraćaju u gnezdo koje je smešteno na dimnjaku Obdaništa “Naši biseri”, a sada, kada su se tu izlegli i mladi, sigurno je da će, s juga, dolaziti u Kanjižu i ubuduće, na radost svih, a posebno najmlađih.

Šta se dešava u rodinom gnezdu možete pogledati na ovom linku.

Izvor: RTV
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Čet Jun 18, 2015 7:53 pm

Mahanje Eko table srpskih vaspitačica nagrađene u Italiji



Na svetskom takmičenju „A design award and compettition“ održanom krajem marta u Italiji, vaspitačice Ljiljana Reljić iz Valjeva i Snežana Cvetković iz Šapca osvojile su sa svojim dizajnerskim rešenjem igračaka za decu, „eko-tablama“, prestižnu nagradu u kategoriji ekološki održivih proizvoda.

– Naše eko table su dobile nagradu u kategoriji ekoloških proizvoda. Dizajnirale smo igračke za decu „Smart board/eco board“ recikliranjem ambalaže, a na ideju smo došle inspirisane dečijim igrama sa ručno izrađenim didaktičkim materijalima – objašnjava Ljiljana Reljić i dodaje da su najveće teškoće pri izradi ovih tabli bile tehničke prirode, kao što su što kvalitetnija ručna izrada, odabir atraktivne ambalaže i njihovo uklapanje u table kao smislene celine, prenosi „Made in Germany.rs“.

Prema njenim rečima, cilj takmičenja jeste isticanje najboljih proizvodnih rešenja i koncepata iz celog sveta, u svim kreativnim disciplinama i industriji, zbog čega je dodela nagrada organizovana u velikom broju kategorija, kako bi se došlo do najšire publike. Kako kaže, period 2014.-2015. godina završen je sa 837 dobitnika nagrade za dizajn, od 6215 učesnika u užem izboru.

– U skladu sa procedurom i kriterijumima za učešće na takmičenju, svi se radovi šalju internetom, a pobednička rešenja se izlažu u tri muzeja: „Mood museum of design Komo“, „Mood museum of design Dablin“ i „Mood museum of design Amsterdam“. Mi amo dobile sertifikat izložbe u muzeju u Komu, a rezultati celog takmičenja objavljeni su 15. aprila, tokom Nedelje dizajna u Milanu – priča Snežana Cvetković.

Ljiljana Reljić je završila Višu školu za obrazovanje vaspitača u Šapcu i Učiteljski fakultet u Užicu, a od 2001. godine radi kao vaspitač u šabačkoj predškolskoj ustanovi ,,Naše dete”. Snežana Cvetković je završila Višu školu za obrazovanje vaspitača u Šapcu i Školu za umetničke zanate u tom gradu, a od 2006. godine takođe radi kao vaspitač u istom vrtiću.

Takmičenje „A design award and competition“ za dodelu nagrada za najbolja dizajnerska rešenja, koncepte, proizvode i usluge, organizuje istoimena organizacija sa sedistem u gradu Komu u Italiji. Nagrada sa ovog takmičenja priznata je širom sveta i privlači pažnju kako preduzeća orijentisanih na dizajn, tako i stručnjaka i interesnih grupa. Osvajanje ove nagrade potvrda je kvaliteta proizvoda i dizajnera, navodi se na sajtu ove organizacije.

Izbor za nagradu podrazumeva dobro razvijenu metodologiju, rigorozne kriterijume za evaluaciju, i nezavisno donošenje odluka članova žirija, kako bi se nagradili samo najbolji dizajneri. Žiri „A design award and compettition“ sastavljen od 70 članova, čine akademici, profesionalci, predstavnici kompanija i članovi fokus grupe koji su zaduženi da u skladu sa strogim pravilima obezbede fer i etičku ocenu takmičarskih radova.
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Ned Jun 21, 2015 6:01 pm

Mahanje Da li se u Srbiji isplati “zelena” kuća?



U razvijenom svetu, principi energetske efikasnostni odavno se primenjuju, a Srbija bi mogla dosta da nauči iz pojedinih primera. U to se u Sjedinjenim Američkim Državama uverila i ekipa B92.

Nismo toliko bogati da rasipamo dragocenu energiju, čuje se na svakom koraku u Sjedinjenim Državama. Energetski efikasni objekti sve više su zastupljeni, i cena njihove gradnje konstantno opada.

Zemlja apsorbuje i skladišti veliki deo toplote koju dobija od sunca. Temperatura na određenoj dubini zemlje ostaje ista tokom cele godine, i može biti i oko 20 stepeni. U Americi se koriste dva osnovna tipa geotermalnog sistema: Otvoreni i zatvoreni. Otvoreni, isključivo u ruralnim oblastima i podrazumeva bunar. Zatvoreni je češći i zasniva se na kruženju vode kroz savitljive cevi ispod zemlje, ili čak po dnu obližnje reke ili jezera. Zimi, sistem uzima toplotu iz zemlje, gde je toplije nego na površini, i unosi je u kolektor u kući, gde se pod pritiskom podiže temperatura i razvodnim sistemom se pomoću toplog vazduha ili podnih grejača širi po kući. Dogrevanje često nije potrebno, a kad jeste, troši se daleko manje struje ili ogreva nego kad se greje od nule. Leti, proces je obrnut. Sistem iz kuće izvlači suvišnu toplotu i vlagu iz vazduha i odvodi ih u zemlju, gde je hladnije nego na površini.

Čarls Džuris već godinama vodi kompaniju koja gradi upravo takve kuće u Virdžiniji.

“Energija koju trošite u kući ima svoju cenu. Da biste prošli što jeftinije, najbolji način je da budete energetski efikasni. Vaši mesečni troškovi će se u mnogim slučajevima smanjiti za 50 do 75 odsto”, kaže Čarls Džuris građevinski preduzimač.

Ove kuće su u Americi danas 10 do 20 odsto skuplje od običnih, i što rentabilniji izvori energije značajno snižavaju račune za komunalije, a projektovanje ovakve kuće slično je kao i kod svage druge, uz neke razlike.

“Zapravo nije toliko različito. Tokom projektovanja uzimamo u obzir mnoge stvari koje imaju veze sa štednjom energije. Pristup je isti, samo što se razlike kriju u zidovima i ispod podova. recimo, geotermalni sistem je podzeman, i odozdo je vezan za kuću…”, kaže Salvatore Benvenga arhitekta.

Na svakom koraku, među građevincima u Viržiniji i Merilendu čuli smo izraz “geotermalni sistem“, kao simbiol nečega što štedi energiju. Za razliku od ustaljene predstave kod mnogih ljudi, to nema nikakve veze sa izvorima tople vode. Kažu da se sve zasniva na jednostavnoj fizici i geologiji.

“Može se primeniti na mnogim mestima. Sve zavisi od geološke strukture. Recimo, vi u Srbiji imate dosta vode ispod zemlje, što je idealno za geotermalni sistem. Možete da bušite i ubacite cev u podzemni rezervoar i da voda cirkuliše i prenosi toplotu. Geotermalni sistem može da se postavi i tamo gde nema podzemne vode, već plastične cevi idu kroz zemlju a vi u njih ubacite vodu”, kaže Tom Vilijams, stručnjak za geotermalne sisteme.

Početna investicija za efikasnu kuću i geotermalni sistem vremenom sama sebe otplati kroz mesečnu uštedu na računima. Naši sagovornici kažu da je to potpuno primenljivo i u Srbiji.

Izvor: B92
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pon Jun 22, 2015 6:49 pm

Mahanje Klimatske promene. Laž ili istina?



Skoro svakoga dana svetskoj javnosti se otkrivaju činjenice, kojima se dokazuje istinitost jednog od dva navedena, inače potpuno suprotstavljena stanovišta:

klimatske promene su samo jedna zlonamerna izmišljotina, kreirana od strane gramzivih bogataša, potkupljenih naučnika i raznih “centara moći”, zajednički udruženih u jednu od najopasnijih planetarnih zavera.
klimatske promene su očigledne i posledica su sve većeg negativnog uticaja čoveka na životnu sredinu.

Upravo iz razloga što i jedna i druga strana svakoga dana izlaze sa novim i sve ubedljivijim dokazima, što je debatu o klimatskim promenama pretvorilo u rat između dve međusobno isključujuće realnosti, Nova Paradigma će pokušati da čitavoj priči priđe na svoj način. Pored toga, u ovom članku neće biti prikazan ni jedan link ka izvorima koji bi potvrdili istinitost određene tvrdnje, već će sve biti predstavljeno kao obična, ljudska priča.

Dakle, ukoliko se još uvek niste odlučili kojem od navedenih stanovišta da se priklonite, Nova Paradigma vam savetuje sledeće:

ZASADITE BAŠTU.

Koliko god ova tvrdnja delovala neozbiljno, možda je par godina bavljenja baštovanstvom sasvim dovoljno da se čovek uveri da sa prirodom nešto zaista nije u redu.

Pretpostavimo da ste pre nekoliko godina zasadili baštu, ili zasnovali voćnjak, nakalemili stare sorte voća, otpočeli bavljenje pčelarstvom, gajenje puževa, ili kalifornijskih glista, u svakom slučaju nešto što bi se moglo svrstati u prirodne i organske načine da se na direktan ili indirektan način proizvede zdrava hrana.

Sa čime biste se suočili pre tri godine, da ste kojim slučajem nešto od gorenavedenog otpočeli da radite? (ili još bolje ako se poljoprivredom bavite više godina, pa iz svega možete izvući zaključak na osnovu većeg “uzorka”)

2012.

Sećate li se februara 2012.-te? Ledeni mesec, sa dubokim minusima i ogromnim snežnim pokrivačem.

Da li se sećate proleća te iste godine i majskih kiša, koje bi i sam knez Miloš Obrenović interpretirao kao garant jedne rodne godine?

A leta te iste godine i možda najdužeg sušnog perioda u istoriji ovih prostora? I tadašnjih izveštaja vremenske prognoze, u kojima se par stepeni manje na termometru najavljuje kao “osveženje”, uz prenebregavanje činjenice da ako padavine izostanu biljkama je sve to od male pomoći, a opstanak biljaka nije nešto što se tiče samo srpskih poljoprivrednika i srpskog sela, već od toga zavisi opstanak svih nas.

Ono, čega se sa radošću sećam iz tog perioda je priča o jednom domaćinu koji se nije predao stihiji, već je na svojoj parceli zasađenoj kukuruzom formirao veliku vodenu površinu kako bi omogućio neophodnu mikroklimu za oprašivanje biljaka, čime je ostvario ogroman rod (po visokoj ceni) i istovremeno pomogao vlasnicima svih okolnih parcela da te godine takođe imaju dobar rod kukuruza.

2013.

Da li se sećate 2013. godine i suše koja se tada događala, doduše u manjoj meri, ali sasvim dovoljno da pukotine u zemlji iz 2012. nedovoljno zarastu, a da ih već sačeka novo leto bez padavina, iz ugla vremenske prognoze verovatno nazvano “znatno svežijim”. Da ne pominjemo i izrazito sušne jesenje periode i “pomerenu zimu”, koja bi ponekad počela tek sredinom januara.

2014.

U svakom slučaju, pukotine u zemlji su negde potrajale i više od godinu i po dana. Sve do katastrofalnih poplava (2014.), tj nekoliko meseci mračnih oblaka nad Srbijom. Ukoliko ste u prethodnom periodu investirali u sredstva za borbu protiv suše, tokom leta 2014.-te vam se ta investicija teško mogla isplatiti. Kako nadoknaditi nedostatak sunca? Plavim LED diodama, verovatno. Ili pretvaranjem da fotosinteza može da se događa sama od sebe.

Takođe treba napomenuti da su se uz smanjenje roda određenih biljnih kultura, tokom navedenog perioda (2012.-2014.) pojavljivale i bolesti biljaka koje prate navedene poremećaje u klimi, što je dodatno otežavalo proces proizvodnje hrane. Sve to je naravno ispraćeno i poskupljenjima životnih namirnica i stvaranjem sveopšteg (može se reći globalnog) trenda rasta cena hrane. (Treba navesti i da je taj trend počeo mnogo godina ranije, te da cene hrane na planeti uglavnom idu uzlaznom putanjom, čime se neprestano stvara veći broj ljudi sa ugroženom daljom egzistencijom, uglavnom naseljenih u državama prinuđenim na uvoz životnih namirnica)

Kako bismo ostali verni obećanju sa početka, nećemo ulaziti u uzroke klimatskih poremećaja i tvrditi da je sve to rezultat emisije GHG gasova u atmosferu. Takođe, nećemo dokazivati da li je na ovom kraju planete globalno zagrevanje, a na onom globalno otopljavanje, čime sve prestaje da bude globalno, pa onda čitava priča postaje relativizovana.

Dakle, nećemo pokušavati da navedemo ni jedan naučni dokaz u prilog ili protiv klimatskih promena, već samo savetujemo da ko hoće da se upozna sa klimatskim promenama, može otpočeti sa gajenjem bašte ili bilo kojim drugim poslom vezanim za interakciju sa prirodom i dovođenje sebe u zavisnost od ponašanja prirode. Time će svako imati priliku da shvati najveću istinu u vezi klimatskih promena: koga one lično pogode, taj veruje u njihovo postojanje, a ko je za sada još uvek dobrim delom zaštićen od klimatskih promena i kome je borba sa njima svedena na češću upotrebu klima-uređaja, za njega su klimatske promene jedan prilično dalek i apstraktan pojam.

Izvor: Nova paradigma
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pon Jun 22, 2015 6:51 pm

Mahanje Šta ljudi rade planeti u 19 slika

http://www.ekologija.rs/sta-ljudi-rade-planeti-u-19-slika
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Ned Jun 28, 2015 11:23 pm

Mahanje Zeleni Srbije: Srbija da se uključi u regionalnu raspravu o gradnji nuklearne centrale u Mađarskoj



Mađarska vlada objavila je međunarodno poglavlje procene uticaja projekta izgradnje dva nova bloka nuklearne elektrane Paks 2. U procesu autorizacije ove procene uticaja, Mađarska je pozvala trideset država da se uključe u javnu raspravu. Tim povodom je narodni poslanik i predsedik Zelenih Srbije Ivan Karić danas uputio poslanička pitanja predsedniku Vlade RS Aleksandru Vučiću i ministarski poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežani Bogosavljević Bošković. Pitanja su sledeća:

– Da li je Vlada Republike Srbije učestvovala u izradi „Studije uticaja na životnu sredinu – Međunarodno poglavlje“ za projekat izgradnje nukelarne elektrane Paks 2 u Mađarskoj?

– Kakvu poziciju će zauzeti Vlada Srbije u odnosu na nameru mađarske Vlade da izgradi nuklearnu elektranu Paks 2?

– Koje ekološke posledice i bezbednosne rizike po stanovništvo, životnu sredinu države Srbije i ekosistem Dunava će izazvati izgradnja nuklearne elektrane Paks 2 u Mađarskoj ?

– Da li će se, kada i kako našoj javnosti predstaviti Studija o proceni prekograničnog uticaja nukelarne elektrane Paks 2 u Mađarskoj na zdravlje građana i životnu sredinu u Srbiji i na koji način ćemo se o njoj izjašnjavati?

– Ko će pokrivati dodatne rizike za posledice eventualnih šteta po zdravlje i životnu sredinu koje mogu nastati u slučaju akcidenata?

Zeleni Srbije zahtevaju da se Srbija aktivno uključi u ovu raspravu jer smatraju da je to od velike važnosti za bezbednost građana kao i za zaštitu životne sredine. Projektom ove veličine ugrožava se ekosistem svih okolnih zemalja. Nuklearna elektrana koristi za hlađenje vodu iz Dunava.

Potrebne su velike količine vode koja se zagreva i koja time ostavlja velike posledice po biljni i životinjski svet Dunava.

Zalažemo se za prestanak širenja nuklearnih elektrana i za zatvaranje postojećih, a za širenje čistih, bezbednih, obnovljivih izvora energije. Nuklearna energija globalno već ima manji udeo nego obnovljivi izvori energije, a taj udeo će nastaviti da opada u narednim godinama. Nakon nesreće u Fukušimi usledio je novi talas gašenja nuklearnih elektrana. Zeleni su se širom sveta uvek borili – i nastaviće da se bore – energično protiv nuklearne energije, jer smatramo da je ona neprihvatljiv rizik po životnu sredinu i čovečanstvo, da je neisplativa i nepotrebna.

Prema ugovoru koji je Mađarska potpisala sa Rusijom dva reaktora u novom pogonu će biti u funkciji do 2025. godine , koštaće 12,5 milijardi evra (od čega je 10 milijardi kredit od Rusije).

Projekat je žestoko osporavan od strane stručnjaka, političkih aktera i javnosti – i na mađarskom i na evropskom nivou. Neki od njih su zabrinuti zbog nedostatka javne rasprave i transparentnosti, procene uticaja na životnu sredinu, energetiku i ekonomiju, nedostatka alternativnih scenarija i dalje centralizacije energetskog sistema, onemogućavanja razvoja obnovljivih izvora energije.

Za to vreme država Srbija ćuti. Zeleni Srbije se pitaju da li to znači da se i mi spremamo za nuklearnu energiju?
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pon Jun 29, 2015 10:48 pm

Mahanje S.O.S. HALKIDIKI – Do poslednje kapi krvi!



Ono što nam ne treba to je zlato! – poručuju građani Halkidikija

Tim Zelene patrole na delu posetio je Halkidiki, kako bi snimio problem koji imaju građani ovog Grčkog poluostrva, zbog istraživanja i buduće eksploatacije zlata od strane kanadske kompanije Eldorado Gold.

Problem je veliki, jer ove aktivnosti ugrožavaju turizam, neke privredne aktivnosti i prirodne vrednosti Halkidikija. Jedinu korist od realizacije ovog projekta bi imala kanadska kompanija Eldorado Gold, koja je po Ugovoru s državom Grčkom oslobođena plaćanja poreza. Ova kompanija je poznata u svetu, između ostalog, i po ekološkim incidentima. Činjenica je da je projektom predviđena eksploatacija zlata u narednih 15-20 godina i potom bi se kompanija povukla i za sobom ostavila dramatične posledice zagađenja na ovoj prelepoj turističkoj destinaciji.

– Osim prirodnog okruženja, uništava se i konfiguracija terena i vodeni tokovi. Ovde se nalaze podzemni izvori koji vodom snabdevaju čitavo poluostrvo Halkidiki i još nekoliko ostrva odavde se snabdeva vodom. Oni ovde uništavaju vodene žile, jer za eksploataciju rude potreban je suv teren. Njihov cilj je da kompletno isuše čitavo ovo područje, čime bi nestao život ovde i da nas oteraju sa ovog područja gde živimo vekovima. – kaže Džordž Kirgianos, gradonačelnik Megali Panagia, mesta koje je udaljeno 3 km od Skurijesa, mesta gde se vrši eksploatacija.

Pozivamo vas da pogledate emisiju i prenesete apel građana sa Halkidikija da se zaustave istraživački radovi i eksploatacija zlata na ovom poluostrvu.

U ovoj emisiji ćete videti i ekskluzivne snimke nasilja od strane grčke policije prema građanima svoje zemlje a radi zaštite „prava” kanadske kompanije Eldorado Gold, koja je dobila prava, na istraživanje i eksploataciju zlata na Halkidikiju, od grčke države.

Takođe ćete videti odlučnost građana i lokalnih vlasti na Halkidikiju, da se suprotstave”do poslednje kapi krvi” ovom „projektu” i blagodeti koju donosi „investitor” kompanija Eldorado Gold.

Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Čet Jul 09, 2015 8:15 pm

Mahanje Da li ugalj ikada može biti čist?



AUTOR: Mišel Najhaus – National Geographic

On je najprljavije fosilno gorivo. Mi sagorevamo osam milijardi tona uglja godišnje uz sve veće posledice. Svet se mora suočiti sa pitanjem da li ugalj ikad može biti čist?


Prvi deo | Nevidljivi ugljenik

Aktivisti u borbi za zaštitu životne sredine smatraju da je čist ugalj samo mit. Naravno da jeste. Pogledajte samo Zapadnu Virdžiniju gde su vrhovi planina Apalači pretvoreni u doline da bi se doprlo do uglja ispod njih, a vodeni tokovi su narandžasti od kiselih voda. Ili pogledajte centar Pekinga gde je ovih dana vazduh neretko neprozirniji od vazduha u aerodromskom odeljku za pušače. Smatra se da je vazdušno zagađenje u Kini, koje većinom potiče od sagorevanja uglja, glavni uzročnik više od milion preuranjenih smrti godišnje. A povrh toga na hiljade ljudi pogine u rudnicima u Kini i drugde.

Ovi problemi nisu novost. Krajem XVII veka, kada je ugalj iz Velsa i Nortamberlanda upalio prve vatre industrijske revolucije u Britaniji, engleski pisac Džon Ivlin već uveliko se žalio na „smrad i tamu” od dima koji je obavio London. Tri veka kasnije, decembra 1952. godine, debeli sloj smoga uzrokovan sagorevanjem uglja spustio se na London i zadržao se tu tokom čitavog jednog vikenda, što je izazivalo epidemiju respiratornih bolesti koje su ubile gotovo 12.000 ljudi u nastupajućim mesecima. Američki gradovi su preživeli sopstvene traume. Tokom jednog vikenda u oktobru 1948. godine u malom pensilvanijskom gradu Donora gledaoci jedne srednjoškolske utakmice američkog fudbala shvatili su da ne vide ni igrače ni loptu. Smog iz obližnje topionice cinka s pogonom na ugalj sakrio je igralište. U danima koji su usledili umrlo je 20 ljudi, a njih 6.000 – skoro polovina ovog grada – razbolelo se.

Ugalj je, da upotrebimo eufemizam ekonomista, krcat „spoljnim aspektima” – odnosno društvo izlaže velikim žrtvama. To je najprljaviji i najsmrtonosniji izvor energije kojim raspolažemo. Ali po većini procena, ujedno je i najjeftiniji i mi zavisimo od njega. Prema tome, veliko pitanje koje se pred nas danas postavlja nije da li ugalj ikada može da postane „čist”. Ne može. Pravo pitanje je da li ugalj ikada može da postane dovoljno čist – da bi se sprečile ne samo lokalna oboljenja već i radikalne promene globalne klime.

Juna prošle godine u Vašingtonu, po vrelom i sparnom danu, američki predsednik Barak Obama održao je govor o klimi od kojeg su američke elektrane i energane na ugalj strepele – a aktivisti u borbi za zaštitu životne sredine mu se nadali – još od 2009. godine i Obaminog prvog preuzimanja dužnosti. Dok je govorio u košulji zavrnutih rukava, povremeno zastajkujući da otre čelo, Obama je obznanio da će do juna 2014. godine Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) sastaviti nacrt novih zakonskih pravila koja će „okončati neograničeno ispuštanje zagađenja iz naših energetskih postrojenja”. Ova pravila će biti objavljena kao deo Akta o čistom vazduhu, zakona čije je donošenje delimično podstakla katastrofa u Donori. Taj zakon se već primenjuje radi dramatičnog smanjenja emisija sumpor-dioksida, azot-oksida i čestica čađi iz američkih energetskih postrojenja. Ali ugljen-dioksid, glavni uzročnik globalnog zagrevanja, predstavlja problem sasvim drugih razmera.

Tokom 2012. godine svet je emitovao rekordnih 34,5 milijardi tona ugljen-dioksida iz fosilnih goriva. Ugalj je najviše tome doprineo. Jeftin prirodni gas odnedavno je smanjio potražnju uglja u Sjedinjenim Državama, ali svugde drugde, pogotovo u Kini, potražnja raste. Tokom nastupajuće dve decenije nekoliko stotina miliona ljudi širom sveta po prvi put će dobiti struju, a ako se sadašnje tendencije nastave, većina će koristiti energiju proizvedenu na bazi uglja. Čak i najagresivniji podstrek prema alternativnim izvorima energije i zaštiti životne sredine ne bi mogao da pronađe zamenu za ugalj – bar ne odmah.

Brzina topljenja Arktika, porast nivoa mora, stepen vreline toplotnih talasa – svi ovi elementi naše neizvesne budućnosti zavise od toga šta svet čini sa ugljem, a naročito od toga šta čine Sjedinjene Države i Kina. Hoćemo li nastaviti da ga sagorevamo i nesmanjeno izbacujemo ugljenik u atmosferu? Ili ćemo da pronađemo način da ugljenik zarobimo, kao što to već činimo sa sumporom i azotom iz fosilnih goriva, i da ga skladištimo pod zemljom?

„Moramo da se upnemo koliko god možemo ka pronalaženju obnovljivih izvora energije i većoj energetskoj efikasnosti, kao i ka smanjenju emisija ugljenika iz uglja”, kaže istraživač Seli Benson sa Univerziteta Stanford, koja se specijalizovala na polju skladištenja ugljenika. „Biće potrebno da još mnogo toga preduzmemo, ali sada je vreme da se usredsredimo na ove probleme.” Problem ugljenika je jednostavno prevelik.

Američka elektrana „Mauntenir”, na reci Ohajo u Nju Hejvenu, u Zapadnoj Virdžiniji, svakog sata utroši više od 450.000 kg uglja sa planina Apalači. Sveže iskopani ugalj pristiže baržama ili putem pokretne trake iz rudnika koji se nalazi preko puta elektrane. Kada dospeju u pogon, grudve uglja veličine loptice za golf melju se u finu prašinu, a potom se ta prašina upumpava u ložionik jednog od najvećih bojlera na svetu – metalnu kutiju u koju bi lako mogao da stane Kip slobode. Tri parne turbine ovog pogona, ofarbane u plavo i ukrašene belim zvezdicama, nepekidno snabdevaju strujom 1,3 miliona potrošača u sedam američkih saveznih država. Ti potrošači plaćaju oko 10 centi po kilovatsatu, ili oko 113 dolara mesečno, za potrošnju koju u jednom prosečnom domaćinstvu naprave frižideri, veš-mašine, mašine za sušenje, televizori i pametni telefoni, kao i električno osvetljenje. Ili, kao što često kaže Čarli Pauel, direktor ove elektrane, čak i pobornici očuvanja prirode vole da imaju svetlo.

Potrošači, međutim, ne plaćaju ni cent za izbacivanje u atmosferu šest do sedam miliona tona ugljen-dioksida godišnje iz 305 metara visokih dimnjaka ove elektrane, niti to čini Američka elektroprivreda (AEP). E u tome je problem. Ugljenik se izbacuje bez ikakvih ograničenja jer u većini mesta to ništa ne košta i jer protiv toga još uvek ne postoji zakon u Sjedinjenim Državama. Međutim, 2009. godine izgledalo je kao da bi takav zakon uskoro mogao da bude donet; tog leta je Predstavnički dom Sjedinjenih Država usvojio ovaj zakonski predlog. AEP je, što je za svaku pohvalu, odlučio da ga primeni pre njegovog konačnog usvajanja.

Oktobra iste te godine elektrana „Mauntenir” započela je pionirski poduhvat u zarobljavanju ugljenika. Sve to je nadzirao Pauel. Njegov otac je tri decenije radio u Virdžiniji, u jednoj elektrani s pogonom na ugalj; sam Pauel je čitavu karijeru proveo u „Maunteniru”. On priča da je posao bio jednostavan: „Sagorevamo ugalj, pravimo paru i pokrećemo turbine.” Ipak, tokom ovog eksperimenta postao je složeniji. AEP je uz zadnji deo elektrane pripojio hemijsko postrojenje. To postrojenje je hladilo oko 1,5% dima iz „Mauntenira” i sprovodilo ga kroz rastvor amonijum-karbonata, koji je apsorbovao ugljendioksid. Potom je ugljen-doksid drastično sabijan i ubrizgavan u porozni peščar na više od kilometar i po dubine ispod obala reke Ohajo.

Ovaj sistem je funkcionisao. Tokom naredne dve godine AEP je zarobio i uskladištio više od 37.000 tona čistog ugljen-dioksida. Taj ugljendioksid se i dalje nalazi pod zemljom, a nije prisutan u atmosferi. To je bila tek četvrtina jednog procenta ovog gasa koji je izlazio iz dimnjaka, ali je to trebalo da bude tek početak. AEP je planirao da poveća i unapredi ovaj eksperiment na zarobljavanje četvrtine emisije pomenutog postrojenja, ili 1,5 miliona tona ugljen-dioksida godišnje. Kompanija se saglasila da investira 334 miliona dolara, a Ministarstvo energetike Sjedinjenih Država (DOE) saglasilo se da odobri subvenciju za taj iznos. Međutim, ovaj dogovor je zavisio od sposobnosti AEP-a da povrati svoju investiciju. A s obzirom na to da je donošenje zakona o klimatskim promenama doživelo krah u Senatu Sjedinjenih Država, državni nadzorni organi Virdžinije za primenu zakona i propisa saopštili su kompaniji da ne može da naplaćuje potrošačima primenu tehnologije koja još uvek nije odobrena zakonom.

U proleće 2011. godine AEP je obustavio ovaj projekat. Čitava skalamerija od cevi, pumpi i cisterni razmontirana je. Iako malen, Mauntenirov sistem bio je prvi na svetu koji je zarobljavao i skladištio ugljen-dioksid direktno iz elektrane s pogonom na ugalj i privukao je na stotine radoznalih posetilaca iz celog sveta, među kojima su bili i oni iz Kine i Indije. „Ovaj postupak je bio funkcionalan, a obučili smo i mnogo ljudi”, kaže Pauel. „Ali pomozi bože, postaće i ekonomski održiv kada se neki bitni činioci budu promenili.” Pre svega propisi – kao što je to Obama obećao prošlog leta – ali će i tehničke promene biti od koristi.

Više u Nacionalnoj Geografiji
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Sub Jul 11, 2015 7:51 pm

Mahanje Autoput za pčele u Oslu



Groblje sa sadnicama cveća tu, nekoliko saksija na balkonu tamo: Oslo planira da napravi prvi autoput za pčele na svetu kako bi se zaštitili ovi ugroženi insekti oprašivači bez kojih čovečanstvo ne može. Cilj projekta je da se u norveškom glavnom gradu uspostavi sistem “odmorišta” za insekte oprašivače kako bi pčele i bumbari mogli nesmetano da lete s kraja na kraj grada, a svi su pozvani da se uključe u tu inicijativu. Prilike u Norveškoj u vezi sa insektima oprašivačima su nešto bolje nego u drugim delovima Evrope ali se smatra da je jedna trećina divljih vrsta pčela u toj zemlji ugrožena.

“Mi stalno menjamo naše okruženje prema svojim potrebama zaboravljajući da je to životna sredina i drugih vrsta“, kaže Agnes Like Melver, predstavnica organizacije Bibi (Bybi, u prevodu Gradske pčele) i koordinatorka projekta.

“Da bismo to ispravili, moramo im obnoviti mesta za život i hranu”, rekla je ona sedeći na klupi u javnom parku Abel, maloj zelenoj oazi u norveškom glavnom gradu.

Ta oaza u kojoj rastu suncokret, neven, felicija i druge medonosne bilje koje su zasadili lokalni stanovnici i đaci, nekada je bila samo parče travnjaka a sada je “mesto za ispašu” pčela i bumbara.

“Iza projekta ‘autoput pčela’, prvog takvog, kako ističu organizatori, u svetu čiji pompezan naziv asocira na bitumen, stoji namera da se ovaj sistem “odmorišta” ili “utočišta” za insekte oprašivače proširi kako bi pčele i bumbari mogli nesmetano da lete s kraja na kraj grada.

Bilo da je to krov pod travom na poslovnoj višespratnici, groblje sa posađenim biljkama koje cvetaju u različito doba godine, zelena površina prepuštana divljem cveću, “hotel” za korisne divlje insekte u dnu bašte ili bele rade na obodu prozora… pojedinci, institucije, preduzeća i udruženja su pozvana da se pridruže ovoj inicijativi i svoj doprinos objave na sajtu www.polli.no.

Na 12. i poslednjem spratu ultramoderne zgrade u novoj poslovnoj četvrti na obali Oslovskog fjorda, velika finansijsko-računovodstvena firma je odlučila da deo terase prekrije biljkama iz roda sedum i postave dve košnice. Oko 45.000 radilica tu posluje nesvesno ekonomista u odelima koji doručkuju u blizini.

“To treba shvatiti kao znak da i preduzeća vode računa o očuvanju biodiverziteta”, kaže Marije Šelbre.

Ova finansijska konsultantkinja, ljubiteljka pčelarstva, ubedila je svog poslodavca da sa vlasnikom zgrade finansira ovaj projekat vredan 400.000 norveških kruna ili 46.000 evra.

“Radilice žive oko 60 dana”, kaže ona i dodaje da radilice tokom svog života samo prikupljaju med. A onda kao svaki dobar računovođa, Marije daje i obračun. “Ako bi za posao koji obavljaju dobijale minimalnu zaradu, tegla meda bi koštala 182.000 dolara”.

Stanje u Norveškoj u vezi sa insektima oprašivačima nije toliko zabrinjavajuće kao u SAD ili drugim delovima Evrope gde su bolesti i problemi vezani za intenzivnu poljoprivredu, poput masovnog uzgoja samo jedne vrste biljaka i upotrebe pesticida, imali pogubne posledice po pčele. Ipak, jedna trećina od 200 vrsta divljih pčela i bumbara u Norveškoj, smatra se ugroženim.

To jeste povod za brigu jer je za 30 do 40% hrane koju koriste ljudi, bitan proces oprašivanja biljaka, što besplatno obavljaju insekti. Ekonomska vrednost toga je, prema istraživanju francusko-nemačkog tima istraživača (INRA, CNRS i UFZ) iz 2005, procenjena na 153 milijardi evra.

Generalni sekretar Norveškog saveta za biodiverzitet (Sabima) Kristijan Stel pozdravlja ovu inicijativu Bibija, i osuđuje “kratkovidost” norveških vlasti.

“Vlast se izgleda krije iza ovakvih privatnih inicijativa dok istovremeno vode politiku koja ide u prilog intenzivnoj poljoprivredi koja će prouzrokovati smrt mnogih pčela”, kaže on.

“Poljoprivreda duguje sve oprašivačima u održavanju proizvodnje hrane dok insekti zavise od raznovrsnog uzgoja da bi preživeli. To je međuzavisnost”, dodao je on.

Zbog nestajanja insekata prikupljača polena poljoprivrednici su primorani da ručno oprašuju biljke u kineskoj provinciji Sečuan dok u SAD prevoze košnice kako bi oprašili kulture.

Agnes Like Melver veruje u “domino efekat”. “Ako uspemo da na lokalu rešimo globalni problem, možemo smatratii da će lokalno rešenje delovati i drugde”, kaže ona.

Izvor: EurActiv
Nazad na vrh Ići dole
Sirijus
Panonski admiral
Panonski admiral


Broj poruka : 8788
Godina : 48
Ort : Niš
Datum upisa : 11.06.2008

PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Pon Nov 16, 2015 8:58 pm

Mahanje Vruće teme 6. Green Festa



Međunarodni festival zelene kulture nudi i u šestom izdanju – od 18. do 20. novembra u Domu omladine Beograda, intenzivan filmski, obrazovni i izložbeni program posvećen aktuelnim pitanjima ekologije i zaštite životne sredine, koji uključuje i 90 kratkih filmova iz celog sveta u takmičarskom programu, kao i sedam višestruko nagrađivanih dokumentaraca u revijalnom, uz besplatan ulaz.

Šesti Green Fest otvoriće nagrađivani film "Samo ti jedi" Granta Boldvina (Baldwin), priča o uzrocima i posledicama nerazumne potrošnje i bacanja hrane. Film otkriva činjenicu da više od 40 odsto uzgajene hrane završi na deponiji, dok veliki deo čovečanstva gladuje.

Posetioci će imati priliku da pogledaju i dva filma čiji je izvršni producent Leonardo Dikaprio - "Virunga" (Orlando von Einsiedel) i "Cowspiracy: Tajna održivosti" (Kip Andersen, Keegan Kuhn).

Film "Virunga" je dokumentarni triler koji stavlja čuvare istoimenog nacionalnog parka u Kongu, kao i filmsku ekipu, u centar priče o borbi za očuvanje poslednjih planinskih gorila, između lovokradica, pobunjeničkih grupa i multinacionalnih kompanija koje hoće da eksploatišu naftu. Osvojio je više od 50 nagrada širom sveta i bio nominovan za Oskara, a veliko interesovanje izazvao je ranije ove godine na 11. Festivalu „7 veličanstvenih“ u Beogradu, kao i na festivlima dokumentarnog filma u regionu.



“Cowspiracy” govori o temi koja se retko spominje, čak i među organizacijama koje se bave životnom sredinom. Stočarstvo i mesna industrija imaju primat u zagađivanju životne sredine, a reditelj Kip Anderson shvata (i dobija upozorenja) da su mnogi pre njega, koji su se bavili tom temom, zbog toga izgubili živote.



Green Fest predstavlja u revijalnom programu i film "Bicikl protiv automobila" (Fredrik Gertten), priču o pojedincima i grupama koje žele da vrate bicikle i biciklističke staze na ulice gradova, uprkos velikom broju protivnika.

Film "Zemljani" (Guy Reid) donosi priču o ljudskoj filozofiji života i nedostatku poštovanja svih ostalih vrsta na Zemlji.

Na zatvaranju Green Festa biće prikazan nagrađivani film "Revolucija" koji je Rob Stjuart započeo da snima nakon prvog filma o ajkulama (Sharkwater). Zbog stanja koje je zatekao u okeanima, bio je primoran da potpuno promeni scenario tog inspirativnog filma o globalnom stanju na planeti.

Green Fest će u prepodnevnim terminima, zbog izuzetnog interesovanja publike, ali i važne teme klimatskih promena, prikazivati film iz selekcije pre tri godine - "Era glupih" (Franny Armstrong). Budućnost, 2055. godina, nije mnogo ostalo od sveta koji poznajemo osim velike arhive, koju čuva nadzornik (oskarovac Pete Postelewait) i pregleda snimke iz današnjice, pitajući se: "Zašto nismo ništa uradili dok smo imali priliku?"



Pored revijalnog filmskog programa, program Green Festa obuhvata veliki broj radionica, predavanja i panel diskusija, kao i takmičarski filmski program koji obuhvata 91 film, odabran među gotovo 700 pristiglih na međunarodni konkurs iz 89 zemalja.

U ime organizatora, Centra za unapređenje životne sredine, izvršna direktorka Ivana Jovičić izrazila je zadovoljstvo što Green Fest iz godine u godinu dobija sve veći broj prijava za filmski takmičarski program, što govori o interesovanju za takvu vrstu festivala, ali i o značaju teme kojom se bavi.

Green Fest se održava ove godine uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Sekretarijata za kulturu Beograda, Ministarstva kulture i informisanja, opštine Stari Grad i mnogobrojnih partnera i prijatelja.

Ulaz na sve programe je besplatan, ali je zbog ograničenog kapaciteta sala u DOB-u potrebno rezervisati ulaznice za revijalni filmski program - putem festivalskog sajta greenfest.rs.

Program Green Festa nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ekologija na prvom mestu kulture...   Danas u 8:51 am

Nazad na vrh Ići dole
 
Ekologija na prvom mestu kulture...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4
 Similar topics
-
» Rodzer Federer
» Ekologija
» Ekologija, nauka za budućnost
» Lepenski Vir
» Pronađena 271 Pikasova slika

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
PANONSKA OAZA :: FORUMI :: KULTURA :: EKOLOGIJA-
Skoči na: